НА ДАНАШЊИ ДАН: Последњи српски деспот, АИДС, Панчо Виља и још много тога (5. ЈУН)

Догодило се на данашњи дан - 5. јун:

1463. Погубљен последњи српски деспот Стефан Томашевић

Рођен око 1438. године, Стефан Томашевић из династије Котроманића био је последњи владар српске деспотовине (1459. године) и краљ Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна од 10. јула 1461. године до 5. јуна 1463. године.

Владавина Стефана Томашевића била је обележена унутрашњим и спољним изазовима. Османско Царство било је све моћније и агресивније, те је Стефан био суочен са све већим притиском и претњом од стране Турака. 

Током своје краткотрајне владавине, храбро се супротстављао надмоћној османској војсци, бранећи са жестином тврђаву Смедерево и српску деспотовину. Међутим, у Босни је издан од стране племића Радослава, који је под окриљем обећаног новца пустио турске снаге да ноћу продру у српски град Кључ. Радослав је касније одведен пред султана Мехмеда ИИ, где му је као издајнику свог краља одсечена глава.

Иако је Стефан иницијално договорио предају града у замену на своје безбедно напуштање истог,он ће бити одведен до Јајца, које је у међувремену предато Мехмеду ИИ. Султан Стефана није ни погледао, већ одмах наредио да му се одсече глава, без обзира на претходни договор Томашевића и једног турског великаша. Краљ Стефан погубљен је у зору 5. јуна 1463. године.

1878. Рођен Франсиско "Панчо" Виља

Панчо Виља, једна од најистакнутијих фигура мексичке револуције, родио се на данашњи дан - 5. јуна 1878. године у Сан Хуан дел Рису, малом селу у држави Дуранго, Мексико. Рођен као Хосе Доротео Аранго Арамбула, Панчо Виља постао је познат по својој храбрости, вођству и одлучности у борби за социјалну правду и слободу.

Одрастајући у сиромашној породици, Виља је већ у младости био сведок неправде и злостављања радника. Његово незадовољство условима у којима су живели обични људи постало је основа за његову борбу против опресије. Након што је убио човека који је напао његову сестру, Виља је приморан да побегне из свог села и постаје герилски борац.

Панчо Виља је формирао групу герилаца која је изводила пљачке и нападе на богате поседнике и војне снаге које су заступале интересе елита. Његова храброст и герилска тактика ратовања брзо су му донели славу и подршку мексичког народа. Виља је био познат по својој стратегији хитрих и неочекиваних напада, као и по заштити сиромашних и незаштићених.

Један од најпознатијих догађаја у каријери Панча Виље био је његов марш ка северу Мексика, познат као Дивљи поход. Током овог похода, Виља је изводио нападе на војне конвоје и станице како би подржао револуционарни покрет и придобио подршку локалног становништва. Његова храброст и војни успеси привукли су пажњу међународне заједнице и медија, чиме је постао симбол отпора и борбе за социјалну правду.

Његов политички утицај био је посебно изражен у северном делу Мексика, где је успоставио привремену владу. Виља је био популаран међу локалним заједницама које су се бориле за правду и социјалну једнакост. Његова борба за права сељака, ландарос (земљопоседника) и радника учинила га је симболом револуције и борбе против неправде.

Иако је Виља играо значајну улогу у рушењу Дијазовог режима, Мексичка револуција је била сложен процес у којем су учествовали бројни лидери и фракције. Након пада Дијаза, политичка ситуација у Мексику постала је комплексна, а ривалства између различитих фракција довеле су до унутрашњих сукоба и политичке нестабилности.

Нажалост, живот Панча Виље био је превремено окончан трагичном смрћу. Дана 20. јула 1923. године, Виља је био на путу ка граду Хидалго дел Парало када је изненада нападнут. Иако је успео да преживи неколико рањавања током своје револуционарне каријере, овог пута није имао среће. Из непознатих разлога, Панчо Виља је био убијен, а околности његове смрти остале су неразјашњене.

Иако је живео само 45 година, Панчо Виља остаје упамћен као један од најпознатијих и најутицајнијих револуционара у мексичкој историји. Његов херојски статус и борба за социјалну правду оставили су трајни печат на колективну свест Мексиканаца и инспирисали многе будуће генерације активиста и бораца за слободу.

1898. Рођен Федерико Гарсија Лорка

Данас обележавамо рођендан изузетног писца и уметника, Федерика Гарсије Лорка, који је оставио неизбрисив траг у свету књижевности. Рођен је 5. јуна 1898. године, у градићу Фуенте Vaqueros, у провинцији Гранада, Шпанија. Његово стваралаштво обухвата поезију, драму и прозу, а његова дела су прожета дубоким емотивним изражајем, богатом симболиком и снажном везом са шпанском културом и традицијом.

