МИ СМО ИГРАЧИ, ГЛАВНА УЛОГА ЈЕ ЊЕНА: Торнадо у Чешкој, врућине у Канади, лето дуже - будућа прогноза АПОКАЛИПТИЧНА

Оборен температурни рекорд у Београду, екстремно високе температуре на самом почетку лета, али непогоде, невреме и град величине ораха, торнадо у Чешкој... сведоци смо великих климатских екстрема. "Клима је на стероидима", каже Владимир Ђурђевић, метеоролог и климатолог, и у најкраћем описује све оно што нам се дешава последњих година, а чини се све интензивније и израженије.

Да ли је пред нама најтоплије лето, хоће ли екстремних временских прилика бити се више, колико дуже заправо сада траје лето узимајући у обзир само температуре као параметар - на сва ова питања одговор нам даје климатолог Ђурђевић.

Веома топло и суво лето

Прво смо се питали - кад ће коначно топло време, а онда нас је одједном "стрефио" врели, тропски талас са температурама вишим од 40 степени, неуобичајено високим за сам почетак лета. Сада се многи питају - шта нас тек чека током јула и августа, најтоплијих месеци у години.

Владимир Ђурђевић, метеоролог и климатолог у јутарњем укључењу које емитујемо на Фејсбук страници Београд на Блиц, дао нам је не тако оптимистичне одговоре о клими уопште како код нас, тако и у свету.

- У току лета најтоплији период је крај јула и почетак августа тако да нас тад очекују највећи температурни удари и највеће температурне вредности, тако да треба очекивати веома топло време и тада - каже Ђурђевић.

Према његовим речима, оно што забрињава јесте да се у прогнозама и даље не види да ће бити пуно падавина у наредном периоду, посебно у наредних десетак дана, а како каже, фалило нам је доста падавина током јуна, пошто је пала отприлике само једна трећина падавина за јун у односу на неке просечне вредности. На основу тога сматра да можемо да кажемо (обазриво, јер ипак су ово прогнозе) да нас чека топло и суво лето.

Лето "дуже" за месец дана

Ђурђевић објашњава да лето по климатолошким стандардима траје до краја августа, али гледано у односу на температуре вероватно ће трајати дуже. Разлог томе је промена климе, па је тако код нас температурни режим промењен због чега у просеку имамо 20 до 30 дана више у току године када су температуре приближније по осећају неким летњим температурама него температурама за то доба године, рецимо у септембру или октобру.

- У просеку у Србији имамо месец дана више лета, тако да и ове године можемо опет да очекујемо да ћемо вероватно у септембру имати пуно релативно топлијих дана и дана која су сличнија лету него што би биле неке вредности које одговарају уласку у јесен - каже он.

Ушли смо у лето обарујући рекорде

У јуну смо имали топлотни талас којим је у многим градовима оборена максимална вредност дневне температуре за месец јун, а како нам каже Ђурђевић чак и у Београду где је температура била 38,7 степени, оборен је рекорд који је био постављен у јуну 1918. године. Како каже, апсолутна максимална температура икада измерена у Србији била је 2007. године од 44,9 степени.

- Не дешава се тако често да се пробијају неки апсолутни рекорди, али оно што видимо јесте да су све чешћи ти периоди топлог времена. Значи, иако не пробијамо рекорде, све чешће нам се дешава да имамо топлотне таласе и да имамо периоде изузетно топлог времена - објашњава.

Клима на стероидима

Једна од последица климатских промена чији смо сведоци јесте и то да је време постало мало интензивније, као и то што имамо нагле преласке из једног типа времена у други.

- Ми у климатологији кажемо некад да је клима мало на стероидима, односно да је енергичнија него што је била у прошлости. Није само да се планета у просеку загрева и да онда изазива неке промене, него је проблем и у томе што је начин циркулације ваздуха преко планете промењен и то на начин који баш фаворизује овакву ситуацију - указује Ђурђевић.

Како објашњава, због тога што нагло улазимо из хладног периода у топли, дешава се да при том преласку се појаве неки неповољни временски услови као што је интезиван град или недавна појава торнада у Чешкој и слично. Све то је прозуроковано тиме што на једном малом простору имамо велике температурне разлике између ваздушне масе која је врло хладна и ваздушне масе која је јако топла.

