Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"НЕ ЗАБОРАВЉАМО НАЈВЕЋЕ МЕЂУ НАМА" На данашњи дан рођен је један од највећих српских војсковођа Радомир Путник (ФОТО)

24.01.2021. 13:08
Пише:
Србија Данас
vojvoda Radomir Putnik
војвода Радомир Путник / Извор: Фото: Facebook/Printscreen/@nesa.stefanovic

На данашњи дан рођен је један од највећих српских војсковођа.

Министар одбране Небојша Стефановић истакао је поводом 174. годишњице рођења једног од највећих српских војсковођа, војводе Радомира Путника, да су његова одлучност и храброст биле ветар у леђа ослободилачкој српској војсци.

"СИЈАЈУ СИМОНИДА ТВОЈЕ ДАВНО ИСКОПАНЕ ОЧИ" Седам векова манастира Грачанице, јединственог у свету

"СИЈАЈУ СИМОНИДА ТВОЈЕ ДАВНО ИСКОПАНЕ ОЧИ" Седам векова манастира Грачанице, јединственог у свету

ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЗВОНА НА ХРИШЋАНСКИМ ЦРКВАМА ЗВОНЕ У ПОДНЕ? За све је заслужан Београд и догађај из 1456. године

ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЗВОНА НА ХРИШЋАНСКИМ ЦРКВАМА ЗВОНЕ У ПОДНЕ? За све је заслужан Београд и догађај из 1456. године

ЦЕО СВЕТ ГА ПРЕПОЗНАЈЕ ПО СЛИЦИ И ИМЕНУ "ОКО СОКОЛОВО" ОН је био симбол јуначког држања српске војске у ратовима!

ЦЕО СВЕТ ГА ПРЕПОЗНАЈЕ ПО СЛИЦИ И ИМЕНУ "ОКО СОКОЛОВО" ОН је био симбол јуначког држања српске војске у ратовима!

Министар Стефановић је на свом Фејсбук профилу навео да војвода Путник припада редовима највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

- Не могу се набројати бројна одликовања и ордење војводе Путника. Скроман, какав је био, није волео да их показује и умео је да каже да су "његове декорације испод мундира". Тај мундир је носио 56 година борећи се за слободу. Иза њега су остала велика дела, велике речи и велике победе. Велики војвода Радомир Путник. Памтимо и не заборављамо највеће међу нама. Слава српским јунацима - написао је Стефановић.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Након завршене прве године гимназије, уписује Војну академију, одсек Артиљеријска официрска школа. Прва битка у којој је командовао била је бој код Калипоља. Иако поражени, оставио је утисак храброг комаданта са великом стваралачком иницијативом. Унапређен је у капетана прве класе, а недуго затим у чин мајора. После многих распореда и напредовања у служби 1903. године унапређен је у чин генерала и постављен за начелника Главног генералштаба. Године 1906. био је први пут именован за министра војног.

Радомир Путник је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у војне послове.

Пред Први светски рат, он је организовао одбрамбени план српске војске у случају напада. Циљ је био да најјаче јединице држе линију одбране која би омогућила брз напад у правцу Ваљева и Дрине, одакле се очекивао напад Друге и Пете аустроугарске армије. Правац кретања непријатеља је добро процењен и прва битка се одиграла код планине Цер. Врховна команда је са таквом поставком снага успела да нанесе први пораз Централним силама у Првом светском рату.

Тактичка вештина војводе Путника, заједно са Живојином Мишићем, после победе српске војске у Колубарској бици га је увела у ратне уџбенике. У критичним тренуцима, доносио је невероватно храбре одлуке. Ипак, након тројне инвазије на Србију и повлачења српске војске на Косово и Метохију, постојале су две могућности: да се прихвати капитулација или повлачење преко албанских планина. Путник се одлучио за другу опцију, тиме чувајући част српске војске и народа. Издао је своју последњу наредбу, којом је правац српске војске био одређен у правцу Албанског приморја.

1916. године он због нарушеног здравља одлази у Француску на лечење. Након годину дана је умро и првобитно је био сахрањен у овој земљи.. Његови посмртни остаци пребачени су на Ново Гробље у Београду, где му је, прилозима многобројних поштоваоца, 1926. године подигнут велики споменик.

Бавио се теоријом ратовања. Написао је "Служба ђенералштаба" И и II "Служба и мирно доба" и "Служба у ратно доба".