ПРВИ УСТАВ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Зашто је Сретењски устав трајао само месец дана и које је одредбе имао?
Иако је трајао кратко, Сретењски устав је први устав у историји Србије, и на простору бивше Југославије, и један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба. Донет је 15. фебруара 1835. године.
У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године, те је као такав један од првих демократских устава свог доба.
РОЂЕНИ ВОЂА, СА ВОЈНИМ ВАСПИТАЊЕМ У ДУХУ ВОЈВОДА МИШИЋА И ПУТНИКА: Српски официр без мрље у ратничкој каријери
ЗНАЧАЈАН ДОКУМЕНТ ЗА ПРЕКРЕТНИЦУ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ: Због њега је Вук Караџић Србију учинио поносном
ДА ЛИ СТЕ НЕКАДА ЧУЛИ ЗА ЦАРА МАКРИНА? Огромна биста са његовим ликом је пронађена у једном српском селу
На овај дан 1804. у Београдском пашалуку и шест околних нахија избио је Први српски устанак. Мада је почео као локална побуна против дахија, устанак је прерастао у вишегодишњи рат који ће историчари назвати „српском револуцијом“. Овај тренутак је представљао историјски прелом са којим су почели ослобађање и развој Србије као државе.
Убрзо се догодио и Други српски устанак, који је резултовао аутономијом Србије у оквиру Османског царства, стварањем Кнежевине Србије, и на тај начин утабан је пут до следећег важног тренутка који се догодио тог истог 15. фебруара.
Имајући у виду да је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила њеном доношењу. Аустрија је такође била против устава, јер га ни сама није имала. Русија је доношење устава прокоментарисала као „француски расад у турској шуми“.
Када је српски изасланик Михаило Герман крајем фебруара однео Устав у Цариград, турски министар иностраних послова је изјавио да је то "заразителна конституција". Руски посланик у Цариграду Бутењев био је још строжи, оптужујући Србе да су направили француско-швајцарску конституцију. Биле су му проблематичне и боје на српској застави, јер су исте као и на француској.
Кнез Милош, једва је дочекао ово одбијање великих сила, па је Устав укинут под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења, а његов творац је истеран из службе.
Текст Устава
Кнез је неприкосновена и неодговорна личност. Шеф је државе. Послушавши Државни совјет даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно. Наслеђују мушки потомци, ако их нема мушки потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки.
Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган. Чланови совјета су председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи (министри).
Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законодавни органи су кнез и совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе.
Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. Попечитељи не образују колегијално тело – владу. За свој су одговорни кнезу који их може сменити, али они и даље остају у Совјету као саветници. Саветник је одговоран за оно што чини и не чини. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.
Народна скупштина нема право законодавне иницијативе нити може да позива попечитеље на одговорност, али може да изрази жељу за доношењем закона или преиспитивањем рада одређеног попечитеља. Народна скупштина је учествовала у промени устава. Кворум је био 3/4 чланова, док је за промену устава требало да гласа 2/3 од броја присутних. Сходно томе овај устав спада у категорију чврстих.
Права и слободе грађана прокламоване уставом су: неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања. Присутни су чланови који показују на остатке феудализма, јер се наводи да је забрањен кулук, заграђивање сеоских шума, те се проглашава слобода располагања земљом. Устав не садржи политичка права. Члан 127. наводи да је званичан језик у судству и управи српски језик.
Чиновници су на положају доживотно. Њихов положај је ненаследан. Могу бити отпуштени само уз судску кривицу. Имају право на пензију. Не смеју се бавити трговином ни занатством. Чиновници су били ретко писмено становништво.
Чланови о цркви потврђују одредбе Конкордата од 1831. године, који је потписан са Цариградом.