ИСПОВЕСТ ЏЕЛАТА ЧАУШЕСКУОВИХ: Устрелио сам их веома брзо!
Јонел Бојеру, војник који је пре 25 година убио румунског председника Николаеа Чаушескуа и његову супругу Елену, први пут је за Гардијан проговорио о мучном задатку који му је 1989. године поверен.
“И данас сам нервозан кад о томе говорим. Прекинуо сам два живота. У рату је то прихватљиво, али много је теже кад убијеш ненаоружане људе. То никоме не бих пожелео, иако је мени убијање људи посао”, испричао је Бојеру.
Последња жеља
На Божић 1989. овај румунски војник је био стражар на формалном суђењу диктатора Румуније и његовој жени.
Након изречене смртне пресуде, Бојеру их је извео из зграде. Снимак суђења објављен је на интернету неколико дана након њиховог погубљења, а на њему се види како је Елена прво тражила да их стрељају заједно, што је уједно била њена последња жеља. Када су војници почели да им везују руке конопцима, почела је да виче и псује.
“Је*ите се сви”, урлала је Елена док је Чаушеску по изласку из зграде певао “Интернационалу”. Неколико тренутака касније Бојеру их је поставио уза зид и покосио их својим “калашњиковим”.
Све се догодило тако брзо да је војни фотограф који је снимао суђење успео да ухвати само последњи рафал и тела која су се срушила на под. Али и тих неколико секунди обележило је живот тог падобранца.
“Устрелио сам их веома брзо. Сматрам да сам им омогућио да умру достојанствено”, додаје овај војник.
Бојеру верује да су баш његови меци убили Чаушескуове, јер је кад је почео да пуца, видео да се један од тројице чланова стрељачког вода скаменио на неколико тренутака, а други је заборавио да стави оружје на аутоматски начин рада, па је успео да испали само неколико појединачних хитаца.
Бојеру, који је тад имао 31 годину, јавио се као добровољац за ту тајну божићну мисију. Наређење да убије човека који је до јуче био апсолутни владар био је шок за њега.
Мучна слава
“Министар ме је питао, можете ли то?” Одговорио сам да могу, шта сам друго могао да кажем”, прича Бојеру, ког је убиство Чаушескуа коштало брака јер супруга није могла да поднесе ту мучну славу и губитак приватности.
Неколико дана пре смакнућа један војник је рекао: “Да бар могу да убијем Чаушескуа”, а већ сутра је волонтирао, као члан стрељачког вода, не знајући то.
“Онда су сви хтели да буду на нашем месту. Данас више нико то не жели”, закључио је Бојеру и додао да се не каје због свога чина. (Наше новине)