АРХИТЕКТА СА СРЦЕМ ОЛИМПИЈЦА: Како је српски РЕКРЕАТИВАЦ учествовао на првим олимпијским играма
Његов успех је тек поновио Новак Ђоковић много година касније.
Пре више од века, један Србин се такмичио на Олимпијади у чак четири области и био и више него успешан, а да притом уопште није био професионални спортиста већ угледни архитекта! Његово име је било Момчило Тапавица.
РАДОСТ КОЈА НЕМА ЦЕНУ: Меридиан посетио децу на Косову и Метохији (ФОТО)
ТЕСЛА ЧОВЕК ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА: Последњи патент нашег великог научника због кога га и данас називају пророком
ЗАШТО ЈЕ БИТНО ПИСАТИ ЋИРИЛИЦОМ? Разлози због којих се морамо вратити нашем писму!
Прве модерне Олимпијске игре… Грчка крајем 19. века… Позиву да се такмиче за највећа спортска обележја одазвало се само 14. држава. Србија није била међу њима, али то не значи да у Атини те 1896. године није било Срба… бар на посредан начин.
Свечаном отварању првих Игара модерног света присуствовао је краљ Александар Обреновић као једини страни званичник који је нашао времена да оде у Грчку. Међу учесницима, под заставом Угарске, такмичио се и Момчило Тапавица, Србин из села Надаљ у Војводини.
Архитекта са срцем олимпијца
Од спорта се у то време није живело. Он се тада само волео. Момчило Тапавица био је архитекта који је у слободно време трчао, дизао тегове и играо тенис. Важио је једног од најјачих људи у Војводини, снажног и веома развијеног.
Када је од Угарске дошао позив да се такмичи под њеном заставом на обновљеним Олимпијским играма, Момчило се одазвао и то решивши да се опроба у чак четири дисциплине – атлетици, рвању, дизању тегова и тенису.
Од укупно шест медаља колико је Угарска освојила на Олимпијади у Атини, Момчило Тапавица однео је једну, али су му остале измакле “за длаку”. Био је четврти у рвању и шести у дизању тегова. Због повреде је морао да одустане од такмичења у атлетици.
Круна Момчиловог takmmičenja била је бронзана медаљу у тенису. Након њега, овај успех је за Србију поновио тек Новак Ђоковић више од века касније, на Олимпијади у Пекингу 2008. године.
"Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди. Затим, као најистакнутији члан Савеза за телесно васпитање, постао је појам у очима војника. Имао је само једну ману: преценио је своју снагу и то му се осветило на Олимпијским играма у Атини."
Прави ренесансни човек
После Олимпијаде Момчило Тапавица се вратио свом занимању. Спортом се и даље бавио, али само рекреативно.
Постао је познати и признати архитекта. Пројектовао здање Државне банке Црне Горе на Цетињу, велелепни хотел “Бока” у Херцег Новом, као и зграду Матице српске у Новом Саду чијој се лепоти и данас диве.
У 76. години оболео је од хроничне жутице, која се искомпликовала. Умро је у Пули 10. јануара 1949. где је после Другог светског рата радио као главни урбаниста. У Херцег Новом му је 1999. године постављена спомен биста “првом олимпијском путнику из Југославије”, а споменик од фебруара 2020. има и у Новом Саду.
Иако је олимпијску медаљу освојио за репрезентацију Угарске (данашње Мађарске) Међународна тениска федерација Момчила Тапавицу води као југословенског тенисера.
Што се репрезентације Србије тиче, наши спортисти су се на Олимпијади први пут опробали тек 16 година касније, 1912. године.