"Хладно, али стандард": Време је да коначно сазнате ИСТИНУ о Шведској!

КЛИМА

Сада је време када су над Стокхолмом беле ноћи. То је онај феномен када се не смркава скоро до поноћи, сама ноћ кратко траје, па сване већ око три ујутру. Кога занима више о томе шта се ту и због чега дешава нек пронађе на Википедији. Поента је да може да вам се деси да се пробудите усред "ноћи" јер птице увелико певају јер је свануло. Или се заправо никад није ни смркло.

С друге стране, тамо негде од новембра, ноћ надокнађује пропуштено и тада дан једва траје 6 сати. Киша је у Стокхолму нормална појава. Уме да престане да пада и пре него што је почела. Али ако дође са ватером онда вам обори температуру толико да пожелите да се склоните негде. И после 10 минута, опет сунце и скидате јакну... И тако неколико пута у току дана.

Швеђани и странци се зато лако могу препознати на улицама јер се ови други при првим капима с неба хватају за кишобране.

ЉУДИ

Швеђани су изузетно љубазни, увек спремни да помогну. Нећете имати проблем јер скоро сви говоре сјајно енглески језик. Опет с друге стране имаћете утисак да нису за вас заинтересовани и да бисте и голи могли да прођете поред њих а они вас не би приметили.

Можда се то зове и пристојност - не буљити у оне који пролазе поред вас, не одмеравати свакога од главе до пете... Или једноставно они имају паметније ствари о којима брину. Видећете то посебно у радњама.

За разлику од наших бутика и продавница где вас већ са улаза спопадају са - Добар дан/добро вече/како могу да помогнем/шта тачно тражите/имамо попусте/имамо акције" - продавци у Шведској вам се само јаве и то је то. Ако вам буду требали биће вам ту од помоћи али вам дотле неће дисати за вратом.

Такође, у радњама нема обезбеђења. Нема као у Србији оних типова што иду за вама у стопу, невешто се претварајући да не буље у вас, а због којих се осећате као лице са потернице јер вас уходе мислећи да ћете нешто да украдете.

КУЋЕ

Швеђани обожавају куће. Идеал је да имају и кућу и стан али би увек, ако би морали да бирају, пре купили кућу. Све су грађене у сличном стилу, скоро све имају прелепа дворишта која у већини случајева нису ограђена.

Нису оптерећени тиме да подигну вишеметарске зидове око плаца, да се ограде од комшија и пролазника. За пет дана колико смо били нисмо скоро никога видели да неко седи или ради у дворишту. Али су сва она уредно подшишана, са доста цвећа...

КУЋНИ ЉУБИМЦИ

Стокхолм је рај за све љубитеље паса и мачака. Нигде, али заиста нигде, нећете видети напуштене псе и мачке. Овде животиње имају већа права него што имају људи у неким другим земљама. Дакле, луталица нема. Све псе које видите уредно имају свог власника који их мази и пази.

И то није само због прописаних казни већ су они васпитавани тако да ни у малом мозгу немају варијанту типа - Досадио ми је пас, ајде да га шутнем на улицу. То код њих једноставно не постоји. Псе можете слободно да поведете са вама нпр. у метро.

ЈАВНИ ПРЕВОЗ

Један од најскупљих у Европи. Можете нпр купити временску карту која траје 75 минута. Предности су те да са том картом можете у бус, метро, трамвај... Мана је цена. Једна карта је скоро 400 динара.

Ипак за тај новац добијате могућност да дословно у минут испланирате путовање јер превоз стиже и полази строго по реду вожње. У превозу гужви нема, а путници или дремају или су упућени на телефоне, било да нешто претражују, причају или слушају музику. Баш као и код нас.

Е сад нешто посебно занимљиво када је превоз у питању. У Стокхолму на скоро сваком кораку можете видети електричне тротинете. И они донекле спадају у јавни превоз.

Ево како то функционише. Уземете тротинет, платите колико желите минута, он се потом откуључа и спреман је за вожњу. Кад не желите више, паркирате га било где... Не нема везивања, посебног закључавања и не никоме не пада на памет да га украде, понесе кући, декодира, претопи или слично, што би му можда и била судбина ако би се затекао на улицама неког од српских градова.

Има и електрични бицикл. Сличан је принцип с тим шпто ако скинете неку њихову апликацију за мобилни добијате 10 минута вожње гратис.

ВОЗАЧИ

За све оне који су чули приче о томе како се поштује ограничење брзине а пешак који покушава да пређе улицу, чак и ван зебре, је заштићен као бели медвед, одмах да вам кажем - јесте тачно.

Чим вас виде да се приближавате пешачком, возачи успоравају и онда имате сво време овога света да пређете улицу. Успориће и пропустиће вас чак и ако ту улицу прелазите ван пешачког, па понекад чак и када је вама црвено светло. Али ово последње ипак немојте покушавати...

Мислим да сма за све дане које сам провео тамо једном само чуо да је неко свирнуо. И то кратко. Никада никога нисам чуо да је легао на сирену, да је добацивао, викао из кола, и томе слично...Понекад Стокхолм делује као један велики полигон за обуку возача где сви поштују сва правила саобраћаја.

ЦЕНЕ

Е сад о стандарду са почетка приче. Просечна плата у Шведској је око 3.000 евра. А пола вам треба за стан месечно. Дакле да би се дошло до приче о стандарду потребне су вам две плате. Дакле тек кад вас је двоје можете да опуштеније живите.

А сад о ценама...Кафа у кафићу је око 400-500 динара, пиво скоро 1.000 динара. Хамбургер 1.500...Али све је то ништа док на ред не дође то колико кошта култура. Улазак у музеј, нпр Скансен, вас за двоје може изаћи од 3.000 до преко 4.000 динара, у зависности у ком периоду током године желите да га посетите.

Поређења ради улазак за двоје на сталну поставку у Народном музеју у Београду кошта 600 динара. Иначе кад смо код плаћања, Шведска тежи томе да у једном тренутку сви престану да носе кеш са собом. Све више је места која не примају кеш већ се може платити само картицом.

И док у Београду имате ситуацију не само да на многим местима апарата за картица нема, већ се суочавате са тиме да вам кажу да испод одређеног износа "газда не дозвољава" да се провлачи картица, у Стокхолму чак и тип који на улици продаје хот дог има апарат за картице.

ПОЛИЦИЈА

Ретко их можете видети. Врло су срдачни и спремни да вам изађу у сусрет. Сјајно говоре енглески. То код нас нисам сигуран како би прошло. Можда би рекао да га ометам у вршењу дужности. 

Закључак: 

Београд дефинитивно има душу коју нема скоро ниједан град на свету. Он ради 24 часа, седам дана у недељи. И није пресвучен у неке беле рукавице какве има Стокхолм. И има то нешто што нас одваја... Ми се дефинитивно боље забављамо од Швеђана.

С друге стране у Стокхолму нема оронулих фасада, нема графита на фасадама али није баш толико чисто колико сте мислили. Опушака на улици има колико хоћеш, у једном познатом ресторану (који је популаран и код нас) је ужасно било прљаво. Нико ништа не склања и не брише.

Али људи се тамо за разлику од наших облаче поптпуно непретенциозно. Нема штикли усред дана. А о силиконима у грудима и задњицама нема ни говора. Или барем то није да ти боде очи на сваком кораку. Гужве у тржним центрима нема. Град уопште није бучан. Карактеристично је да скоро сви држе лампе и цвеће у прозорима.