Фудбал на фашистички начин: Мусолинијев спорт којим је хтео да укине "калчо", а разлог је потпуно невероватан
Игра коју Италијани нису прихватили
Волата је спорт настао у Италији између два светска рата. Он је у ствари био спој више различитих спортова - фудбала, рагбија и рукомета.
Прочитајте и:
Настанак волате
Фудбал је одувек био један од омиљених игара код Италијана. Доласком на власт фашиста на челу са Бенитом Мусолинијем након Првог светског рата, нова италијанска власт покушава да обликује друштво и свест људи по мери ове идеологије.
Иако најпопуларнији спорт, и фудбал се нашао “на мети” фашиста. Будући да су фашисти сматрали да италијански народ треба да се врати својим правим вредностима оличеним у римској традицији, на фудбал се гледало као на страну игру, чија правила су дефинисали Енглези.
Национални секретар Фашистичке партије Италије, који је уједно био и члан Олимпијског комитета, Аугусто Турати, осмислио је нову игру која је била спој фудбала (калча) и рагбија за кога се сматрало да потиче од древне римске игре “харпастум”. Створена је волата.
Волата мења фудбал
Од 1929. године фашисти су почели да пропагирају овај спорт широм Италије у новинама, на радију и путем уличних плаката. Фудбал је стављен у други план због тога што је, како су фашисти сматрали, то била енглеска игра које су се “развијале само ноге”.
Волата је сматрана за спорт “по мери” фашиста. Сматрали су да се путем овог спорта развијају сви мишићи у телу и да то доводи до јачања италијанске нације пошто су правила дозвољавала играње и рукама и ногама.
За кратко време формирано је на стотине тимова волате. Организована су разна такмичења, међу којима је био најбитнији куп када је на финалној утакмици био присутан Бенито Мусолини.
Правила игре
Терен на коме се играла волата био је дуг 90 и широк 60 метара. Циљ игре је постићи гол убацивањем лопте кроз оквир ширине 5 и висине 2.44 метара. Играчи су могли подједанко да се користе ногама и рукама приликом упућивања пасева или покушаја да се постигне гол. Као и у фудбалу, победник је онај тим који да више голова за време трајања утакмице.
Уколико намеравате да умрете заобиђите овај град: Место близу Северног пола где је смрт забрањена
Лопта је била слична фудбалској, тежине 400 грама. Утакмица је била подељена на три временска периода која су трајала 20 минута. Између сваког пероида постојале су паузе које су трајале 5-10 минута.
Сваки тим имао је по осам играча - задња линија је сачињена од голмана и два одбрамбена играча, на средини је било 3 играча, док су за постизање голова била задужена двојица нападача. Играч није смео да се креће са лоптом више од десет метара. Сви играчи, осим голмана нису смели да уђу у простор означен линијом на 8 метара од гола. Уколико играч жели да преотме супарничком играчу лопту могао је то само контактом изнад појаса.
Фудбал ипак побеђује
Волата ипак није стекла популарност међу Италијанима. Поред велике пропаганде власти и форсирања овог спорта, временом је дошло до укидања клубова широм земље. У сезони 1936-1937 волата је укинута. Један од главних разлога је било освајање фудбалског светског првенства 1934. године који је био одржан управо у Италији. “Калчо” се вратио на велика врата, а италијански фашисти су морали да га признају као главни италијански спорт.
Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.