Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Лингвиста Ковачевић упозорава: Признање "босанског језика" би била једна од највећих издаја у српској историји

09.06.2018. 19:45
Пише:
Србија Данас/ Искра
Bosna i Hercegovina
Босна и Херцеговина / Извор: Профимедиа

Срби на ово не смеју да пристану

Професор на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету на Палама Милош Ковачевић рекао је да би свако од Срба који би пристао на признање "босанског језика" направио једну од највећих националних издаја у српској историји, јер би укинуо и Србе и српски језик у БиХ.

Он упозорава да Срби ни под каквим условима не смеју да прихвате "босански језик" као језик Муслимана ако желе да остану Срби и сачувају Републику Српску.

Ковачевић за "Еуроблиц" наводи да је на лингвистичком плану "босански" само политичко име српског језика и наглашава да Срби као аутономан народ са аутономним језиком у БиХ не могу нити смеју да прихвате назив "босански језик", с обзиром на то да се он не односи на језик бошњачког народа, него на језик свих становника БиХ.

Miloš Kovačević
Милош Ковачевић / Извор: Фото: ТВ Пинк Printscreen

Он наглашава да је без сумње "босански" највећа претња српском језику, јер, како каже, назив "босански језик" подразумева садржај "језик БиХ" и тим садржајем покрива све конститутивне народе у БиХ.

- У саодносу назива за језик, једноземаљског "босански" и националног "српски" - "босански" је нужно надређен, а српски би био само његова национална варијанта - каже Ковачевић.

Он истиче да агресивно наметање назива "босански језик" за Муслимане значи редефинисање прошлости БиХ, посебно босанскохерцеговачке културне баштине, па они почињу да фалсификују културну баштину БиХ, додајући да нису ретке тврдње да је Повеља Кулина бана написана босанчицом, насупрот научним чињеницама да је босанчица заправо брзописни тип српске ћирилице.

- Враћање дигнитета могуће је пре свега кроз обезбеђење другачијег институционалног, односно политичког односа према српском језику и ћирилици. Институционална небрига за српски језик и ћирилицу посебно је изражена у Републици Српској - наглашава Ковачевић.