ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ПРИВАТНИХ КОЛЕКЦИЈА: Изложба ремек-дела западне уметности која Лувр није хтео

Изложба "Иконе модерне уметности - Шчукинова збирка" у Фондацији "Луј Витон" у Паризу, на којој је први пут ван Русије приказана једна од највећих приватних колекција на свету, толико је популарна да је њено трајање продужено за још две недеље, а радно време галерије у појединим данима биће од седам ујутру до један час иза поноћи.

ЗАВРШЕНА КАРИЈЕРА: Кустурица рекао "збогом" филму

Изложба је отворена 22. октобра и требало је да траје до 20. фебруара. Међутим, будући да су посетиоци просто нагрнули да виде ремек-дела која су стигла из Русије - продато је 60.000 улазница за првих десет недеља - организатори су одлучили да њено трајање продуже до 5. марта.

ШЕСТ ИКОНА ОТИШЛО У ЛЕГЕНДУ: Наше глумиште након 2016. никад неће бити исто (ФОТО)

У Фондацији "Луј Витон" изложено је 130 ремек-дела уметника импресионизма, постимпресионизма и модерне уметности из приватне колекције Сергеја Шчукина која оригинално има око 250 дела и данас је распоређена између Пушкиновог музеја у Москви и Ермитажа у Санкт Петербургу. Нека од њих сада су први пут напустила Русију и западни свет је похрлио да им се диви изблиза.

Париска галерија је, међутим, релативно скромне величине и да би примила све заинтересоване посетиоце продужила је радно време до 23х шест дана у недељи, а у последњој седмици трајања изложбе врата ће бити отворена сваког дана од седам часова ујутру - када ће посетиоцима бити на услузи и "Шчукинов доручак" - па све до један сат иза поноћи! То би могло да се испостави као поприлично vellika количина кроасана, будући да је посета већ надмашила другу "блокбастер" изложбу тренутно отворену у Паризу, посвећену Ренеу Магриту у Центру Помпиду, која привлачи 6.000 посетилаца дневно.

ДАНИ ИГРЕ У КИНОТЕЦИ:Пројекције вишеструко награђиваних документарних и уметничких филмова (ФОТО)

Спектакуларна приватна галерија коју је дизајнирао чувени архитекта Френк Гери у власништву је најбогатијег Француза, Бернара Арноа, председника конгломерата "ЛВМХ" (Луј Витон Моет Енеси) који се бави производњом луксузне одеће, шампањца и коњака.

Међу експонатима је 29 Пикасових радова, 22 Анрија Матиса, 12 Пола Гогена и други изванредни примерци из Сезановог, Дегаовог, Русоовог и Ван Гоговог опуса. Уз то, на изложби се налази и 30 значајних радова руске авангарде - супрематизма и конструктивизма - попут оних Казимира Маљевича, Владимира Татлина и Наталије Гончарове.

КЊИЖЕВНЕ ВРЕДНОСТИ: Награда "Иво Андрић" Ковачевићу и Прилепину

Сергеј Шчукин (1854-1936) био је изузетно имућни трговац текстилом који је куповао слике на својим путовањима у Париз. Између 1898. и 1914. прикупио је изванредну колекцију најрадикалније француске уметности тог времена и тако се поставио у средиште уметничке револуције.

РИМЕЈК БАНОВИЋ СТРАХИЊЕ: Омиљени домаћи филм у новом руху, а ево шта се ЈОШ припрема

Он је 1908. отворио у свом стану у Москви личну галерију за љубитеље уметности, критичаре и студенте и самим тим имао диркетну уогу у обликовању руске авангардне сцене (зато су међу експонатима из Шчукинове колекције изложена и дела представника руске авангарде).

Шчукин је био нарочито близак са Клодом Монеом и Анријем Матисем, кога је 1911. чак и одвео у Москву да му украси велелепни стан. Он је од Матиса наручио и две слике које се данас сматрају најзначајнијим у опусу овог уметника: "Плес" и "Музику", који су добили централно место на изложби у Паризу. Та његова пријатељства утицала су на формирање Шчукиновог укуса и стварање једне од најрадикалнијих уметничких збирки у то време.

НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО МУЖУ, А ЗАТИМ СЕ УБИЛА: Напунила је џепове камењем и ушла у реку (ФОТО/ВИДЕО)

"Доручак на трави" Клода Монеа (1866), била је прва слика коју је Шчукин купио, а Пикасов папирни колаж "Посуда са воћем" (1914) најмлађе дело у његовој колекцији.

ЖИВИ, СРБИЈО: Ево како изгледа филм о нашој земљи из перспективе једне Рускиње (ВИДЕО)

Међутим, када се Шчукин настанио за стално у Паризу није задржао статус пионира у подржавању модерне уметности, који је уживао у Русији. Стар и уморан (имао је 67 кад је дошао у Француску), пресекао је све своје раније пословно-пријатељске везе са уметничким светом и живео врло повучено. Преминуо је 1936.

Ирина Антонова, директорка Пушкиновог музеја, једном је рекла о Шчукину:

- Почео је да прикупља непопуларну уметност коју су Лувр и други музеји одбацили. Био је то одраз његовог личног укуса. Можда је осетио благе сеизмичке промене које су претходиле земљотресу који ће променити свет.Такав колекционар могао је да се појави само у земљи у којој се спремала револуција. Он је сакупљао уметност која је наговестила светску катаклизму.

5 НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ЗАБЛУДА: Ево шта су нас у школи погрешно учили

У првој половини 20. века Шчукинова колекција је имала скоро легендарни статус у Европи, због физичке удаљености и ретких илустрованих публикација, као и гласина о енормном богатству мецене. Причало се да су слике бесповратно одлазиле из Француске у Русију док им се још ни боја није осушила.

Бољшевичка Русија, међутим, није била наклоњена Шчукину. Лењин је већ 1918. национализовао његову колекцију и када је Шчукин избегао у Париз 1922. она је постала језгро првог музеја модерне уметности у Москви.

Од 1930. борба против буржоаске уметности је систематски обезвређивала Шчукинову збирку. Стаљин је 1948. издао декрет којим је она подељена између Пушкиновог музеја у Москви и Ермитажа у Санкт Петербургу, али је истовремено забрањено њено излагање у јавности. Тек када су се, после Стаљинове смрти, крајем педесетих година отопили односи са светом, западна модерна уметност опет је била прихватљива у Русији. Дела француских уметника из Шчукинове збирке полако су "ексхумирана" а Пикасо, који се прикључио Комунистичкој партији у јесен 1944, одиграо је активну улогу посредника током тог периода када је и његова заоставштина од педесетак радова поново откривена.

ОВЕ УЛОГЕ НИСУ БИЛЕ НАМЕЊЕНЕ ЊИМА: Наше култне серије и филмови могли су бити потпуно другачији

Маргинализована скоро пола века из идеолошких разлога, колекција је чак и данас мало позната генералној публици на Западу. Заправо, од кад је растурена 1948. никада није излагана као кохерентна целина. Све до сада.