ВРЕМЕ ЈЕ ДА СВЕТ ЧУЈЕ КАКО ЈЕ ЈОХАН ДОБИО НОВО СРЦЕ: Американац снима филм о "Жутој кући"! (ВИДЕО)
Њему је важно да исприча причу која је тешка, али важна
Амерички глумац, продуцент и сценариста, Пол Кампф је открио детаље у вези са филмом о "Жутој кући" који ће бити сниман по мотивима књиге Веселина Џелатовића "Српско срце Јоханово".
- Мислим да је право време и тренутак да та прича буде објављена – рекао је Камп и додао да је њему као странцу који долази из Америке важно да препозна да је он публика која треба да буде информисана о томе шта се догађало.
Како је додао, њему је важно да исприча причу која је тешка, али важна.
ДЕТАЉНО ОБЈАШЊЕЊЕ: Да ли ХРАНИТЕЉИ имају право на пензију и како да упишу стаж?
Ушао у светске уџбенике о ВОЈНОЈ ВЕШТИНИ: ЕВО ко је Ахмед из Лесковца, који је ТРУБОМ преварио Турке!
ХЕРОЈСКА ОДБРАНА СРБИЈЕ! НАТО "Стрела" на Паштрику промашила циљ, а српски војници ушли у ЛЕГЕНДУ!
- Мој фокус су друштвене теме које треба да изазову промене. Филм ћемо снимити сами независно и онда ћемо прићи ширем аудиторијуму. Књига је заснована на истинитим догађајима и животу, а фокус филма биће веће теме као што су опраштање и љубав - рекао је Кампф.
Трговина људским органима на Косову и Метохији или Досије "Жута кућа" је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у Албанији и на Косову и Метохији током 1999. године.
Прва је тврдње о трговини људским органима изнела у јавност бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, у својој књизи "Лов: Ја и ратни злочинци", коју је објавила по одласку са дужности.
У својој књизи, Карла дел Понте је изнела податке да је 1999. године сазнала од новинара да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе. У књизи она спомиње насеље Бурел у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива жута кућа. Четири сведока су директно учествовала у транспорту најмање 90 етничких Срба и других у илегалне затворе у централној и северној Албанији. Тројица од њих су испоручивали заробљенике у кућу-клинику јужно од Бурела. Два сведока тврде да су учествовала у транспорту делова тела и органа на аеродром ''Ринас'' у близини Тиране.