Да ли је ово најлепша српска љубавна песма?

Јован Дучић је био српски песник и дипломата, родом из Херцеговине. Рођен је у Требињу, а о години рођења се често полемише – да ли је1872. или 1871.

Као и Алекса Шантић, Дучић је у почетку свога песничког стварања био под утицајем Војислава Илића, али кад је отишао на страну, он се тог утицаја сасвим ослободио и изградио своју индивидуалну лирику.

ТРАЖИТЕ СРОДНУ ДУШУ? Овај рецепт Паула Коеља ће вам помоћи да привучете ЉУБАВ СВОГ ЖИВОТА

У доба општег култа према моди са Запада, његова је поезија заиста била новина и освежење, и у мотивима и у изражају. 

КАФКИН ИНТИМНИ ЗАПИС: Уходим је да је не бих срео!

Као учитељ ради у Мостару од 1895. до 1899. Члан је друштва "Гусле". У друштву са Шантићем створио је књижевни круг и покренуо часопис Зора. Последње године боравка у Мостару, заједно са пријатељем и писцем Светозаром Ћоровићем, ухапшен је и отпуштен са посла. Исте године одлази на студије у Женеву.

БОДЛЕР О ЖЕНАМА: Најраздражљивије задовољство и најплоднији бол!

За то време одржава везе са пријатељима писцима из Мостара, упознаје Скерлића у Паризу, сарађује са многим листовима и часописима (Летопис, Зора, Српски књижевни гласник). На женевском универзитету је завршио права и потом се вратио у Србију. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран је 1931.

СУШТИНА СЕ НЕ ДА ОЧИМА САГЛЕДАТИ: 15 инспиративних цитата из књиге "Мали принц"

Умро је 7. априла 1943. у Герију. Последња жеља Јована Дучића била је да га сахране у родном Требињу, испуњена је 22. октобра 2000. године.

МОЈА ЉУБАВ

Сва је моја душа испуњена тобом,
Као тамна гора студеном тишином;
Као морско бездно непровидном тмином;
Као вечни покрет невидљивим добом.

И тако бескрајна, и силна, и кобна,
Течеш мојом крвљу. Жена или машта?
Али твога даха препуно је свашта,
Свугде си присутна, свему истодобна.

Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,
Рађаш се у мени као сунце ноћи,
И у моме телу дрхтиш у самоћи,
Распаљена огњем или смрзла тугом.

На твом тамном мору лепоте и коби,
Цело моје биће то је трепет сене;
О љубљена жено, силнија од мене —
Ти струјиш кроз моје вене у све доби.

Као мрачна тајна лежиш у дну мене,
И мој глас је ехо твог ћутања. Ја те
Ни не видим где си, а све дуге сате
Од тебе су моје очи засењене.

РЕЦЕПТ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА: Очистите се од горчине, себичлука и страха

Најновије вести погледајте ОВДЕ.