ВИДЕО САМ ИМ ПРКОС У ОЧИМА, И КЛАЊАМ ИМ СЕ! Све о дану када је на нашу земљу пало 37.000 касетних бомби!

Данас је тачно 20 година од када су авиони НАТО војног савеза почели бомбардовање Југославије, а у ваздушним ударима који су трајали 78 дана живот је изгубило најмање 2.500 особа, а неки извори тврде да је број жртава достигао и 4.000. Штета нанета нашој земљи, у материјалном смислу, процењује се и до 100 милијарди долара.

24. март 1999. у историји ће бити запамћен као Нови дан срамоте. Осим што су америчке ракете и бомбе урадиле Србији, горе је од оног што су Јапанци урадили Америци у Перл Харбору 7. децембра 1941.

И горе... Јер је НАТО водио рат против цивила!

20.05 чули смо ОВЕ РЕЧИ које никада нећемо заборавити! (АУДИО)

Упозорење је 24. марта 1999. године, као и наредних 78 дана, издавао Аврам Израел, тадашњи начелник београдског Центра за обавештавање који је тих ратних дана постао такорећи симбол града кога су Београђани слепо слушали и безгранично му веровали с обзиром да је био један од ретких извора нецензурисаних информација.

Он је тачно 146 пута упозорио грађане да су авиони кренули на њих са "Пажња, пажња", и пружао им тренутну утеху речју "Готово".

Те 1999. године 19 земаља Алијансе, без одобрења Савета безбедности Уједињених Нација, обрушило се, најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије, а затим и на читаву земљу. Разорена је инфраструктура, привреда, школе, болнице, споменици културе, медијске куће... У памћењу су и призори сломљених новосадских мостова.

Спрженог воза у Грделичкој клисури. Уништеног ваљевског “Крушика”. Чачанске “Слободе”. Нишке пијаце, на којој је, у седмом месецу трудноће, убијена Љиљана Спасић, студент завршне године медицине. Од градова, највише су страдали Алексинац, Сурдулица, Куршумлија... Под рушевинама су остале читаве породице.

Милица Ракић, трогодишња девојчица из Батајнице

Да тог кобног, 17. априла 1999. године ракета НАТО авиона није погодила њену кућу у београдском насељу Батајница, Милица Ракић данас би имала 22 године. Ишла би на факултет и бринула младалачке бриге. Овако, заувек трогодишња девојчица, постала је вечити симбол страдања невиних жртава у бомбардовању Србије и Црне Горе.

Те априлске вечери, око 21 сат, у кући породице Ракић, надомак батајничког аеродрома, мала Милица спремала се за спавање. Не слутећи ништа, мајка ју је ставила на ношу и отишла за час у собу да својој ћеркици припреми кревет за спавање. У истом часу, небом над Батајницом, у својој геноцидној намери, крстарили су авиони. Један од њих, испустио је распрскавајућу бомбу, чији гелери ломе стакло од купатила у коме је седела Милица.

Жарко, тата страдале девојчице, одмах по експлозији утрчао је у купатило.

Дете му је лежало мртво на поду, око ње је свуда била крв, али се овај отац ипак надао да је његова ћерка и даље жива... Узео ју је у руке, сјурио се низ степенице, однео у ауто и превезао у болницу. Међутим, тамо су могли само да констатују смрт.

Бомбардери НАТО пакта ракетним пројектилима су, у 5.05 ујутро, срушили Варадински мост. Нажалост, у том тренутку на њему се нашао и Олег Насов. Ишао је из Петроварадина у Рафинерију на радно дежурство. Једини се тог тренутка нашао на мосту и није имао среће. Као и сви цивили, погођен је ни крив ни дужан.

Иза себе је оставио трудну супругу која је након три месеца донела на свет дечака – Олега Насова. Тај момак који је добио име по погинулом оцу, ускоро ће напунити 20 година.

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури

Током агресије на СР Југославију, авион НАТО гађао је ракетама путнички воз 393 док је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави.

Тачан број жртава у међународном возу, који се кретао ка Солуну, никада није утврђен. Воз су погодила два пројектила, при чему је први одвојио локомотиву и први вагон од остатка композиције. Следећи пројектил, испаљен нешто касније, уништио је трећи вагон, док је четврти, због високе температуре од ватре, остао залепљен за шине.

У нападу који се тог дана догодио око 11.40 часова, у неописивим мукама, страдало је много жртава. Према званичним подацима, у смрсканим и изгорелим вагонима живот је изгубило петнаест, а повређено педесет особа, међу којима је било и деце, али је извесно да је погинуло више људи, јер остаци неких никада нису пронађени. 

Авиони НАТО испалили су у том инциденту укупно четири ракете, од којих су две пале на суседни друмски, Сарајевски мост, који је ошетћен а неколико сати касније новим нападом потпуно уништен. Иако је циљ напада на железнички мост био да се он сруши, то се није догодило. Само су страдали људи.

Језиве слике из Грделичке клисуре обишле су цео свет, док су команданти НАТО-а квалификовали погибију невиних људи као колатералну штету. Тврдили су да је мета био мост, док је главнокомандујући НАТО снага, генерал Весли Кларк, закључио да је “воз ишао превише брзо”.

Напад на зграду РТС-а

У ноћи 23. априла 1999. у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а, што је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

У тренутку бомбаровања, у згради је било 150 радника који су ту ноћ дежурали.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик “Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су новинари погинули.

Бомбардовање у бројкама

• 19 земаља чланица НАТО учествовало је у бомбардовању
• 2.500 људи је погинуло у бомбардовању, 500 цивила79 деце
• 12.500 особа рањено је у ваздушним нападима
• 100 милијарди долара је укупна материјална штета
• 14 аеродрома19 болница 20 домова здравља18 вртића69 школа176 споменика44 мостра је оштећено
• 1.300 крстарећих ракета лансирао је НАТО на Србију
• 37.000 касетних бомби је бачено
• ваздушни напади трајали су 11 недеља

Према НАТО извештају изручено је 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, према подацима Војске Југославије било их је 50.000, а према неким руским изворима чак 90.000. Подсетимо, време полураспада уранијума У238 је 4,5 милијарди година.

Последице токсичног и радијационог дејства уранијума на здравље становника Србије још нису озбиљно истражене. Иако је НАТО углавном бомбардовао циљеве на Косову и Метохији (81 контаминирана локација је на КиМ, једна у Црној Гори, и девет у “ужој” Србији), неки стручњаци тврде да смо сви угрожени дејством осиромашеног уранијума. Када метак са осиромашеним уранијумом експлодира, пробија и најјачи оклоп, при чему се развија температура већа од 2.000 степени.

На следећој мапи НАТО можете видети тачне локације удара у којима је коришћен осиромашени уранијум:

МАПУ У ПУНОЈ ВЕЛИЧИНИ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ ОВДЕ

Укратко, оно што је НАТО урадио Србији није био рат. То је био тероризам! Као резултат таквог НАТО бомбардовања убијено је преко 2.500 цивила - више него дупло од броја жртава које је имала југословенска војска. Око 30% жртава су била деца.

Бомбардовање је обустављено 10. јуна, када је потписан споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.

Али НАТО-в рат против српских цивила се наставио. Само другим средствима. Оног дана када су НАТО и спрске војне власти потписале примирје, ми смо рекли да це се НАТО-в "мировни процес" претворити у "мировну фарсу." И јесте.