Где су и шта раде ДЕЦА ИЗ КОЛОНЕ - Саво Штрбац ексклузивно за Србију Данас о деци Крајишника
Саво Штрбац поводом обележавања 26. година од стравичног агресорског злочина "Олуја" испричао је колико је тешко било "деци Олује", колика је била њихова патња, снага, смелост, колико њих је остало сирочад, колико је нестало, а колико убијено.
Прича о деци - херојима из "Олује" која су, не својом вољом, била присиљена да возе тракторе и аутомобиле више хиљада километара без престанка, прича је о патњи која је задесила Хрватску те 1995. године, пре тачно 26. година које трају и дан данас, чија се бол не заборавља, а сета и патња обузимају и сведоке овог стравичног догађаја, али и оне који о њему само читају, причају, пишу...
"Ту на прагу су га убили. И оставили да лежи данима" Нена другоме децу рађа, а Гојко и Боса крвавих очију траже сина
"СКЛАЊАМО СЕ ИЗ ГРАДА ДОК СЛАВЕ НАШУ НЕСРЕЋУ" Срби из Книна сваког 4. августа одлазе у брда и то околним путевима
НЕ ЗАБОРАВЉАМО "ОЛУЈУ"! Код нас дан сећања на страдале и прогнане, у Хрватској прослава - шта је Србија изгубила?
Један од савременика тих догађаја који је и сам проживљавао исту судбину је директор Документационо-информативног центра Веритас Саво Штрбац који је поводом обележавања 26. година од стравичног агресорског злочина "Олуја" испричао колико је тешко било "деци Олује", колика је била њихова патња, снага, смелост, колико њих је остало сирочад, колико је нестало, а колико убијено.
- То још нико није пребројавао, ми нисмо никад пребројавали колико је деце остало сирочад. Морам признати да је то јако тешко израчунати, ми за сада имамо податак о 1.897 жртава међу којима је било старијих људи, сам тај податак повлачи питање "шта је дете, а шта су старији људи", али и питање, шта је и ко су сирочићи "Олује". Ако узмемо у обзир да се дете рачуна свако лице до 14 година, односно млађи малолетник, када бисмо тако рачунали, било би око неколико стотина деце које су остала сирочићи. Мада морамо истаћи да то нисмо рачунали, и не на овакав начин као и то да се досада тим подацима нисмо бавили, искрено - рекао је Штрбац и додао:
- Можемо штуро рећи да, ако узмемо у обзир да је било 630 војника, и да је свако од њих био ожењен и имао макар по једно дете, то би било око 600 деце који су остали сирочићи, мада би то била само нека наша претпоставка, тачне податке заиста немамо, нити можемо да узмемо обзир да су сви војници били ожењени и имали дете. Податак који засигурно имамо јесте тај да је у колони нестало десеторо деце до 17 година.
- Видите, то је податак који поседујемо. Са друге стране, за разлику од деце која су остала сирочад, за њих податке немамо, али знамо да је у "Олуји" страдало четворо деце. Сви они страдали су бомбардовањем из ваздуха на Петровачкој цести. Међу њима, млађима од 17 година, била је и једна старија девојка, стара свега 21 годину. Свим жртвама родитељи су одали почаст у виду споменика - наводи Штрбац у разговору за наш портал и додаје:
- На срећу можемо рећи да "Олуја" није агресија која је обележена страдањем деце. На Петровачкој цести су хрватски МИГ-ови гранатирали, односно рекетирали колону па су том приликом гранате пале баш на место где су била ова несрећна деца. Последица тога је била да су сви они изгорели, међутим родитељи су пронашли њихове остатке сахранили их те и дан данас могу да обележавају годишњицу страдања своје деце, односно тај кобни седми август. Срећа наша па се "Олуја" неће памтити по страдању деце.
- Ми Крајишници, тужили смо САД за саучесништво у геноциду Хрватске против српског народа. Наш овакав покрет довео је до пуних шест година вођења спора између суда САД где се на крају тај спор завршио једном нагодбом, тј. добили смо симболични новчани износ као надокнаду за геноцид с обзиром на том да ни ми, ни адвокати нисмо имали средстава да завршимо поступак до краја, тако да смо морали да завршимо нагодбом. С обзиром на то да су се у том моменту искомпликовали дотадашњи важећи преседани, требало је још водити спор, а то би по процени можда трајало још осам година након чега бисмо дошли до тог преседана што би значило веома велики успех за наш народ који је страдао у Хрватској јер амерички судови имају те преседане који су од кључног значаја за сваки спор, међутим наши адвокати за то нису имали више пара, а ни ми нисмо могли да финансирамо овакав пројекат, тако да смо нагодбом ишли на то да завршимо тај процес.
- Та нагодба је подразумевала да се добије више од око million долара, од тога 800.000 долара који су били намењени за децу Крајишника и њихово школовање, што прецизније значи да ми данас имамо четврту годину деце која се од тих пара школује и подиже широм света, а чији су родитељи били у "Олуји". Један од услова за овакву врсту стипендије и помоћи јесте то да им је то бар један од родитеља био у колони, као и то да су добри и вредни ученици/студенти - наводи Штрбац и додаје:
- "Деца Олује" сама конкуришу за стипендију, постоји конкурс на сајту "РКС Стипендије" и у оквиру фондације Владе Дивца где се деца могу пријавити и добити стипендију за школовање уколико им је један од родитеља био у "Олуји". Исти процес регулисања и пријаве је и у Америци, наша деца имају право школовања и на њиховим страним универзитетима од истог тог новца који смо добили судском пресудом. Ми смо тражили много више пара, али смо као резултат тужбе добили само ово, наравно и ово сматрамо великим успехом, али смо могли да добијемо више, али с обзиром на то да је било јако неизвесно до самог краја док је трајао спор, шансе су нам биле 50-50 да ли ћемо изгубити или победити. Требало је осам година издржати правни систем САД-а и доћи до преседана, али и успети у свој овој борби без средстава за исту, тако да нам је ово један велики успех - закључује Штрбац у разговору за наш портал.