ПАТРОНИМ, МАТРОНИМ И СЛОВЕНСКИ ДЕМИНУТИВ: Зашто се српска презимена завршавају на –ић?
Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из XIX века.
Када говоримо о презимену, на самом почетку важно је рећи да презименска основа може да буде различита. Најчешће је то лично име родоначелника одређене породице. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. Постоје и презимена настала од имена женског претка. "Оснивач презимена" не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др.). Такође могу бити и према упечатљивој особини неког од предака, према месту где породица живи или одакле се доселила итд.
НЕВЕРОВАТАН ПОДВИГ СРПСКИХ ЛЕКАРА! Беби одстрањен тумор јетре посебном методом
"Сада имамо моћно оружје у борби против вируса" Кисић коначно решила дилему - ево кад стичемо колективни имунитет
НЕЖЕЉЕНЕ РЕАКЦИЈЕ НАКОН ВАКЦИНА: Познато колико их је пријављено у Србији и на која цепива!
Презиме је настало у другој половини XIV века. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи.
Грађење презимена
У грађењу српских презимена често учествују и присвојни суфикси -ов (-ев) и -ин (које је у неким случајевима настало од -ијин): Николин (од Никола), Петров (од Петар) итд. Јављају се и суфикси -ски (чки, шки) и -ац: Христовски, Малагурски; Понорац, Радованац и др. Врло често се презимена граде комбинацијом суфикса -ов (-ев) или -ин са суфиксом -ић: Петровић, Милошевић, Батинић, Губеринић и др. У грађењу српских презимена догађају се многе гласовне промене карактеристичне за српски језик.
Суфикс "ић" је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима:
Патроним: означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак "ов" што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак "ић" што значи малени или млади).
Матроним: означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић - у овом слчају ће на има само дода наставак "ић")
Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине XIX века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца. Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.
Српска презимена могу да буду грађена и:
- патронимична (Марковић, Јовановић, Николић)
- матронимична (Марић, Сарић, Недић)
- према личној особини родоначелника (Ћосић, Бркић)
- према занимању родоначелника (Ковачевић, Коларевић)
- према етничкој припадности (Бугариновић, Цигановић)
- према војном звању (Капларевић, Капетановић)
- према црквеној јерархији (Поповић, Попов, Клисаревић)
- према месту порекла (Ердељановић, Ердељан, Сремчевић, Сремац)
Историја српских презимена
Тамо где су рано почеле да се воде матичне књиге и где је вођена добра администрација, првенствено на просторима Аустроугарске и Млетачке републике, на тим просторима су презимена фиксирана веома давно. Такође, тамо где је био јако изражен племенски систем, стара родовска имена су се дуго одржавала не мењајући се често. Истраживања показују да су се презимена највише мењала на простору данашње уже Србије и она су на том простору доста касно уведена.
Аустроугарска
Државне власти Аустроугарске су административним путем забрањивале постојање презиме са наставком -ић код Срба, доношењем посебног нормативног акта. 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Тако су презимена која су се завршавала са -евић и -овић остала са наставком -ев и -ов. Код презимена где је деминутивни додатак -ић био директно придодат на презименску основу, наставак -ић замењиван је са -ин.
Кнежевина Србија
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.
Неуобичајена српска презимена
Ипак, треба нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за основу имају хунгаризме (нпр. Сабовљевић, Кочијашевић, Бац, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и презимена која за основу имају албанске речи (Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).