Торнадо као из Чешке могућ и у Србији

Како каже Владимир Ђурђевић, торнада су се појављивала у Србији, али на сву срећу нису била тако јака као онај у Чешкој.

- Имали смо их претходних година и то неколико, и тај број није толико занемарљив да можемо рећи да се торнада код нас не дешавају - прича Ђурђевић.

Објашњава да су торнада која су се појављивала код нас обично била мањег интензитета, Ф0, Ф1, док је онај недавни у Чешкој био јачине чак Ф3, који је уз Ф4 изузетно опасног интезинтета и може да изазове велике материјалне штете и доведе до људских жртава, што се у Чешкој и догодило.

- Није неочекивано да и у Србији у једном тренутку видимо неки мало јачи торнадо, не само те слабије варијанте које смо имали до сада, јер је једноствано клима постала мало "опаснија" по нас и то на неки начин треба да прихватимо. То што се догодило у Чешкој треба на неки начин да буде упозорење за све нас - упозорава.

Сви смо криви

Главни кривци за све ово што нам се сада дешава и на шта смо кивни смо управо ми. Сагоревање фосилних горива емитује велике количине угљен диоксида који се ослобађа у атмосферу, и потом тај додатни угљен диоксид остаје у атмосфери скоро заувек.

А шта би било уколико бисмо престали да користимо угаљ, нафту и гас као извор енергије?

- У једном тренутку уколико бисмо престали да користимо фосилна горива његова концетрација у атмосфери би остала отпрлике на истом нивоу као у том тренутку када бисмо престали. Пошто биосфера нема тако велику апсорциону моћ да извуче сав тај угљен диоксид који ми емитујемо, тако да сагоревањем фосилних горива стално повећавамо његову концентрацију у атмосфери. Оно што ми радимо као глобално друштво јесте да стално подижемо његову концентрацију из године у годину, а то је погрешно - упозорава Ђурђевић.

Нажалост, данас је концетрација угљен диоксида у атмосфери око 50 посто већа у односу на тренутак пре него што смо почели да користимо угаљ, нафту и гас као примарне изворе енергије.

За 30 година још много, много горе...

Оно што нас чека у наредних 30 година јесте сигурно загревање од додатног једног степена, то значи ћемо дуплирати ову количину климатских промена које тренутно имамо, и због тога можемо очекивати још више екстрема и више свих неповољних временских ефеката који су већ поменути.

Париским споразумом, који су потписале све државе света, и тако се обавезале да престану да користе фосилна горива негде између 2050. и 2060, што значи да ће фосилна горива остати са нама још 30 година тако да ћемо сигурно загрејати планету за још један додатни степен, дакле можемо очекивати да климатске промене буду дуплиране у наредних 30 година.

- Скоро три, четири топлотна таласа имамо сада, тако да ћемо до 2050. године имати дупло већи број него што је тренутно стандард. У прошлости их је било можда један, два, а некада их чак уопште није било - прича Ђурђевић.

Шта ће бити после 2050. године

Како каже метеоролог и климатолог, имамо два могућа сценарија. Можемо да живимо у клими где смо успешно реализовали Парсики споразум и где смо се зауставили на та два степена, а уколико наставимо и даље да користимо фосилна горива, моћи ћемо да сведочимо даљим променама на планети.

Потенцијално ми као глобално друштво бисмо могли да загрејемо планету за додатних четири па чак можда и пет степени, и како нам објашњава у том случају планета би заиста изгледала као нека друга планета и услови за живот би били врло компликовани у смислу да бисмо морали да извршимо дубоку трансформацију друштва да бисмо се навикли на те климатске услове.

- То не значи да би људи нестали са планете, али прошли би кроз врло озбиљне и врло драматичне пројекте. Оно што нам наука каже јесте да та граница од два степена је ипак на неки начин сигурна да ми можемо тим променама да се прилагодимо, и ја сам малопре неколико пута рекао да треба да се навикнемо на то. Треба да схватимо да је то тако, и та граница од два степена нам донекле даје сигурност да ми можемо да апсорбујемо ту количину негативних ефеката кроз неке методе прилагођавања, да ли су то у пољопривреди развијање система против суше, или побољшање система за одбрану од поплава, или унапређење система за рану најаву, односно упозорење екстремних временских ситуација као што су јаки олујни облаци - сматра Ђурђевић.