Вечарас отварање изложбе Михаела Милуновића "Место на којем сам стајао"

Рецентним циклусима слика и цртежа уметник заснива својеврсна "места фикције" која не служе као пролази у некакве замишљене ситуације или светове, већ као места директне провокације постојеће дистрибуције реалности и фикције.

Иако на први поглед асоцирају надреализам и метафизичко сликарство, Милуновићеве слике нису надреалне већ само користе визуелни код надреализма како би подриле и реартикулисале везе између знакова и слика, слика и времена, знакова и друштвеног простора који уоквирује постојећи смисао реалности.

У питању је уметност која пренаглашеном артифицијелношћу призора обавља темељни прекид у нашој перцепцији стварности нудећи специфичне когнитивне обрасце на основу којих се друштвени процеси и појаве могу разумети у својим поливаленцијама, контрадикцијама и аномалијама.

Милуновић је рођен 1967. године у Београду. Дипломирао је на одсеку сликарства у класи проф. Момчила Антоновића на Факултету ликовних уметности у Београду 1992, а магистрирао је на истом факултету 1995. године.

Специјализирао је сликарство у класи проф. Владимира Величковића на “л'Ецоле Натионале Супериеуре дес Beaux-Arts де Парис“. Оснивач је и први председник НВО Про Арт Орг у Београду.

Предавао је на уметничким академијама у Паризу, Сент Етјену и на Цетињу. Био је кустос и организатор више изложби, уредник програма "Обојени свет" у Музеју афричке уметности у Београду (2006), уметнички директор другог Миксер фестивала (2010), итд. Објавио је више критичких текстова из области савремене уметности, путописа, есеја и текстова за каталоге. Држављанин је Француске и Србије, а живи и ради на релацији Брисел - Београд.

Излагао је самостално у галеријама широм Европе и света: Париз, Женева, Маракеш и на мноштву заједничких изложби.

Његови радови се налазе у колекцијама Музеја Ludwig у Бечу, Мусее д''арт ет д''индустрие Сент Етјен, Музеја савремене уметности у Београду, колекцијама Сиеменс АГ, Леубе Салцбург, Pallažo Форти у Верони, Azraq Маракеш, Barzai-Hollander Брисел, Моет Chandon ЛВМХ Eprnay, Теленор Београд, Wienersteadtsiće Србија, Реноир, Maya Пицашо, као и у многобројним другим приватним збиркама и колекцијама широм света.

Лауреат је фондације “Реноир“ за 1997. годину.

Изложба, чији је кустос Дејан Сретеновић, биће отворена до 27. априла.