ЕУ би већ сутра могла за преговарачки сто са српским странкама: О чему ће преговарати и ХОЋЕ ЛИ ИМАТИ СА КИМЕ?
Нова година, нови покушај разговора, нови-стари и услови и преговарачи...
Статус дијалога власти и опозиције тренутно тако изгледа, и налази се сто тамо где је био и пре пандемије корона вируса, у расправама ко ће бити његов део, ко и због чега неће, када ће се наставити или када ће бити нови почетак.
БИЋЕ ХАПШЕЊА! Штитили МАФИЈУ само како би прислушкивали председника Вучића
ОЧЕКИВАНИ РАСПЛЕТ У АФЕРИ "СМАТСА": Милов брат ојадио Србију за 6.500.000 евра!
БАЈДЕН ЈЕ БИО ИМПРЕСИОНИРАН ДЕЧАНИМА: Отац Сава објавио фотографије посете америчког председника српској светињи (ФОТО)
Да би требало да почне што пре, формално се слажу сви, и власт и опозиција и посредници из ЕУ. У стварности, чини се да представници власти одуговлаче, уз образложење да ће се тек разговарати о датумима, а има и оних који говоре о томе који ће опозиционари сести за сто.
Опозиција је пак већ у дијалогу, али оном међу странкама, јер и ту нема јединства по питању тога ко са ким разговара, ко је део ког савеза, ко кога треба да представља, да ли је Брисел као посредник уопште потребан?
У свему томе, не зна се ни датум почетка (наставка) тих разговора. Да се пита Брисел, они би могли да се наставе колико сутра, али је питање и да ли ће због "динамичне" политичке сцене у Србији званичници ЕУ на крају уопште имати са ким да разговарају.
На наставак унутрашњег дијалога обавезао се прошли сазив Скупштине Србије, а ове недеље би актуелни председник парламента и лидер СПС Ивица Дачић требало са председником Спољнополитчког одбора Европског парламента Дејвидом Мекалистером да прецизира оквире под којим ће се одвијати.
"Може већ сутра"
Када су се крајем децембра прошле године њих двојица чули телефоном, Мекалистер је истакао важност коју ЕУ даје наставку међустраначког дијалога и поздравио спремност за његов скори наставак.
Међутим, термин још није познат, али су све гласнијие спекулације да би то могао да буде почетак пролећа, односно крајем марта након што у Европском парламенту буде усвојен извештај известиоца ЕП за Србију Владимира Билчика.
Ипак, Билчик каже да “не види зашто неко повезује извештај и међустраначки дијалог“.
- Једина моја веза са међустраначким дијалогом је да имам жељу да почне што пре и да имамо напредак у дијалогу који ћу ја врло радо представити у извештају пре гласања, али искрено дијалог би могао већ сутра да почне и могли бисмо да пренесемо тај рад у рад на извештају. Тренутно смо у фази где почињемо да дискутујемо о неким компромисима за завршну верзију извештаја, али мислим да дијалог можемо да почнемо невезано од тога када ће то гласање бити - каже он.
Што се њеага тиче, очекује да ће дијалог “почети сваког дана”.
- Били смо спремни већ прошле године, спремни смо да почнемо сарадњу с новом владом, послали смо допис председнику Скупштине Ивици Дачићу, спремни смо да сарађујемо са Народном Скупштином већ неколико недеља, можемо да почнемо било ког дана, већ сутра - рекао је Билчик.
Међупартијски дијалог, каже, подржавају и друге европске институције.
- Србија ће одржати следеће изборе у априлу 2022. године, као што је најавио председник. Морамо да почнемо с послом одмах како бисмо постигли неке резултате пре избора. Надамо се да ћемо почети што пре, ми у ЕП смо спремни - инсистира Билчик.
Сем што није познато кад ће почети, непознаница је и ко ће све бити за тим столом за којим ће се разговарати. За очекивати је да учесници не буду само припадници парламентарне опозиције јер су то, практично, само странке мањина и поједини самостални посланици у српском парламенту.
Са или без ЕУ?
У разговорима ће, вероватном, учествовати и Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића који за једне јесте опозициона странка, а за друге она која је блиска власти с обзиром да у влади Србије СПАС има и свог министра.
Међутим, Шапић каже да је против дијалога који предводи међународна заједница, а истог става је и председник ДСС Милош Јовановић.
За разлику од њих, странке окупљене око ССП Драгана Ђиласа и Народне странке Вука Јеремића, не прихватају разговоре у којима неће посредовати ЕУ. Уз то, камен спотицања, за неке партије је трио СРС, ЛДП и ЛСВ који део опозиције не сматрају “правом” опозицијом.
Таквог става је потпредседник Народне странке Мирослав Алексић, а и лидер Двери Бошко Обрадовић је недавно изјавио:
- Немам ништа против учешћа лажне опозиције, али било би поштено да Шешељ, Чанак, Чеда седе на страни власти у тим преговорима - рекао је Обрадовић.
За Народну странку неприхватљив је и ПСГ, са којим не жели да разговара о изборним условима јер сматра да је погазио своју одлуку о неизласку на изборе тако што се у последњем тренутку предомислио и на њима учествовао.
Поред свих ових трзавица, лидер Народне странке Вук Јеремић недавно је предложио да опозиција на дијалог пошаље “једног или два озбиљна човека“, са кредибилитетом.
Занимљиво је да су платформу о захтевима дела опозиције окупљене око ССП-а добиле Нова странка и СДС Бориса Тадића, али не и СМС, ЛСВ и ДСС.
Реагујући на дешавањања око тога ко је пожељан а ко не за столом, политиколог Бобан Стојановић је оценио да oppozicija нема луксуз да условљава око учесника дијалога, али и да је изгубљен моментум да се повуку црвене линије око избора услова.
- Нико нема право да бира ко ће да седи за столом, а још мање да кажу да нече да седе са Вучићем за истим столом. Само представници странака имају моћ да спороведу усвојене одлуке, зато сматрам да би лидери требало да буду укчључени у преговоре - напомиње Стојановић.
Предлози дела опозиције
Сем што још не постоји договор о времену када ће почети дијалог и ко ће се наћи за столом, не зна се ни о чему ће учесници дискутовати. Део странака попут ДС, ССП и ПСГ, већ има предлоге - да се оснује Министарство за изборе на чијем челу би стала нестраначка личност из НВО сектора.
Што се тиче медија, тражи се увођење паралелног уређивачког тима у РТС и РТВ, који би се смењивао са актуелним уредницима информативног програма. Бирали би га, како је најављено, новинари.
Сем тога, предлаже се и институција Повереника који би контролисао да ли запослени у јавним предузећима а све би било дефинисано лекс специјалисом.
Ни око овога нема договра са свима из опозиције, па део и даље већа хоће ли им се прикључити, а део попут Удружења Скупштина слободне Србије и Народне странке најављују свој предлог изборних захтева.
Прва рунда дијалога о изборним условима одвијала се у Скупштини Србије, а део опозиције се са представницима ЕУ састајао засебно, ван парламента.
Баш тај део који није пристајао на разговоре у Скупштини на крају се одлучио за бојкот последњих избора 21. јуна, након чега се и састав Скупштине Србије доста променио.
Сада, у новом сазиву, као опозиција делује само посланичка група Уједињена Долина - СДС Санџака која има шест посланика.
На последњим парлементарним изборима СНС је однела убедљиву победу, освојила је 188 од 250 мандата, а сем СПС и мањинских странака, од странака у парламент ушао је још само Шапићев СПАС.