Вучић у Историјском музеју Србије: Јасеновац доказ да су на овим просторима живели монструми (ВИДЕО)
Изложба је отворена поводом обележавања 22. априла
Председник Републике Србије Александар Вучић отворио је изложбу под називом "Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења" на Тргу Николе Пашића у Историјском музеју Србије.
Изложба је отворена поводом обележавања 22. априла - Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и 80. годишњице успостављања НДХ и система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу.
Стекните знање примењиво у пракси, студирајте Дигиталне медије и комуникације
Србија се окреће ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: Вучић разрешио све дилеме у вези са протестима грађана!
"Потребно је време да се свима докаже да смо озбиљни" Вучић објаснио шта за њега значи Велика Србија!
Председник свечано отворио изложбу
- Данашњи дан није само дан на сећења, већ опомена колико је мало потребно за зло, мрак и лудачке идеје за истребљење, логоре и убиство једног народа и вере. У НДХ ово зло је било још веће, сваки човек припадник српског народа је био сувишан, свако дете, свака жена били су сувишни. Бити Србин било је само једно а то да си СУВИШАН. Оно што је најстрашније је посвећеност, педантност том послу, уклањања сувишног, све је било подређено том циљу - рекао је Вучић и додао:
- Одсецани су делови тела, НДХ је постала једина нацистичка земља која је имала логоре за децу. Зато ми узимамо на себе, право да поменемо шта се заиста догађало, нису нам мотиви само засташујуће бројке, нити све оне јаме и школе натопљене крвљу сувишних, већ речи Нобеловца који је преживео логор и рекао да "сви који су заборавили убијене, убили су убијене још једном" - рекао је Вучић.
- Сигуран сам да ћемо наставити са оваквим обележавањем и са свим народима западно од Дрине - завршио је Вучић.
Обраћање Милорада Додика
- Сећање на тужне приче мог завичаја. Јасеновац је најтужнија реч мога детињства, на страдања, приче које сам слушао као дечак. Јасеновац је реч која асоцира на многа страдања, нашег постојања, наших мука. Не треба дозволити да нестане, да оде, мора да остане у сећању, да ова наша борба има смисла. Неки су одлучили да истребе читав један народ. Далеке 1945. тек њих 1.000 од страшног броја одлучило је да на данашњи дан изврши пробој, јер су знали да их чека смрт. Од 1.000 остало их је само 100 - подсетио је Додик - рекао је Додик.
Додик је истакао да је Јасеновац доказ да су на овим просторима живели монструми.
- Дуго година очекујем да изградимо монумент који ће обележавати страдање нашег народа. Захвалио бих Вучићу што је пристао да буде део тог пројекта. Велике је напор приказати кроз исказ Јасеновац. Кроз слике може само део тога да се пренесе. Тада ко је ушао у Јасеновац већ је био убијен - рекао је Додик.
Обраћање патријарха српског Порфирија
- Велика је радост што смо се данас окупили овде у овом здању, да отворимо слике сестре Марије из Јасеновца. Јасеновац је далеко познат, нама и свету, нажалост, по најмонструознијим дешавањима. Тамо су неки људи који усуђујем се да кажем, не припадају нити једном народу, чинили таква зверства, и исписали се из значења људи. Први храмови и прве молитве који су хришћани чинили, реализовали су на местима где су страдали мученици и невини људ - рекао је патријарх Порфирије.
- Нека место страдања буде место окупљања монаха и монахиња. Јасеновац је, као што сам рекао, познат по најмонструознијем злу и злочинима, али и манастиру. Сестра Марија је приказала, не само уметност, већ и реалност времена и човека у времену. Па тако овде имамо праву уметност на овом месту зла, изникла је аутетична лепота. Радујем се што смо данас овде, напросто, за Јасеновац нас везује читаво наше постојање. Јасеновац је место које ми даје највећу снагу, и нека се Јасеновац никада више не понови али и да се не заборави. Ту су страдали православни Срб, Роми, Јевреји... - рекао је патријарх Порфирије.
Поставку чине радови монахиње Марије (Антић)
Поставку чине радови монахиње Марије (Антић), припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу који се налази у оквиру Епархије пакрачко-славонске.
Изложено је 25 радова, од којих су неки цртежи, а неки комбинација акварела и туша са златом.
Осим Вучића, обратиће се и патријарх српски Порфирије, као и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у дан сећања у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.
Тај датум је свесно изабран, зато што су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе од више од 1.000 заточеника покушале пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац, тачније из Логора Доња Градина и Логора Кожаре, у НДХ, а од којих се спасило само око 100.
Средином априла 1945. године усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидацију затвореника. Око 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживело њих 91. Преосталих 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијено је и спаљено заједно са логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је преживело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.
Жртве су погинуле већином у концентрационим логорима, у масакрима, масовним убиствама, смакнућима, рацијама и прогонима, поготово од стране Усташа и нациста, као и њихових савезника, укључујући муслиманску SS Handschar-divisija, албанску SS Скендербег-дивизију или мађарску SS Принз Еуген-дивизију.
НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Логор Сисак, Логор Јастребарско и Логор Горња Ријека, кроз које је прошло преко 33.000 , а у њима скончало близу 20.000 малишана, углавном Србска деца.
Број жртава је увек био предмет политичких расправа и сукоба. Према Меморијалном музеју холокауста Сједињене Америчке Државе, побијено је између 1941. и 1945. године само у НДХ око 320.000-340.000 Срба и 30.000 Јевреја. Према израелском Јад Вашему је убијено 500.000 Срба, протерано 250.000 и 200.000 су покатоличени, а 90.000 Рома и 30.000 Јевреја су убијени. Према америчком Институту за истраживања Јаснеоваца, су убијени од стране усташа око 600.000 српских живота. Други извори су исвештавали о мало нижим или много већим броју жртва.