Ево шта све треба да знате о симптомима, лечењу, опоравку и превенцији Covid-19

Ковид-19 се појавио крајем 2019. године, али већ постоје назнаке да код неких пацијената може да прође много времена пре него што потпуно оздраве.

Време опоравка зависиће од тога колико се неко уопште озбиљно разболео. Неки људи ће се ратосиљати болести брзо, али другима може да направи трајне проблеме.

Старост, пол и хронични здравствени проблеми могу да повећају ризик од озбиљног обољевања од Ковида-19.

Што је инвазивније лечење које примате и што дуже оно траје, вероватно ће и опоравак дуже трајати.

Шта ако имам само благе симптоме?

Већина људи који се заразе Ковидом-19 вероватно ће развити главне симптоме - кашаљ или температуру. Али могли би да осећају и бол у телу, исцрпљеност, упалу грла и главобољу.

Кашаљ је испочетка сув, али неки људи временом почну да искашљавају слуз са мртвим ћелијама плућа које је убио вирус.

Ови симптоми лече се лежањем, уз много течности и лековима против болова као што је парацетамол.

Људи са благим симптомима требало би добро и брзо да се опораве.

Температура би требало да спадне за мање од недељу дана, мада кашаљ може дуже да потраје. Анализа коју је Светска здравствена организација (СЗО) извршила на кинеским подацима каже да је у просеку за опоравак потребно око две недеље.

Шта ако имам озбиљније симптоме?

Болест за неке може да постане много озбиљнија. То се обично деси око седмог до 10 дана откако је особа заражена.

Трансформација уме да буде нагла. Дисање постане отежано и долази до упале плућа. То је зато што иако имуни систем тела покушава да пружи отпор - он заправо претера у реакцији и тело претрпи колатералну штету.

Неки ће морати у болницу на терапију кисеоником.

- Може да прође доста времена пре него што се човек опорави од отежаног дисања. Тело покушава да преболи ожиљке и упалу - каже лекарка опште праксе Сара Џарвис.

Она каже да би опоравак у том случају могао да потраје од две до осам недеља, а умор и дуже од тога.

Шта ако ми је потребна интензивна нега?

СЗО процењује да ће свакој двадесетој особи бити потребно лечење на интензивној нези, што би могло да подразумева анестезију и стављање на респиратор.

Потребно је време да бисте се опоравили од боравка на интензивној нези, без обзира на то о којој болести се ради. Пре него што се пуштају кући, пацијенти се пребацују на обично одељење.

Докторка Алисон Питард, деканка Факултета медицине за интензивну негу, каже да може да прође од 12 до 18 месеци пре него што се човек врати у нормалу након што је провео било који временски период на интензивној нези.

Дуг боравак у болничком кревету доводи до губитка мишићне масе. Пацијенти су слаби и требаће им времена да им се поново изграде мишићи. Неким људима ће бити потребна физикална терапија да би поново проходали.

Због онога кроз шта прође тело на интензивној нези, постоји могућност и делиријума и психолошких поремећаја.

- Чини се да код ове болести постоји додати елеменат - вирална исцрпљеност је дефинитивно огроман фактор - каже Пол Твоус, физиотерапеут интензивне неге из Универзитетског здравственог одбора за Кардиф и Вејл.

Постоје извештаји из Кине и Италије о слабости у читавом телу, кратком даху после било каквог напора, упорном кашљу и неуравнотеженом дисању. Плус потреби за много сна.

- Знамо да је пацијентима потребан поприличан временски период, потенцијално читави месеци, да се опораве.

Али тешко је генерализовати. Неки људи проведу релативно кратке временске периоде на интензивној нези, док неки проведу на респираторима читаве недеље.

Хоће ли корона вирус утицати на моје здравље на дуже стазе?

Не знамо засигурно, пошто не постоје дугорочни подаци, али можемо да погледамо нека друга стања.

Акутни респираторни дистрес синдром (Ардс) развија се код пацијената чији имуни систем пређе у претерану активност, изазвавши оштећење на плућима.

- Постоје многи подаци који указују на то да, чак и пет година касније, људи могу и даље да имају сталне физичке и физиолошке потешкоће - каже Твоус.

Доктор Џејмс Гил, лекар опште праксе и предавач у Школи за медицину Ворик, каже да је људима потребна подршка чак и за ментално здравље да би им се побољшао опоравак.

- Дисање вам постане отежано, потом вам лекар каже: "Морамо да вас ставимо на респиратор. Морамо да вас успавамо. Желите ли да се опростите од породице?". Не изненађује присуство пост-трауматског стресног поремећаја код тих најтежих болесника. Многи ће остати са велики психолошким ожиљцима.

Постоји могућност да чак и неки блажи случајеви оставе пацијенте са дугорочним здравственим проблемима - као што је исцрпљеност.

Колико људи се опоравило?

Доћи до прецизних бројки је тешко.

Закључно са 15. априлом, Универзитет Џонс Хопкинс је саопштио да се опоравило око 500.000 људи од два милиона заражених.

Али земље користе различите методе евидентирања. Неке не објављују податке о опоравцима а многе благе инфекције се не бележе.

Математички модели процењују да ће се опоравити између 99 и 99,5 одсто људи.

Могу ли поново да добијем Ковид-19?

Постоје бројне спекулације, али има врло мало доказа, о томе колико је трајан имунитет. Уколико су се пацијенти успешно изборили са вирусом, сигурно су изградили некакву имуну реакцију.

Извештаји о пацијентима који су се заразили двапут могли би да се сведу на то да су тестови погрешно показали да су се они решили вируса.

Питање имунитета кључно је за разумевање да ли људи могу поново да буду заражени и колико би ефикасна вакцина могла да буде.