За културнију будућност Ваљева: Народни музеј чува тајне вековима, а сада их и модернизује! (ФОТО/ВИДЕО)
После више иницијатива током прве половине 20. века Народни музеј Ваљево је основан 1951. године од стране Општине Ваљево.
Општина Ваљево се налази у Западној Србији и центар је Колубарског округа који обухвата још пет мањих општина, Мионица, Осечина, Уб, Лајковац и Љиг са укупно близу 200.000 становника.
Град је формиран на обалама реке Колубаре, притоке Саве, има благу, умереноконтиненталну климу, и повољан географски положај што је условило да Ваљево иза себе прича причу о једној дугој, бурној прошлости, причу о великим корацима у развоју самог града, развијеном туризму и грађанима чији се дочека и домаћинство не заборавља и о коме се прича.
Нова улагања донеће нове погодности за грађане: Време је за екологију и боље комунално окружење (ВИДЕО/ФОТО)
Европске фирме хрле у Стару Пазову: Како је мала војвођанска општина постала ИНВЕСТИЦИОНИ ШАМПИОН СРБИЈЕ? (ВИДЕО)
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
Када је реч о историји Ваљева, засигурно се може рећи да је бурна и дуга и да иза себе носи велике успоне и падове нашег народа, али самим тим бивала је све битнија за Србију, а Србија на њу све поноснија.
Кажу да, само историја може најбоље приказати један народ, какав је он заиста, какве је грешке правио, које је понављао, а на чему научио, уздигао се и постао онакав какав јесте данас. Баш зато, општина Ваљево, становништво, вредни радници и читав колектив Народног музеја у Ваљево улажу у ову институцију, развијају је, модернизују и чине доступном сваком оку које је жељно знања из прошлог времена и историје.
Значај Музеја за Ваљево и улагање у њега
Кустос музеја и историчар Марина Ћировић објаснила је опширније и приближила рад самог музеја и улагања у њега, како од стране запослених, тако и из буџета локалне самоуправе града Ваљева. Град Ваљево активно учествује у унапређивањуу смаог музеја, како би квалитет жиквота грађана био на завидном нивоу.
- Народни музеј у Ваљеву покрива територију општине Ваљево и остале општине у Колубарском округу као што су Љиг, Лајковца, Уб, Лајковац, Мионице, Осјечине и оно што је карактеристично јесте да у свом саставу има централну поставку која се налази у централној згради и носи назив "Трећа димензија прошлости и поглед из будућности". Поред централне поставке која је комплексног типа, Народни музеј Ваљева покрива историјат Ваљева из различтиог доба, од праисторије до краја Другог светског рата и у свом саставу укључује и тематске сталне поставке, а једна од њих налази се у Муселиновом конаку као што је Сеча кнезова и Први и Други српски устанак, кула Ненадовића која је везана за историјат саме куле, њену изградњу, паљење и њену обнову, као и сталну поставку у историјском-спомен комплексу у Бранковини, на 10 километара од Ваљева ка Шапцу и тамо је поставка везана за Ненадовиће зато што је и Бранковина заправо постојбина Ненадовића - објашњава кустос и додаје:
- Под Народним музејем Ваљево налази се и поставка посвећена Десанки Максимовић у новој Десанкиној школи и носи назив "О Десанки пером и сликом" која је посвећена делу наше познате песникиње, поставка у старој Протиној школи која је посвећена историјату по школама у Србији у 19. и 20. веку, са акцентом на прве, старе школе у Србији, а у самом комплексу налази се и вечна кућа Десанке Максимовић.
Кустос и историчар музеја Марина Ћировић, истиче да је општина Ваљево оснивач Народног музеја, а према њеним речима, сарадња између локалне самоуправе и ове установе је одлична.
