Почело прилагођавање Закону о трансфузијској медицини: Давалаштво крви од сада строго контролисано

Закон о трансфузијској медицини, чија пуна примена почиње од 1. јануара 2019. године, док се ове године устројава, прилично централизује целу облат трансфузије и давалаштва, али надлежни тврде да не постоји бојазан да болнице у унутрашњости Србије остану без крви.

Наиме, потпредседник Црвеног крста Србије др Милутин Михаиловић објашњава да нови закон дефинише два нивоа трансфузије. Први су овлашћене службе за трансфузију које ће се бавити узимањем и обрадом крви и то ће бити заводи у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, те Институт за трансфузију у Београду.

Други ниво су опште болнице које ће постати банке крви за лечење пацијената.

- Овлашћене службе за узимање и обраду крви добиће најсавременију опрему и ПСР систем за тестирање крви- једноставно реч је о опреми коју је могуће обезбедити за четири највећа центра, а не за 47 појединачних болничких служби за трансфузију које просечно имају 4.000 јединица крви, јер овде говоримо о обради и контроли 250.000 јединица колико Србија има – каже др Михаиловић.

Закон, како каже, предвиђа да до 1. октобра свака болница Министарству здравља и Институту за трансфузију у Београду достави своје годишње потребе у крвним дериватима, а на основу чега ће се правити план распореда .

ПСР тестирање ће се радити искључиво у Институту и то, како каже, обезбеђује да у сваки град стигне потребна количина најбезбедније могуће крви.

- Ово није измишљен модел, трансфузија на овај начин, сем развијеног света, функционише и у земљама окружења као што су Словенија, Хрватска, македонија, па чак и Република Српска. Апсолутно безбедне крви нема, а то сведочи и недавни „феномен прозора“ и пренос ХИВ-а путем трансфузије у Војводини. Овај модел, међутим, те ризике смањује на најмању могућу меру - објашњава саговорник.

Давалаштво крви, како додаје, такође ће од сада бити контролисано и могуће само у организованим акцијама у сарадњи са Црвеним крстом, по стриктно утврђенм календару. То у пракси значи да даваоци појединци више неће сами долазити у болнице, нити ће бити акција прикупљања крви у фирмама и установама, већ ће овлашћене службе из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, свака на својој регионалној територији, спроводити те кампање претходно обавештавајући даваоце када се и где акција одржава.

- Свуда у свету давалаштво функционише на основу планског прикупљања. Код нас, у Војводини на пример, имамо вишак, а на југу Србије мањак давалаца. На овај начин формирамо групу сигурних давалаца. Централизује се само пријем, али не и дистрибуција крви до свих болница у Србији – закључује потпредседник Црвеног крста.