Гарсија Лорка је рано показао свој таленат за писање и уметност, а већ током својих школских дана показао је изузетну страст према књижевности. Његови рани радови одражавају сликовиту и емотивну природу, испреплетене са елементима фантастике и митологије. Кроз своју поезију, Гарсија Лорка је дотакао различите теме попут љубави, смрти, усамљености и друштвених неправди.

Његова најпознатија дела укључују збирке песама попут "Певање", "Зелени кочије" и "Песме", као и драме као што су "Крвава свадба" и "Кућа Бернарда Албе". Његово стваралаштво карактеришу изражајни језик, музикалност и визуелност, што је допринело његовој репутацији као једног од највећих шпанских песника и драматурга 20. века, а од целог његовог опуса, најпознатија је песма "Романса месечарка", која је и у Србији уврштена у школски програм.

Поред своје уметничке каријере, Гарсија Лорка је био активно укључен у политичке и друштвене токове свог времена. Био је део интелектуалне групе која се звала "Генерација 27", која је тежила обнављању шпанске књижевности и културе. Његов политички ангажман и критички ставови према друштвеним неправдама и ауторитарном режиму довели су га у конфликт са тадашњом влашћу.

Нажалост, живот Федерика Гарсије Лорка прерано је прекинут. Током шпанског грађанског рата, био је ухапшен због својих политичких ставова и националности. 19. августа 1936. године, у шпанском селу Визнар, био је погубљен од стране војних снага Франковог режима.

1933. Рођен Велимир "Бата" Живојиновић

Легенда српског и југословенског глумишта Велимир "Бата" Живојиновић рођена је у Јагодини на данашњи дан 1933. године.

У каријери је глумио у преко 350, највише филмских, али и телевизијских и позоришних остварења и због ове импозантне бројке остаће упамћен и као глумац који никад није одбио улогу. 

Свакако најпознатији сегмент његове каријере били су филмови партизанске тематике, међу којима се издвајају: "Козара", "Мост", "Битка на Неретви", "Сутјеска" и "Партизанска ескадрила", а можда његова најважнија филмска улога у животу јесте улога Валтера у култном филмском остварењу Хајрудина Крвавца "Валтер брани Сарајево", због које ће невероватну популарности стећи чак и у Кини. 

Колико год нека његова улога била, условно речено, мала, Бата је увек успевао да из ње извуче максимум, те ће и такве улоге остајати уклесане у колективном сећању публике. Једна од таквих улога јесте и улога Гвоздена у антиратној драми Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе".

Чувени поздрав "Да се не љубимо", шаљиво се користи и данас међу бројним љубитељима и овог филма.

Велимир "Бата" Живојиновић премиуо је 22. маја 2016. године, у 83. години живота у болници Свети Сава у Београду,а сахрањен је 26. маја у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

1941. Експлозија у Смедеревској тврђави

Након окупације у Априлском рату, Немачка је одредила Смедерево као место где ће се складиштити заробљена опрема, оружје, муниција и бензин Југословенске војске, одакле ће се она пребацивати у Немачку која се тајно спремала за напад на СССР. Смедерево је било изабрано за ову сврху јер је било добро повезано железницом и налазило се на Дунаву, а утовар заплењеног материјала вршили су заробљени припадници Југословенске војске.

Explozija складишта муниције у Смедеревској тврђави, која се десила 5. јуна 1941. године, представљала је један од највећих трагичних догађаја током Другог светског рата у Смедереву. Разлози њеног избијања историји су остали непознати, а сама експлозија била је толико јака да је створила кратер дуг 50 и дубок 9 метара, а скоро цео град је био погођен рушилачком силом. Стакла на прозорима су пуцала чак и у насељима на ободу Смедерева, а подрхтавање земље, налик на земљотрес, се осетило у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду.

Несрећа је сама по себи била још већа јер се десила током радног дана, када је тамо било више људи него обично, а и тог дана су се делила сведочанства ђацима у школама. Према немачким документима, тог дана у Смедереву је било између 13.000 и 14.000 људи. Број погинулих се креће од неколико стотина до 2.500 особа. Уништено је 450 и тешко оштећено 900 зграда од укупно 2.500 колико је тада било у граду.

