"МАМА, ТУКЛИ СУ МЕ У ВРТИЋУ": Јесу ли камере право решење за родитељске проблеме?
“Моја Маша је дошла уплакана из вртића и рекла ми да ју је један дечак ударио што се испоставило да је истина, али ми то васпитачица није пријавила”, прича Уна Лалић, мајка трогодишње девојчице из Новог Сада. Коме у таквом случају веровати, детету или васпитачу?
Родитељи се све чешће налазе у оваквој дилеми, с обзиром на то да су деца у предшколским годинама склона машти, али исто тако, поверење у васпитаче у таквом случају није безрезервно.
“Верујем и васпитачици и свом детету, али не сто посто, оставим простора за варијанту када васпитачица нешто прећути, намерно или је заборавила, а исто тако и због тога што су деца склона да измишљају”, истакла је Уна и додала да има нормалан однос са васпитачицама, пошто их је више, али да је увек пита пред дететом, а и дете после када остану саме, како је провело дан.
Редакција Србије Danas.com истраживала је у различитим градовима Србије и дошла до прилично сличних ставова родитеља. Они својој деци не верују слепо, али ни васпитачима и највише практикују да чују обе стране уколико дође до неких инцидената.
“Васпитачима би требало веровати свакако, али је потребно и саслушати дете, јер ипак колико год деца у том периоду воле да измишљају, требало би упоредити те приче. Искрено ја верујем мом детету, али не слепо, тако да бих увек саслушала обе стране”, рекла је Тијана Влаховић из Београда, мајка трогодишњег сина која је додала да искрено није имала до сада неких непријатних ситуација у којој је њено дете било угрожено.
Јована Радовић из Краљева, мајка двогодишње девојчице, нашла се међутим у једној од таквих ситуација. Њено дете иде у приватни вртић, али док је једном седела у парку поред државног вртића, васпитачице, уместо да буду посвећене деци, радно време проводиле су ћаскајући.
“Васпитачице су седеле, пиле кафу, пушиле и дубокоумно разговарали о Фарми, Великом брату, Паровима итд., а деца су се у песку хранила истим”, објаснила је Јована.
Једна васпитачица на 30 деце
Родитељи чија деца иду у приватне вртиће су много задовољнија опхођењем васпитача према деци, него што је то случај у државним вртићима. Ипак, треба имати у виду да је број васпитача у државним вртићима много мањи, а деце много већи, па оне и немају времена да се посвете сваком детету понаособ.
“Првих 8 месеци Маша је ишла у приватни вртић и могу вам рећи да су ми васпитачице увек детаљно говориле шта су и како радили тог дана, чак и онда када не питам. Од када смо је пребацили у државни, увек морам све да испитам ја, осим ако није пала или нешто слично, па ми то одмах кажу”, нагласила је Уна.
Имајући то у виду након консултација са другим родитељима, Јована Радовић је своје дете уписала у приватни вртић.
"Десило се да је пала у вртићу и васпитачица ме је истог момента звала да дођем. Она сама прича како је Нађа провела дан, да ли је јела, играла се, вршила нужду итд.”, објаснила је Јована.
Камере као могуће решење
Супротно ставовима родитеља, из Секретаријата за образовање и дечју заштиту кажу да постављање камера нема већег утицаја на безбедност деце, већ је њихова улога значајнија у заштити објекта од евентуалног насилног оштећења ван радног времена.
Вођени овим причама, редакција SrbijaDanas.com дошла је до идеје увођења камера у просторијама где бораве деца како би се побољшала њихова безбедност, али и сигурност родитеља уколико дође до непредвиђених ситуација. Родитељи су овај предлог подржали.
“Камере су постале саставни део наших живота! Има их буквално на сваком ћошку, па зашто не и у вртићу! Није то једини разлог, него сматрам да треба једноставно знати шта се дешава са нашом децом, а то не значи да немамо поверења у васпитаче, али што да не?”, рекла је Ивана Кековић, мајка две девојчице од три и шест година.
Једнако је сагласна и Јована Радовић, која сматра да би то било и за децу и васпитаче који поштено раде свој посао. Јелена Вуловић из Београда такође нема ништа против. Она наводи да би волела да зна путем камера шта њен трогодишњи син ради у вртићу.
“Немам ништа против, не би било лоше да некад вирнем и видим шта ми дете ради, то ме одувек интересовало”, рекла је Вуловић.
Уна Лалић ипак мисли другачије. Она верује да би увођењем камера постала параноична.
"Ја бих тражила снимке сваки дан да видим шта су радили, али бих волела да оне постоје у вртићима. Мислим да ни васпитачице не би требало да се буне”, објаснила је она.
Да су камере сувишне сматра Јелена Урошевић из Куле јер наводи да њен син има одличну васпитачицу са којом и она сама има диван однос. Њена суграђанка Бојана Максимовић не дели мишљење са њом.
”Сматрам да постављање камере у собе где деца бораве, по мом мишљењу, уопште није лоша идеја и замисао. Самим тим, родитељи могу да прате своје дете сваког тренутка боравка у вртићу”, додала је она.
Један од начина да ова идеја заживи, јесте да Савет родитеља предшколских установа покрену иницијативу, уколико сматра да би се безбедност деце на овај начин повећала, наводе из Секретаријата за образовања и дечју заштиту.
Погледајте и: