НЕБЕСКИ ГРАД и ЗЕМАЉСКО ЦАРСТВО: Има ли мирног решења за Јерусалим

Америчко признање Јерусалима за престоницу Израела донело је нове тензије на Блиском Истоку, па је град чије име значи "светски мир" још једном постао поприште сукоба. Место које представља светињу за три највеће монотеистичке религије, сада прети да ескалира у позорницу на којој ће почети битка цивилизација, а сва досадашња решења за Јерусалим пропадала су одреда. Делује као да је свака земаљска сила недовољна да смири ситуацију на тлу које са страхопоштовањем називају Божијим.

Одлука америчког председника Доналда Трампа да призна Јерусалим као престоницу Израела, изазвала је немире широм Западне обале и велико незадовољство у читавом муслиманском свету. Трамп је игнорисао чак и упозорења својих савезника.

Палестински лидери сматрају да је овим потезом мировни процес "убијен", а премештањем амбасаде САД из Тел Авива у Јерусалим, Американци ће изгубити поверење и статус искреног посредника, у читавом муслиманском свету. На другој страни су Израелци који са захвалношћу гледају на овај потез Трампа, најављујући прављење паркова посвећених председнику САД. И заиста, САД су увек, на неки начин држале страну Израелу, али је Трамп отишао корак даље признавши град на који обе стране полажу право као престоницу.

Светиња и колевка религије

Јерусалим је један од најстаријих градова на свету чија историја, према познатим подацима, сеже четири хиљада година уназад. Најсветије је место јудаизма и центар јеврејског народа и културе од 10. века пре нове ере. У Старом граду се налази Западни зид који Јевреји сматрају за остатак свог најсветијег места, Соломоновог храма, такозвани Зид плача. У близини се налази и најсветије место за хришћане, Црква Христовог Гроба или Црква Христовог Васкрсења. Такође, на узвишењу изнад Зида плача је и џамија Ал Акса, треће најсветије место за муслимане, после Меке и Медине.

Џамија се налази на Храмовној гори на којој је некада постојао Храм посвећен Богу у кога верују Јевреји, а чијег завета, себе наследницима сматрају, хришћани и муслимани.

Источни Јерусалим, у коме се и налази Стари град, Палестинци сматрају престоницом своје државе, па је тако овај град предмет спора већ деценијама.

Јерусалим је под контролом израелских снага од 1967. године када је Израел извојевао војну победу у рату против арапских земаља. Јерусалим је једна од кључних тачки раздора Палестинаца и Израелаца. Обе стране желе ову древну колевку религија и цивилизација за своју престоницу.

Решење које никог не занима

УН сматрају Источни Јерусалим окупираном палестинском територијом, а према предлогу ове организације град би требало да једног дана постане престоница обе државе, Израела и Палестине. На први поглед делује као добро и праведно решење, али "сила Бога не моли", а овај израз у Јерусалиму добија својеврсно иронично значење. Израелци, одбијају да препусте контролу над светим градом, а и зашто би када су у том сукобу очигледно јачи, а кад су то јачи правили уступке слабијима. Поред тога, сада су добили и ветар у леђа од Трампа и најмоћније силе на свету.

Постизање мира, чини се готово немогућим, а поставља се питање да ли је великим силама попут САД, мир уопште у интересу.

Поред јеврејског лобија који је јак у САД и великог броја грађана ове земље који су јеврејског порекла што свакако чини ову велесилу традиционалним савезником Израела, сада се спекулише да су у целу причу умешани и економски интереси. 

Није чак ни тајна да је стварање криза и ратова један од начина на које администрација из Вашингтона остварује своје економске интересе. Продаја оружја странама у сукобу је врло уносан посао, а војна индустрија је један од носилаца америчке привреде.

Преливање ратова

Намерно или не, интересантан је један феномен, такозвано "преливање ратова". Када се један рат заврши, одмах у неком региону, релативно близу, почне нови. Сетимо се само како је након Авганистана, почео сукоб у Ираку, а онда и у Југославији. Сукоб се убрзо вратио у Авганистан, па поново у Ирак.

Могуће је да ће након Сирије, где се рат приводи крају, бити отворени неки нови фронтови. Рат у Јемену увелико траје, а простора за ново крвопролиће увек има.

Сукоб између Израелаца и Палестинаца тињао је све време, а повремени мировни преговори нису доносили резултате. Иако је последњу деценију тамо релативно мирно, терористички напади се дешавају као и улични сукоби, затим ракетирања из појаса Газе и сурове одмазде израелских снага безбедности. Практично, рат тамо никада није ни престајао. Није тешко закључити да мало уља на ватру, у овом региону, може запалити све, а Трамп је додао канистер.

Небески град и земаљско царство

Јерусалим је град препуштен немилости великих сила које ће га сурово третирати и неће му донети мир као што то нису чиниле ни пре. Јевреји су га освајали, Вавилонци су их потом раселили и одводили у ропство, Римљани су га палили до темеља, крсташи рушили бранећи га од муслимана, а ови га потом опет преузимали. Све у свему, мало спокоја је било под небом древног града.

Ништа се није променило ни у новије доба. Јевреји су се вратили свом светом граду, али су у њему, у међувремену, рађали се, живели и умирали неки други који га сматрају својим и ко им то може оспорити. Тако је Јерусалим остао свачији и ничији. Право на овај град прогласили су многи и то у име правде, више силе, Бога. Међутим, такви принципи нису никад подразумевали да се град дели са другима. Када се ради о територији, политици и власти, земаљско царство се показало као мало ближе размишљањима свих који су држали кључеве Јерусалима.

Тако је камење Јерусалима, сведок дуге и крваве историје људског рода, постао по ко зна који пут, у току свог постојања, тачка раздора, народа, цивилизација и религија. Однос Израела и Палестине већ дуго је такав, да је готово синоним за сукоб, а то ће нажалост и остати. У Јерусалиму је изгледа, све вечно.