"Још док сам била малолетна...Очух ме је силовао и продао за 3.500 евра"

На сајту Удружења грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља “Атина”, објављена је исповест девојке ромске националности која је силована и продата.

Када је имала две године, мајка је погинула у саобраћајној несрећи. Пошто очух није могао да се стара о девојчицама након мајчине смрти, са полусестром неко време је живела код тетке, али се брзо испоставило да то није могла ни тетка, те су обе обе смештене у дом за децу без родитељског старања у Београду. Одлуком органа старатељства тетки је накнадно одобрено старатељство над сестром, и К. Н. остаје сама у дому.

"Ову одлуку сам тешко поднела и доживела је као одраз расне дискриминације, јер моја сестра, није Ромкиња. Још увек осећам љутњу, тугу и осећај неправде према тетки и полусестри. У дому у ком сам боравила од васпитача сам добила етикету 'проблематичног детета'", почиње К. Н. своју исповест.

С обзиром да је имала посебне потешкоће у одрастању, рањивост и отпор према окружењу, К. Н. је измештена из дома и пребачена у установу за децу са поремећајем у понашању који такође није успео да понуди адекватан одговор на изазове и проблеме с којима се К. Н. суочавала током одрастања. Између њене дванаесте и шеснаесте године, иако званично укључена у систем социјалне заштите, суочавала се са насиљем и сексуалним насиљем, често је спавала ван институције и редовно је користила алкохол и дроге.

"Још док сам била малолетна, ступила сам у контакт са очухом који ми је предочио могућност одласка у једну земљу Западне Европе где би се удала за дечка и угодно живела с њим и његовом породицом. У том тренутку чинило ми се да је такав план јединствена прилика за бољи живот. Међутим, очух ме је силовао, а потом за мене заиста и договорио брак у иностранству, за шта је добио 3500 евра. Организовао је пут и прибавио фалсификована документа за мене", објашњава она. 

К. Н. је по доласку у "нову породицу" била приморана на сексуалне односе и на кућни рад. Није јој био дозвољаван излазак из стана нити је имала услове да задовољи своје основне потребе.

“Када сам се пожалила једном од познаника породице и рекла да сам још увек малолетна, он је инсистирао да ми се организује повратак у Србију, убедивши породицу да ће у супротном бити откривени и кажњени,” прича К. Н.

Са друге стране, за све време док је К. Н. била у иностранству, орган старатељства ни на који начин није реаговао на њен тромесечни нестанак. По повратку у Србију, К. Н. је ступила у контакт с институцијом за смештај малолетника с којом је претходно била у контакту. Пошто је у међувремену напунила осамнаест година, институција за смештај деце више није била надлежна за пружање асистенције у овом случају, тако да су запослени ступили у контакт са Службом за координацију заштите жртава трговине људима која је К. Н. идентификовала као жртву и упутила на програм социјалног укључивања у организацији НВО "Атина“. Током три година К. Н. је потпуно артикулисала проблем поверења у људе с којим дуго није умела да се суочи.