ШОКАНТНА НЕМАЧКА СТУДИЈА: Корона оштећује срце код 78 одсто оболелих - ова група је НАЈУГРОЖЕНИЈА
Корона вирус је специфичан по много чему, а лекари кажу да га треба посматрати као системску болест.
Две немачке студије показале су да у чак 78 одсто случајева корона оставља оштећења срца, док је та вероватноћа код благих и асимптоматских случајева 60 одсто!
Стекните знање примењиво у пракси, студирајте Дигиталне медије и комуникације
КАКО СА АНТИВАКСЕРИМА И АНТИКОВИДАШИМА ДА ПОБЕДИМО? Упозорење - Или ћемо се вакцинисати или ћемо изгубити главу!
КАКО РАЗЛИКОВАТИ КОРОНУ ОД АЛЕРГИЈА? Др Милићевић открио на какве симптоме треба да обратите пажњу код ваше деце
Вирусна инфекција се на срце најчешће прошири у току упале дисајних путева, колико ће бити тешко запаљење срчаног мишића зависи од имунолошких механизма и наследне предиспозиције. Професор др Лазар Велицки, кардиохирург са Института за кардиоваскуларне болести Војводине из Сремске Каменице каже да је могуће да болесник који претходно није боловао од болести срца и крвних судова након ковида развије упалу срчаног мишића. Међутим напомиње да би требало имати на уму да су бројни фактори ризика који су значајни за настанак и развој компликација код корона вирусне инфекције, уједно и фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, (гојазност, шећерна болест, хипертензија и друге).
- Да ли ће доћи до миокардитиса зависи, најпре, од имунолошког статуса, вирулентности вируса и општег здравственог стања пацијента. Исто тако, показано је да нови сојеви вируса изазивају тежу клиничку слику и погађају млађу популацију. Корона вирус има специфичне рецепторе преко којих може да нападне ћелије срчаног мишића што, последично, доводи до његовог оштећења, стварања ожиљка и смањења срчане снаге. Ове промене су у мањој или већој мери неповратног карактера. Упала срчаног мишића је посебно интересантна из домена тзв. пост-ковид синдрома - рекао је Велицки.
Његова колегиница инфектолог др Дајана Лендак са Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине каже да сем што вирус директно оштећује срчани мишић, утиче и на циркулацију упште. Недостатак кисеоника индиректно утиче и на срчану функцију. Карактеристика ковида је да напада и хроничаре али и оне који никад нису имали срчаних проблема. Хронични срчани болесници имају тежу клиничку слику и више умиру од ковид инфекције, али је невероватно да потпуно здрави људи након короне доживљавају инфаркт миокарда или миокардитис.
- Једна немачка студија која је испитивала последице три месеца након прележане короне подразумевала је магнетну резонанцу срца и показала да код 60 одсто благих или асимптоматских случајева постоје значи оштећења миокарда. Колико ће се то манифестовати касније у животу је велико питање, али оно што је чињеница је да велики број претходно здравих пацијената има разне последице на срчану функцију - изјавила је Лендак.
Миокардитис се класификује у групу ретких болести. Ово запаљење увећава и слаби срце, ствара ожиљак и доводи до напорнијег рада срчаног мишића током одржавања циркулације крви кроз тело. Може да погоди било кога, од старих људи до новорођенчади. Дапаче, често и погађа млађе особе, обично мушкарце, у доброј форми. Миокардитис је трећи водећи узрок изненадне смрти код деце и младих и у свету годишње од упале срчаног мишића оболи око 1,5 милиона људи.
Велицки каже да постоји већи број вируса који могу да доведу до упале срчаног мишића, а најчешће га изазивају вируси из групе Б Coxsackie вируса, затим вирус грипа, херпес simplex вирус 6, хепатитис Ц, ХИВ, цитомегаловирус (ЦМВ), Ebstein-Barr вирус, Парвовирус Б19, па и вирус западног Нила и тренутно актуелни САРС-ЦоВ2.
