Дуго је била забрањена, али Срби је ипак ОДУВЕК ПРОСЛАВЉАЈУ: Ево где се све слави СРПСКА НОВА ГОДИНА!
Док је била забрањена, била је слатка, славила се са ентузијазмом у време националног буђења, али се последњих година практично само формално обележава - судбина је Српске, односно Нове године по јулијанском календару
Прослава Српске нове године није од јуче. У "Политици" од 13. јануара 1927. пише: "Нарочито се вечерас гостима надају руски локали и они типично београдски. Ово је православна Нова година па верују да ће публика тражити православни штимунг. А где православни штимунг може да буде без музичара, руске песме и балалајка; без мириса црнога лука и печених ћевапчића и доброга вина".
Ноћас СТИЖУ ПРОБЛЕМИ на путеве Србије: Гужве су већ почеле, а требаће вам и ЗИМСКА ОПРЕМА!
Историчар Владимир Кривошејев објашњава да је то празновање почело у време Краљевине СХС.
Београд - 21.00, плато Храма Светог Саве, молебан и ватромет
Ниш - 22.30, парк Светог Саве, Наташа Беквалац
Крагујевац - 20.30, Трг код Крста, градски дечји хор "Мали Лицеум", "Епилог" и "Весела машина", "Електрични оргазам"
Чачак - 22.30, Градски трг, Милица Тодоровић
Ваљево - 21.00, Градски трг, DJ Hoffman, DJ Стар 8 из Ваљева, трубачки оркестар браће Илић
Апатин - 21.00, Трг Никола Тесла, етно-групе "Лазарице" из Пригревице, бенд "Нервозни поштар", ватромет
Јагодина - 22.45, Харис Џиновић, Градски трг, ватромет
- Прве забележене јавне прославе, како се тада писало православне Нове године, биле су 1923. и јавиле су се у Србији као вид отпора развоју југословенства, као пропагираном циљу политике краља Александра Карађорђевића. Интернационална Нова година тада је доживљавана као католичка, иако је Краљевина прешла на грегоријански календар, али су српски национални кругови отпор према стварању југословенске нације показивали, између осталог, обележавањем православне Нове године - прича Кривошејев.
Након Другог светског рата, како каже, није постојала званична државна уредба о забрани обележавања, али је првих деценија СФРЈ на снази биле локалне одлуке да кафане 13. јануара раде до 22 сата.
- Од 80-их прославе постају јавне у кафанама, мада се није говорило да је реч о регуларном раду. Лично се сећам 1984. и извештаја на ТВ Београд, када репортер обилази препуне кафане, али му нико не каже да је то зато што се слави Српска нова година, док коначно у Скадарлији не пита једног шефа сале да ли негде постоји слободно место да се резервише, на шта му он одговара да ће сигурно бити у ресторану "Загреб" - сећа се Кривошејев.
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Деца су у ОПАСНОСТИ: Стручњаци ОТКРИВАЈУ - Ево КАКО ФУНКЦИОНИШУ секте у Србији
Те стеге су почеле да попуштају већ 70-их година, о чему сведоче бројне анегдоте из престоничких "Три шешира", "Милошевог конака" или "Мажестика" да се Српска нова година, додуше "под кључем" и за "пробрано друштво", већ тада славила.
"Пик" јавних прослава Српске нове године траје током 90-их, када се празник потпуно идентификује са националном припадношћу и дочеку се придаје већи значај него оном 31. децембра. Тешко обориви рекорд прославе ове нове године је 1997. током протестних шетњи, када је на улицама Београда било готово пола милиона људи. Еуфорија, међутим, почиње да опада од двехиљадитих.
СКОК ИЗ МИНУСА У ПЛУС: Време у Србији НАРЕДНЕ СЕДМИЦЕ биће ВЕОМА ПРОМЕНЉИВО!
- Сласт забрањеног доприносила је томе да се празнује Српска нова година, а сада више није занимљиво. Нешто је остало од тога по инерцији, код ових који још нису обавештени да је Тито умро. Проблем је, заправо, у томе што ми практично немамо колективни празник који је страховито важан за заједницу. Пропао нам је 1. мај, а нисмо васкрсли ђурђевдански уранак, тако да тражимо неку замену, а у једном периоду то је била Српска нова година. Нажалост, и у овом случају се руководимо инатом, па је због тога Српска нова била "ин" - каже социолог Радован Марјановић.