Од 1. септембра промене у основним школама: Прваке и петаке сачекаће ове промене
Промене и у школском програму
Ученици првог и петог разреда основних школа од 1. септембра учиће према измењеном плану и програму, а за 22 предмета у понуди је 286 нових уџбеника.
Прочитајте и:
Највише издања је за српски, математику и страни језик, а први пут су међу насловима и 103 дигитална штива.
Тај број уџбеника су стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) у протекла два месеца прегледали и одобрили за ова два разреда основне школе.
Руководилац Центра за развој програма и уџбеника ЗУОВ Дејана Милијић Субић рекла је да су се пред управама школа први пут нашла и 103 дигитална издања која су прегледана и одобрена за само пола месеца, а у оквиру пројекта "Дигиталне учионице", који је покренуло Министарство просвете, а користиће се у 2.000 учионица у Србији.
- Рокови су били краћи него икада. Успели смо и да пошаљемо примедбе издавачима које неправилности у уџбеницима треба да отклоне, али нисмо добили повратне информације да ли су то и учинили. Са дигиталним издањима неће бити проблема, јер их је лако мењати, а надамо се да су наше стручне примедбе уважене и да је све што треба промењено у штампаним издањима - рекла је Милијић Субић.
Уметничка галерија у столетној шуми: Зеленковац код Мркоњић Града
Како се наводи, наставницима је остало пола месеца да дају коначну реч шта ће од понуђених издања користити у настави и то саопште родитељима.
Уколико се са синдикатима све уреди како треба, најквалитетнији наставници не морају да брину за свој посао, изјавио је министар просвете Младен Шарчевић и додао да ни ученици неће трпети због рационализације мреже школа, већ да ће само поједини директори постати технолошки вишак.
Он је у четвртак рекао да је са синдикатима у "одличном савезу", као и да воде бригу о људима који остају без посла, пре свега, због малог наталитета.
Према његовим речима, вишак у просвети се, у великој мери подудара са бројем наставника који одлазе у пензију.
Он је поновио да му је циљ оно што је обећао на почетку мандата - да се уведе систем квалитета рада и додао да за почетак постоји лакши метод да се разврста ко ради боље, а ко лошије, а то су просветна звања. Шарчевић је рекао и да се ради на томе да просветари од јесени улазе у прво звање које, према његовој процени, сигурно може да достигне 20 до 25 одсто људи, који би самим тим ишли у бољи платни разред.
Како каже, друга и компекснија мера квалитета рада просветних радника је исходно знање, односно екстерно оцењивање и објаснио да ће се кроз исходе ученика знати да ли је наставник добро радио - узимаће се обзир екстерне оцене са оценама које је ученицима дао професор.
Тиме би, како је објаснио наставници легалним путем, временом могли да дођу и до четврте категорије у оквиру своје платне групе, што је плата редовног универзитетског професора.
Говорећи о захтевима просветних радника, министар је поновио да се за њихова права "бори као лав" и да је све ово време био "већи синдикалац од свих њих".
Када је реч о рационализацији мреже школа, Шарчевић је казао да она има задатак да одражава потребе стварности и да Београд данас не може да има 11 машинских школа, као у време када је машинска индустрија у главном граду запошљавала 29.000 машинских радника.
- Ако имате у Апатину средњу техничку школу са 700 ђака, и другу техничку школу са 40 ђака, какав је проблем да они пређу у већу школу. Питање је само да ли треба два директора, ја мислим да не треба - навео је Шарчевић.