Након експлозије, град је био тешко погођен, а обнова је почела још током окупације. За обнову града је био постављен Изванредни комесар за обнову Смедерева, Димитрије Љотић, који је организовао службу за обнову града са младим члановима свог покрета. Поред цивила, немачких војника и жандарма који су били ангажовани на санацији штете, Немачка је у Смедерево послала и већу групу београдских Јевреја.

Експлозија у Смедереву оставила је трајан траг у историји града и свести његовог становништва. Године 1973. подигнут је споменик жртвама експлозије, који је постављен на месту где је био највећи кратер. Дан се­ћа­ња на жр­тве у овој експлозији нај­пре је на­зван "За­вет­ни дан", по­сле Дру­гог свет­ског рата па све до 1981. го­ди­не до­га­ђај је но­сио на­зив "5. јун", а од та­да па све до данас, овај дан обележавамо као "Дан не­за­бо­ра­ва".

1981. Регистрован први случај АИДС-а

На данашњи дан 1981. године забележен је први случај сиде - синдрома стеченог губитка имунитета, након откривања ретког облика упале плућа код пет хомосексуалних мушкараца у Лос Анђелесу. Овај догађај представља прекретницу у историји болести која је касније постала глобални здравствени проблем.

Сида је болест коју узрокује вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) и карактерише је оштећење имунолошког система, што доводи до слабљења организма и повећаног ризика од инфекција и других компликација. Након што се повећао број случајева необјашњивих упала плућа и врло специфичног карцинома крвних судова - Капошијевог саркома, јавност и научна заједница постепено су почеле да схватају да се суочавају са новом болешћу коју изазива дотад неидентификовани вирус.

Када су научници Лук Монтање и Роберт Гало изоловали ХИВ први пут, било је јасно шта је изазивач ове болести која је осамдесетих година прошлог века односила хиљаде живота муњевитом брзином. ХИВ се преноси сексуалним контактом, крвљу и вертикалном трансмисијом (с инфициране мајке на дете преко плаценте, вагиналним порођајем или дојењем).

С напретком медицине од тада, до данас, ХИВ позитивне особе се лече веома успешно и имају животни век исти као општа популација. Терапија је толико узнапредовала да ХИВ позитивне особе које је примају редовно имају толико ниску концентрацију вируса у телу да је постало немогуће да инфекцију пренесу другој особи на било који начин! Чак и ХИВ позитивне мајке могу родити потпуно здраво, ХИВ негативно дете.

Битно је нагласити и да је у последњих неколико година начињен огроман корак у развијању вакцине против ХИВ-а, те да је данас неколико кандидата за вакцину у клиничким студијама показало веома обећавајуће резултате! Осим тога, данас свет броји 7 особа излечених од ХИВ инфекције, што представља револуцију у медицини и пружа нам наду да се четвородеценијска пандемија ХИВ-а ближи крају.

Сарадник на овом тексту била је Дијана Јовановић, координаторка за односе с јавношћу и чланица управног одбора невладине организације КОМПАС - Креативни омладински центар Панчева за борбу против сиде. Ова организација се већ 27 година бави превенцијом ХИВ-а и сексуалним образовањем на територији града Панчева.

1998. Премијерно приказан "Труманов шоу"

"Труманов шоу" је филмска трагикомедија редитеља Питера Вира, који је премијерно приказан на данашњи дан, 5. јуна 1998. године. Овај филм је постао један од најцењенијих филмских остварења свог времена, а главну улогу тумачи непоновљиви Џим Кери.

"Труманов шоу" прати причу о Труману Бербенку, човеку који је несвестан да је протагониста најпопуларније телевизијске емисије у свету. Труман живи у измишљеном граду по имену Сихевен, који је заправо огроман телевизијски студио. Сви људи око њега су глумци, а сваки тренутак његовог живота је режиран и сниман за потребе емисије. Труман се осећа несигурно у својој свакодневници, и постаје свестан да нешто није у реду. Након што примети низ чудних догађаја и открије неке неправилности, Труман креће у потрагу за истином.

Филм "Труманов шоу" истражује теме идентитета, контроле, слободе и људске аутентичности. Кроз Труманову борбу да открије истину о свом животу, публика је суочена са питањима о границама медијске манипулације и моралности телевизијских емисија које се баве приватним животима људи.

Ово остварење Питера Вира одушевило је како публику, тако и критичаре, што ће му донети многе награде, укључујући три Оскара за најбољу режију, најбољи оригинални сценарио и најбољу споредну мушку улогу.

Данас, 25 година касније, "Труманов шоу" остаје важан део филмске индустрије, а његове теме и поруке и даље су релевантне у дигиталном добу и времену преокупираном телевизијом и медијима.