- Град Ваљево и њихови челници који су задужени за културу имају велико разумевање за наше пројекте и програме, те нам излазе у сусрет. Захвљујући помоћи града Ваљева отворена је и Кућа Ненадовића у Бранковини, део поставке је финансиран из буџета оснивача, а у фебруару ове године отворили смо и дуго очекивану салу из Другог светског рата где је град Ваљево учествовао са знатним новчаним средствима - рекла је Марина Ћировић.
Музеј у Ваљеву кренуо је и у процес дигитализације својих експоната, што ће додатно унапредити развој и посету. За сада је урађена дигитализација периода Антике и традиционалне културе, а у току је и дигитализација културно-историјског комплекса у Бранковини.
Историјат Народног музеја у Ваљеву
После више иницијатива током прве половине 20. века Народни музеј Ваљево је основан 1951. године од стране Општине Ваљево. Прва поставка новооснованог Музеја је била смештена у Муселимовом конаку, најстаријој зради у Ваљеву, у чијем подруму су 1804. године били затворени ваљевски кнезови Алекса Ненадовиц ћ и Илија Бирчанин, пре него што су били посечени на обали Колубаре. Поставку су чинила одељења: старина (70 експоната), НОБ-а (150) и Народне изградње (30). Сама тадашња структура Музеја указује да је примаран циљ при његовом оснивању била глорификација НОР-а и социјалистичког друства. Временом, развој музеја је допринео да објекат Муселимовог конака буде премали за потребе музејског простора, тако да је Музеј добио на коришћење још једну (данас непостојећу) зграду која се налазила непосредно уз конак, да би се 1969. године преселио у оближњу, за музејске потребе адаптирану, зграду старе Ваљевске гимназије, подигнуте 1870. године.
Са преласком Музеја у нови објекат почео је и његов убрзани развој праћен кадровским јачањем и стручном модернизацијом, али и проширивањем Музеја отварањем његових истурених одељења.
Од самих почетака Музеја велика пазња се поклањала образовно-васпитној и културолоској функцији, а у оквиру музеолошке дјелатности постављен је темељ свим данашњим збиркама, кроз теренско-истраживачки рад, куповину, размену или поклоне, заститу, трезорирање и документаристичку обраду збирки, као и различите видове експозиције. Паралелно са стандардним музеографским пословима у Народном музеју у Ваљеву се развијала и научна историографска активност, праћена издавачком делатношћу.
Убрзани струц чни развој Народног музеја у Ваљеву је довео до тога да се током 70-тих и 80-тих година 20. века ова институција убрајала међу најперспективније институције ове врсте у старој Југославији, али током последње деценије трећег миленијума велика криза до које је дошло после распада Југославије, као и фактичка незаинтересованост и небрига надлежних за ову установу од изузетног значаја, довеле су Музеј у веома тешку ситуацију, која је додатно отежана последицама земљотреса који је у јесен 1998. године потресао ваљевски крај.
Процес ревитализације Музеја отпочео је 2001, а завршио се 2007. године. У том периоду објекти музеја су детаљно реконструисани, а обезбеђене су и нове, одговарајуће, просторије за музејске депое, докуменациони центар, конзерваторску радионица и кабинети стручних служби.
Први крупан корак у пословима намењеним публици начињен је 2004. године са отварањем сталне поставке Сеча кнезова, у подруму Муселимовог конака, а круну процеса ревитализације институције представљало је отварање нове централне сталне поставке Трећа димензија прошлости – поглед из будућности у мају 2007. Истовремено, поред активности заштите културне баштине, опште културолошких и васпитно-образовних задатака ваљевски музеј отвара и четврти пут свога деловања - развој културног туризма.
Народни музеј Ваљево је у два наврата (2005. и 2008.) добио плакету Михаило Валтровић, коју Музејско друштво Србије додељује најбољој музејској установи у Србији у претходној години, а нова поставка је од читалаца и жирија листа напред оцењена као културни догађај године. Посебно признање је оно које спонтано дају посетиоци. Сталне поставке Народног музеја Ваљево су тренутно најпосећенији музејски простори на затвореном у Србији.
Пројекат је финансиран из буџета Града Ваљево. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.