- Ковид је сама по себи потенцијално тешка и озбиљна болест. Када је систем напрегнут до крајњих граница, чак и мали пад сатурације кисеоника у крви може у потпуности декланширати деликатну равнотежу и животно угрозити болесника. Високе температуре које се виђају код ковид болесника доводе до повећаних метаболичких захтева које кардиоваскуларни систем треба да обезбеди. Будући да срце некад ради са једва довољном снагом у нормалним околностима, повећани захтеви у случају инфекције могу да изазову крах циркулације - казао је Велицки.
И, коначно, како додаје, ситуација која је посебно забележена са почетка ковид пандемије свуда у свету али и код нас и која је деловала невероватно у толикој мери да су водећи светски научни часописи објавили радове са насловима попут "Где су нестали кардиоваскуларни болесници?", односи се на појаву да се болесници са акутним инфарктом миокарда или дисекцијом аорте, једноставно нису јављали или нису успевали да дођу до свог кардиолога. У том периоду, забележен је пад ургентних кардиолошких и кардиохируршких интервенција за 80 одсто, што је нажалост имало озбиљне, у неким случајевима и фаталне последице по здравље и живот ове групе болесника. С обзиром да кардиоваскуларне болести највише оптерећују наш здравствени систем.
Последице упале срчаног мишића
Болест почиње вирусном инфекцијом респираторног тракта, и(или) са појавом симптома попут малаксалости, болова у мишићима и зглобовима, појавом гастроинтестиналних тегоба попут мучнине, пролива и повраћања, на које се после десетак дана надовежу симптоми који одговарају кардиоваскуларним тегобама, попут болова у грудима, гушења, отицања ногу или аритмија. Упала срчаног мишића може да прође готово неприметно или са врло мало тегоба, с друге стране пацијенти се жале на прескакање у срчаном ритму или чак изражен оштар пробадајући бол у грудима. У каснијем току болести, као последица вирусне инфекције, могу да заостану прираслице између плућне и срчане марамице које при новим прехладама, премору или променама времена изазивају пробадања у грудима.
- Код највећег броја болесника који су имали миокардитис, ток болести је такав да ће доћи до потпуног опоравка, без икаквих трајних оштећења срца. Опоравак може да траје од неколико недеља до неколико месеци, али се срчана функција у потпоности поврати. Мањи број пацијената развије дилатативну кардиомиопатију (стање када се срце прошири и ослаби) што захтева доживотно лечење, смањује способност за физички напор, квалитет и дужину живота. Веома ретко (2 одсто) миокардитис брзо напредује и за кратко време може да доведе до смрти болесника или захтева неки облик механичке циркулаторне потпоре, а још ређе код пацијената који се не опораве је неопходна трансплантација срца. Врло је важно напоменути да особе које су се опоравиле од миокардитиса, у наредних шест месеци треба да избегавају веће физичке напоре, а уколико су спортисти, имају у том периоду забрану такмичења - изјавио је Велицки.
Немачке студије доказују озбиљна оштећења срца
Две немачке научне студије указују на то да су се код више од три четвртине пацијената који су се недавно опоравили од ковида развили дугорочни срчани проблеми, чак и ако њихово стање није захтевало хоспитализацију. Резултате истраживања немачки лекари објавили су у у стручном часопису "ЈАМА Cardiology".
Резултате магнетне резонанце срца (МРИ) обављене на стотину опорављених од ковида лекари су упоредили са резултатима истог прегледа обављеног на стотину особа које нису биле заражене корона вирусом. Просечна старост испитаника била је 49 година, а две трећине болесника опоравило се код куће. Након нешто више од два месеца, међу инфицираним пацијентима уочена је већа вероватноћа за развој срчаних проблема у односу на испитанике из контролне групе. Показало се да су код већине пацијената, њих 78 одсто, настала озбиљна оштећења срчаног мишића, попут оних која се јављају након срчаног удара.