ОРБАНОВА ОДЛУКА УЗДРМАЛА ЦЕЛУ ЕВРОПУ: Мађарска увела ванредно стање, да ли ће тај сценарио дочекати и СРБИЈУ?

Огромна, до сад невиђена, криза у снабдевању енергентима или животних намирница, а које би изазвала екскалација рата у Украјини, једина су дешавања која могла да доведу до тога да Србија, попут Мађарске, уведе ванредно стање.

То што се јуче догодило у пријатељској земљи, и једном од најближих суседа, подигло је буру у јавности, и довело до главног питања - може ли се то десити и код нас, јер смо такву ситуацију, додуше из потпуно других разлога, релативно скоро имали.

Колико је то нереална и далека опција, да ли је Мађарска пожурила, да ли ће њен поступак "повући ногу" и у другим земљама ЕУ?

Сећање на последње ванредно стање у Србији још је свеже - уведено је 15. марта 2020. године и то због епидемије корона вируса. Затворене су границе, сем за држављане Србије, обустављена је настава, блокиране све спортске активности, скраћено радно време угоститељских објеката, а одлучено је, па укинуто, да старији од 65 не излазе из кућа осим у прописано време.

Чека ли нас нешто слично?

Непуна два месеца касније посланици Скупштине Србије усвојили су, 6. маја 2020. године предлог за укидање ванредног стања, а скоро два месеца под овим околностима довољна су да се запитамо да ли нас нешто слично, због Украјине, сад опет чека?

Како саговорници кажу, пре таквог сценарија на институцијама је на располагању прегршт економских па и политичких мера, а да то није реална опција рекао је и председник Србије Александар Вучић.

- Србија има одговор, али људи нису навикнути да чују другачију позицију. Ми имамо чисту позицију, али да ли ће то да учини нашу ситуацију лакшом - сигурно да неће - рекао је Вучић.

Он је нагласио да сваки одговоран човек увек брине и да је брига је нешто што је повезано са одговорношћу.

- Ако не бринете можда лакше живите али не постижете резултате. Ми ћемо имати безброј проблема. Видели сте да је Мађарска увела ванредно стање, због безбедности, снабдевања, енергената. Ја не мислим да ми треба да уводимо ванредно стање - рекао је Вучић.

Шта треба да се деси, а да се није десило?

А шта кажу познаваоци политичких и геополитичких прилика?

Извршни директор Цесида Бојан Клачар сматра да је ванредно стање као опција врло далеко од нас и да тек неколико дешавања може да доведе то тога.

- Питање је шта треба да се деси у Украјини што се већ није десило? Све је већ у току. Морала би да се деси огромна криза у снабдевању енергентима, или снабдевању животних намирница. Ипак, то ми се чини врло далеком и поприлично нереалном опцијом јер се не назире да ће уследити велика криза. То је изузетно непопуларна мера и на основу изјава се види да је државно руководство ни не разматра - сматра Клачар.

Он напомиње и да институције имају на распологању многобројне механизме и мере који могу да дођу на ред пре увођења ванредног стања.

- То могу да буду разне економске мере, па и политички механизми. Збуњен сам и изненађен да у то Мађари то урадили. Ми у Србији немамо такав спољнополитички контекст, ни унутрашњи - истиче Клачар.

"Драматизовање ситуације"

И бивши дипломата и спољнополитички аналитичар Срећко Ђукић каже да не види опасност да и у Србију буде уведено ванредно стање.

- Чињеница је да у Украјини рат ескалира, али и даље не видим опасност за Србију и да ће се дешавања прелити и изазвати потребу за ванредним стање. Између нас су и Румунија и Мађарска, нисмо и суседи и не видим основе ни за претпоставку за то. Мислим да је мађарски премијер Виктор Орбан посегнуо за увођењем ванредног стања како би драматизовао ситуацију, и тиме исказао противљење шестом пакету санкција ЕУ против Русије а који се односи на нафтни ембарго - истиче Ђукић.

Украјина је, подећа он, на територији од 680.000 квадратних километара а ратом је захваћено 20 одсто територије, и ванредно стање, што се тича транспорта и транспортних веза, не решава ништа.

- Ванредно стање омогућава спровођење мера по скраћеном поступку, али Орбан ионако има комотну већину која му омогућава лагодно функционисање институција, и не видим шта то ванредно стање може да промени. То је само Орбанова спољнополитицка потреба, и ако је неко погођен онда је то Пољска. Примила је милионе избеглица, на удару је и не пада јој на памет да уводи такве мере - истиче Ђукић.

Орбаново објашњење

О овој опцији у Србији се дискутује јер је мађарски премијер Виктор Орбан у уторак увече саопштио да ће Влада Мађарске увести ванредно стање "да би могла брже да реагује на изазове настале услед рата у суседној Украјини".

- Свет је на ивици економске кризе - рекао је Орбан у видеу поруци.

Како је рекао, Мађарска не сме да се меша у рат у Украјини, а дужна је да "штити финансијску безбедност породица".

- Овај рат представља сталну претњу Мађарској, јер угрожава нашу физичку безбедност, снабдевање енергијом и финансијску сигурност привреде и породица. Видимо да су рат и санкције у Бриселу довели до огромног економског преокрета и драстичног поскупљења - рекао је Орбан.

Иначе, ово је трећи пут да Влада на чијем је челу ово ради: једном због миграција, а други пут током пандемије COVID-19.

Како се уводи ванредно стање?

Према члану 200 Устава Србије, када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, Скупштина Србије проглашава ванредно стање. Устав, у члану 105, прописује да парламент доноси одлуке, међу којима је и проглашавање и укидање ванредног стања, већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина народних посланика.

Кад Скупштина није у могућности да се састане, као што је то било пре две године због епидемиолошких мера, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Србије, председник Скупштине и председник Владе, под истим условима као и Скупштина.

Уколико парламент није у могућности да се састане, мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати Влада, уредбом, уз супотпис председника Србије.

Према Закону о ванредним ситуацијама, ванредна ситуација је "стање када су ризици и претње или последице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада".

Шта подразумева ванредно стање?

Устав Србије дозвољава да, приликом проглашења ванредног стања буду донете мере одступања од одређених људских и мањинских права, али само у обиму у ком је то неопходно.

То су: право на слободу и безбедност, слободу кретања, неповредивост стана, тајност писама и других средстава општења, заштиту података о личности, слободу мишљења и изражавања, слободу медија, право на обавештеност, слободу окупљања, слободу удруживања и друга права гарантована Уставом Србије која нису изричито искључена од могућности ограничења.

Ванредно стање може да траје до 90 дана, с тим што може бити продужено за још 90 дана одлуком већине од укупног броја народних посланика (апсолутна већина).