СРБИЈА ПОД ЛУПОМ ЕУ! На столу читав СПИСАК клизавих питања пред КЉУЧНИ састанак са српским министрима
Позната и тема наредног разговора са званичницима ЕУ
Изручивање двоје радикала, утицај политичара на правосуђе, политика према Русији, учешће Србије на војној вежби са Белорусијом и обавезно Косово и Метохија, само су део замерки и захтева Европске уније, али и питања која би следеће недеље на састанку у Луксембургу могла бити постављена српским министрима.
ЛАСТ МИНУТЕ ПОНУДЕ ЗА ОДМОР НА МОРУ! Цена од 399 €: Египат, Кипар, Шпанија
Комесарка ЕУ поручила да неће враћати мигранте у Србију: Требало би заједно управљати миграцијама
ОГЛАСИО СЕ ВУЧИЋ ПОВОДОМ САРАДЊЕ СА УН: Упутио честитке Антонију Гутерешу (ФОТО)
Прва политичка међувладина конференција по новој методолигији између Србије и Европске уније одржаће се следећег уторка 22. јуна. Оно што је сигурно, Србији на састанку у Луксембургу неће бити дозвољено отварање нових поглавља на путу ка ЕУ. Дакле, нема техничких питања, тренутно нема ни корака напред. Тема је политика.
Најпластичнији опис овог састанка у новом формату гласи: са једне стране ће седети представници Владе Србије, а са друге држава чланица Уније и Европске комисије. Основна идеја је да се на овој Међувладиној конференцији разматрају политичка питања, која коче напредовање Србије ка ЕУ. Министри ЕУ ће питати оно што их интересује, а представници Владе Србије имаће прилику да директно одговоре, појасне нашу позицију, а можда и разувере представнике ЕУ.
- Све што је до сада разговарано на разним форумима, појединачним састанцима, условно речено кулоарима, бриселским ходницима, сада ће бити тема разговора на првом политичком дијалогу. Отворено, директно и званично. Представници Европске уније и њених органа ће представницима Владе Србије изнети своја очекивања, замерке и поставити питања, а српска страна ће имати прилику да објасни и одговори - наводи се.
Кренимо од последње у низу јавних опаски. Стигла је пре неколико дана од известиоца Европског парламента за Србију Владимира Билчика. Он је оценио да заједничка војна вежба са Белорусијом и Русијом не помаже напретку Србије у евроинтеграцијама, а да с друге стране српска дипломатија тражи подршку Европске уније пред Међувладину конференцију Србија – ЕУ.
- Европска перспектива је такође и о јасним изборима спољне политике, посебно у данашњој геополитици - написао је на свом твитер налогу Билчик.
Он је тиме, практично, пред састанак само још једном у низу изнова отворио питање везано за Србију и њене међународне односе - тема коју ЕУ ниједном није “затворила”. Учешће Србије на војној трилатералној вежби „Словенско братство 2021“ са Русијом и Белорусијом од 8. до 19. јуна у бази на територији Краснодара, на југозападу европског дела Русије, не гледа се благонаклоно јер ЕУ сматра да држава која тежи чланству треба да прати спољну политику Уније. Управо јер је Европска унија увела до сада три круга санкција против Белорусије и по свему судећи биће их још. Србија се прошле године није придружила санкцијама ЕУ, али је зато отказала учешће на руско-белоруско-српским вежбама јер су се одржавале у Белорусији. Недавно Србија се придружила Декларацији ЕУ о осуди преусмеравања Рајанеровог авиона у Минск и хапшења новинара Романа Проташевича.
ЕУ се држи неписаног правила и пре чланства прати се њена спољна политика па се такав захтев упућује и за Косово које међутим, нису признале ни све чланице ЕУ. Како сада ствари стоје, благонаклоно на Србију и на отварање поглавља гледа десет држава - Француска, Чешка, Грчка, Кипар, Италија, Аустрија, Мађарска, Пољска, Словенија и Словачка. Међутим, остале, којих је бројчано више али и међу којима је Немачка и Скандинавске земље не дају зелено светло.
Важном састанку наредне недеље предходио је и нон пејпер из ког се може прецизно закључити шта је то што европски партнери очекују или желе да Србија измени. Знатан број земаља чланица оцењује да Србија, упркос неким помацима, није довољно напредовала, пре свега у области владавине права. У нон пејперу који је процурео у јавност наводи се да је у Србији и даље присутан притисак на судство и тужилаштво, јавно оспоравање међународних пресуда за ратне злочине. У документу се наводи да владини службеници и чланови парламента, настављају редовно да јавно коментаришу текуће истраге или судске поступке, а што се у ЕУ тумачи као притисак на правосудни систем.
У извештају се наглашава и да Србија наставља континуирано и јавно да оспорава пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију, укључујући и случајеве на највишим нивоима. Упозорава се да Србија мора потпуно да сарађује да Међународним механизмом за кривичне судове, потпуно прихвата и спроводи његове пресуде и одлуке. Једноставно, од Србије се тражи да изручи чланове Српске радикалне странке Петра Јојића и Вјерицу Радету. Они су оптужени за непоштовање суда.
Владавина права и Косово
Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији за предстојећи састанак каже да ће бити на највишем политичком нивоу и да се на таквим састанцима “шаљу поруке политичком врху”.
- Први пут се одржава у новом формату. До сада су састанци били кратки, изнесу се ставови и пренесу поруке другој страни. Сада, све је подигнуто на виши политички ниво. На дневном реду јесу политичка питања и новина за све нас је што нема отварања поглавља - каже Међак.
Он додаје да не жели да спекулише о могућим темама, али да ће то свакако између осталих бити питање владавине права и Косово.