Evo šta sve treba da znate o simptomima, lečenju, oporavku i prevenciji Covid-19

Kovid-19 se pojavio krajem 2019. godine, ali već postoje naznake da kod nekih pacijenata može da prođe mnogo vremena pre nego što potpuno ozdrave.

Vreme oporavka zavisiće od toga koliko se neko uopšte ozbiljno razboleo. Neki ljudi će se ratosiljati bolesti brzo, ali drugima može da napravi trajne probleme.

Starost, pol i hronični zdravstveni problemi mogu da povećaju rizik od ozbiljnog oboljevanja od Kovida-19.

Što je invazivnije lečenje koje primate i što duže ono traje, verovatno će i oporavak duže trajati.

Šta ako imam samo blage simptome?

Većina ljudi koji se zaraze Kovidom-19 verovatno će razviti glavne simptome - kašalj ili temperaturu. Ali mogli bi da osećaju i bol u telu, iscrpljenost, upalu grla i glavobolju.

Kašalj je ispočetka suv, ali neki ljudi vremenom počnu da iskašljavaju sluz sa mrtvim ćelijama pluća koje je ubio virus.

Ovi simptomi leče se ležanjem, uz mnogo tečnosti i lekovima protiv bolova kao što je paracetamol.

Ljudi sa blagim simptomima trebalo bi dobro i brzo da se oporave.

Temperatura bi trebalo da spadne za manje od nedelju dana, mada kašalj može duže da potraje. Analiza koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvršila na kineskim podacima kaže da je u proseku za oporavak potrebno oko dve nedelje.

Šta ako imam ozbiljnije simptome?

Bolest za neke može da postane mnogo ozbiljnija. To se obično desi oko sedmog do 10 dana otkako je osoba zaražena.

Transformacija ume da bude nagla. Disanje postane otežano i dolazi do upale pluća. To je zato što iako imuni sistem tela pokušava da pruži otpor - on zapravo pretera u reakciji i telo pretrpi kolateralnu štetu.

Neki će morati u bolnicu na terapiju kiseonikom.

- Može da prođe dosta vremena pre nego što se čovek oporavi od otežanog disanja. Telo pokušava da preboli ožiljke i upalu - kaže lekarka opšte prakse Sara Džarvis.

Ona kaže da bi oporavak u tom slučaju mogao da potraje od dve do osam nedelja, a umor i duže od toga.

Šta ako mi je potrebna intenzivna nega?

SZO procenjuje da će svakoj dvadesetoj osobi biti potrebno lečenje na intenzivnoj nezi, što bi moglo da podrazumeva anesteziju i stavljanje na respirator.

Potrebno je vreme da biste se oporavili od boravka na intenzivnoj nezi, bez obzira na to o kojoj bolesti se radi. Pre nego što se puštaju kući, pacijenti se prebacuju na obično odeljenje.

Doktorka Alison Pitard, dekanka Fakulteta medicine za intenzivnu negu, kaže da može da prođe od 12 do 18 meseci pre nego što se čovek vrati u normalu nakon što je proveo bilo koji vremenski period na intenzivnoj nezi.

Dug boravak u bolničkom krevetu dovodi do gubitka mišićne mase. Pacijenti su slabi i trebaće im vremena da im se ponovo izgrade mišići. Nekim ljudima će biti potrebna fizikalna terapija da bi ponovo prohodali.

Zbog onoga kroz šta prođe telo na intenzivnoj nezi, postoji mogućnost i delirijuma i psiholoških poremećaja.

- Čini se da kod ove bolesti postoji dodati elemenat - viralna iscrpljenost je definitivno ogroman faktor - kaže Pol Tvous, fizioterapeut intenzivne nege iz Univerzitetskog zdravstvenog odbora za Kardif i Vejl.

Postoje izveštaji iz Kine i Italije o slabosti u čitavom telu, kratkom dahu posle bilo kakvog napora, upornom kašlju i neuravnoteženom disanju. Plus potrebi za mnogo sna.

- Znamo da je pacijentima potreban popriličan vremenski period, potencijalno čitavi meseci, da se oporave.

Ali teško je generalizovati. Neki ljudi provedu relativno kratke vremenske periode na intenzivnoj nezi, dok neki provedu na respiratorima čitave nedelje.

Hoće li korona virus uticati na moje zdravlje na duže staze?

Ne znamo zasigurno, pošto ne postoje dugoročni podaci, ali možemo da pogledamo neka druga stanja.

Akutni respiratorni distres sindrom (Ards) razvija se kod pacijenata čiji imuni sistem pređe u preteranu aktivnost, izazvavši oštećenje na plućima.

- Postoje mnogi podaci koji ukazuju na to da, čak i pet godina kasnije, ljudi mogu i dalje da imaju stalne fizičke i fiziološke poteškoće - kaže Tvous.

Doktor Džejms Gil, lekar opšte prakse i predavač u Školi za medicinu Vorik, kaže da je ljudima potrebna podrška čak i za mentalno zdravlje da bi im se poboljšao oporavak.

- Disanje vam postane otežano, potom vam lekar kaže: "Moramo da vas stavimo na respirator. Moramo da vas uspavamo. Želite li da se oprostite od porodice?". Ne iznenađuje prisustvo post-traumatskog stresnog poremećaja kod tih najtežih bolesnika. Mnogi će ostati sa veliki psihološkim ožiljcima.

Postoji mogućnost da čak i neki blaži slučajevi ostave pacijente sa dugoročnim zdravstvenim problemima - kao što je iscrpljenost.

Koliko ljudi se oporavilo?

Doći do preciznih brojki je teško.

Zaključno sa 15. aprilom, Univerzitet Džons Hopkins je saopštio da se oporavilo oko 500.000 ljudi od dva miliona zaraženih.

Ali zemlje koriste različite metode evidentiranja. Neke ne objavljuju podatke o oporavcima a mnoge blage infekcije se ne beleže.

Matematički modeli procenjuju da će se oporaviti između 99 i 99,5 odsto ljudi.

Mogu li ponovo da dobijem Kovid-19?

Postoje brojne spekulacije, ali ima vrlo malo dokaza, o tome koliko je trajan imunitet. Ukoliko su se pacijenti uspešno izborili sa virusom, sigurno su izgradili nekakvu imunu reakciju.

Izveštaji o pacijentima koji su se zarazili dvaput mogli bi da se svedu na to da su testovi pogrešno pokazali da su se oni rešili virusa.

Pitanje imuniteta ključno je za razumevanje da li ljudi mogu ponovo da budu zaraženi i koliko bi efikasna vakcina mogla da bude.