Пал Телеки: Човек који се убио јер није хтео да нападне Краљевину Југославију 1941.
Када је схватио да је напад на Југославију неизбежан, мађарски премијер се нашао између чекића и наковња, између Хитлера и Енглеза. Између пропасти своје земље и гажења речи.
Мађарска је већ била у савезу са Немачком и Италијом, а са њом Румунија и Бугарска. Једино се Југославија нећкала и отезала да приступи Тројном пакту, савезу који се није допадао ни кнезу Павлу, нити већинском српском народу.
Ипак, остављена на немилост Трећем рајху који је увелико згазио Пољску, Чехословачку, Данску, земље Бенелукса и Француску, и без помоћи из Велике Британије, Југославија је поклекла и 25. марта потписала приступање у Бечу.
Контроверзна личност: Сметали му Јевреји
У свом првом мандату, убрзо након Првог светског рата, Телеки је као премијер донео противјеврејски закон, први у Европи, који је Јеврејима ускратио пуно право на образовање. Високо школовање могло је да упише онолико Јевреја колико их је процентуално било међу Мађарима.
Када је 1939. поново постао премијер, донео је други противјеврејски закон. Овога пута нису могли да буду уредници, режисери, продуценти, нису могли да буду у управљачким структурама власти.
Колико их је било процентуално у укупној популацији, толико је могло да их буде запослено у предузећима, у свету бизниса уопште.
Радно способни Јевреји су терани на принудни рад, док су они који нису могли да потврде да су држављани Мађарске (нпр. са територија припојених од Чехословачке) били депортовани. Многи су предати Немцима да буду погубљени.
Чинило се да Мађарска нема нарочитих разлога за двоумљење: када су сви на европском континету са Немцима, што не би и они. Са Југославијом није било проблема, поготово јер је у децембру 1940. са Београдом потписан споразум о ненападању и Пакт о вечном пријатељству и тако, црно на бело, сахрањени духови прошлости.
27. март: Искушење за Југославију, али и за Мађарску
Међутим, да се ствари промене из корена побринули су се елементи у војсци Југославије који су организовали брз војни пуч и 27. марта сменили владу која је потписала споразум са Немачком. (погледајте: БОЉЕ РАТ, НЕГО ПАКТ! Одбили смо 27. марта прелаз страним трупама - звучи познато?)
Хитлер се није двоумио; гневан што су "Срби погазили договор" у који је уложио три године времена и стрпљење које није поклањао никоме ни пре ни после, вођа Рајха је Директивом 25 наложио уништење Југославије, тј. Србије.
Преко амбасадора у Берлину, Мађарској је поручено да се од ње очекује позитиван одговор на позив да учествује у агресији на Југославију. Не само да ће немачке трупе напасти преко њене територије, него и да војска контролисана из Будимпеште искористи прилику "да поврати територије које су Југословени украли 1918.
Телеки је, као премијер, ступио у контакт са Ентонијем Идном, британским министром спољних дела, који му је рекао да ће Лондон објавити рат Бидимпешти ако се она не буде активно супротставила нападу на Југославију. Телеки се нашао између чекића и наковања.
Ако одбије Хитлеров захтев, мислио је да ће се Немачка после Југославије острвити на Мађарску, као што је на Чехословачку и Пољску. Исто тако је мислио да учешће у "убиству јужног суседа" значи рат са Енглезима, али и гажење пакта до којег је много држао.
Освануо је 3. април 1941. године. Јављено му је да немачке снаге улазе у Мађарску, што је била последица самоиницијативног договора начелника Генералштаба Верта, етничког Немца и регента адмирала Хортија, са Рајхом.
Када је послужитељ, након подужег куцања, ушао у премијерову собу, затекао га је мртвог, са револвером у руци.
"Погазили смо реч... Из кукавичлука. Народ осећа да смо се одрекли части и да смо се удружили са покварењацима. Постајемо лешинари, смећарска нација. Крив сам јер вас нисам спречио", биле су речи у писму адресираном на Хортија.
Тако се, због свог виђења части према Југославији, али и немоћи да свој мали народ ишчупа из буре коју су проузроковали велики, од света опростио Пал Телеки.