КЉУЧНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ! Ово су убиства која су ПОТПУНО ПРОМЕНИЛА ток РАТА БАЛКАНСКИХ КЛАНОВА (ФОТО)

Иако су ликивидирани током овог сукоба махом били директни сарадници криминалних група, било је и "случајних" жртава - убистава невиних људи који су се нашли у погрешно време на погрешном месту, али и оних који су значајно утицали на дешавања у криминалним круговима и, може се рећи, преокренули ток ратовања.

Каменчић који је покренуо лавину крвавих убистава и криминалних обрачуна и нагло променио пословање криминалних група које се превасходно баве трговином кокаина, свакако је убиство Горана Радомана, 2015. године на Новом Београду. Иако је кобни метак испаљен на највећој београдској општини, срж овог сукоба крије се у Шпанији, где је нестало 300 килограма кокаина вредног 15 милиона евра.

Крађа велике количине дроге направила је раздор у криминалној групи која је до тада пословала као целина, а, логика подземља налагала је да неко за такав губитак мора да плати главом.

Которски клан се од тог тренутка грана на шкаљарски и кавачки, а сукоб који, чини се, никада неће добити свој епилог, траје пола деценије и односи 40 жртава.

Октобра 2016. године, недалеко од Централног затвора у Београду, убијен је вођа навијача Паризана Александар Станковић (29) кога јавност познаје по надимку Сале Мутави.

На његов и још један аутомобил пуцано је из аутомобила марке BMW који се убрзо након кише метака испаљене из "калашњикова" удаљио у непознатом правцу. Потом је возило, према добро утврђеном криминалном сценарију, пронађено запаљено.

Осим њега, у пуцњави су рањене још две особе од којих је једна затворски чувар који је био у друштву Станковића.

Ово убиство одмах је дигло на ноге целу српску и регионалну јавност. О њему је говорио сам врх државе, па је тако непосредно посел овог убиства министар унутрашњих послова Небојша Стефановић објавио рат криминалним групама.

- Објављујемо рат мафији, ово ће бити тешка борба у коју полиција и безбедносне службе улазе. Желим да поручим једну ствар кримималницма и бандитима који долазе у Београд и Србију и мисле да на нашим улицама могу да се обрачунвају да ово није њихова прћија. Нећемо дозволити да нашу земљу користи као полигон за своје обрачунавање - рекао је министар.

Он је додао да "ту посебно мисли на једну бившу југословенску републику у којој се налази база тих криминалаца".

Подсећања ради, Александра Станковића је јавност упознала када је био у друштву двојице младића који су претукли директора ФК Партизана Милоша Вазуру. Тада је настала и чувена фотографија на којој показује средњи прст ка надзорној камери.

Такође, Станковић је осуђен 2013. године на пет година затвора, али ту затворску казну никада није одлежао. Више од 10 пута одложио је издржавање казне уз оправдање да има здравствених тегова.

Пре нешто више од годину дана, у центру Подгорице усред бела дана у једном кафићу, пред бројним сведоцима, догодило се стравично убиство Милоша Шаковића. Међутим, хици који су били намењени Шаковићу завршили су и у телу Радивоја Шаковића, мушкарца који је са пријатељима седео за суседним столом. Несрећни човек настрадао је јер се нашао у погрешно време на погрешном месту.

Управо у тој чињеници лежи важност овог догађаја. Сурова мафијашка ликвидација изведена у центру главног града око 11 сати преподне однела је живот грађанина чија је једина кривица била што је са својим пријатељима седео за столом у кафићу. Није имао криминални досије, никакве везе са криминалним радњама нити црногорским подземљем. Једноставно је само седео у близини безбедносно интересантне особе.

Након што су меци тог јутра одјекнули Подгорицом, цела тамошња јавност заледила се од страха. За грађане суседне државе то је значило да су директно изложени опасности самим тим што су изашли на улицу, кренули на посао, школу, у кафић...

Овај немили догађај управо зато довео је до великих промена у врху безбедносних служби. Наиме, оставке су поднели први човек Управе полиције Славко Стојановић, шеф подгоричког Центра безбедности Јовица Речевић, а смењен је и шеф подгоричког АНБ Милан Ковачевић.

У међувремену, суспендован је и полицајац Миодраг Булатовић, који није реаговао приликом пуцњаве, иако се налазио само неколико метара удаљен од дешавања. Овакав потез врха безбедносних служби био је знак да дражава има нулту толеранцију према криминалу.

Иако позиција у хијерархијској структури Далибора Ђурића није била висока, већ се води као припадник криминалне, шкаљарске, групе, начин на који је ликвидиран незапамћен је у историји овдашњег, а можда и светског, подземља.

Ликвидација која одговара сценарију холивудског филма догодила се док је Ђурић био на одслуживању затворске казне у Спужу. По уобичајеном протоколу кренуо је у затворску теретану која се налазила у Полуотвореном одељењу затвора.

У том тренутку, наизглед, био је заштићен затворским зидинама и бодљикавом жицом и ништа није слутило да ће доћи до злочина. Међутим, снајпериста сактивен на брду недалеко од затвора чекао је у заседи тај тренутак и искористио га - испалио је смртоносни хитац Ђурићу право у срце.

Ни одмах пружена медицинска помоћ није успела да спаси Ђурића. Касније је обелодањено да је и сам говорио да се осећа небезбедно и да уопште није требало да се нађе у полуотвореном одељењу, због чега ће његовој породици бити исплаћена одштета.

Убиство у тренукту извршења кривичне казне, практично наочиглед државе, иза великих зидина затвора доказало је да нема сигурног места које потенцијални убица неће пронаћи, нити препреке коју неће превазићи. Рат шкаљарског и кавачког клана, као и њихових огранака, на овај начин попео се за степеницу више.

Хронолошки гледано међу последњим ликвидацијама које су подигле велику прашину у подземљу јесте убиство Веселина Веска Вукотића, оца Јована и Игора Вукотића који слове за вође шкаљарског клана, у Доброти у Црној Гори.

Како је већ добро познато да размирице међу припадницима кланова функционишу по систему "око за око", јасно је да је његовом ликвидацијом отворена "пандорина кутија" и страхује се да рат постане далеко крвавији него што је то био до сада, барем ако је судити по пређашњем искуству.

Иако се Веселин само у пар наврата појављивао на страницама црне хронике, махом због својих наследника који руководе криминалним групама, његово убиство направило је пометњу. Томе у прилог говори и порука коју је његов син Јован, објављујући читуљу из затвора, пренео поруку да "свако зна шта му је чинити" претпоставља се припадницима своје групе.

- Понестало ми је речи! Нисмо стигли да се опростимо пред твој вечни одлазак на јуначко Чево. Твоја смрт данас је пробудила оно што сам годинама умиривао у себи. Свако зна шта му је чинити. Образ ћемо сачувати како си нас учио целог живота, а живот је пролазан - написао је Јован, који тренутно издржава казну затвора у Београду