СЛУЧАЈ НАЈПОЗНАТИЈЕГ КИДНАПОВАЊА НА ИСТОКУ: Северна Кореја отела Јапанку, а затим је користила као шпијуна

Случајеви отмице Јапанаца од стране севернокорејске тајне службе, који су касније коришћени као шпијуни и инструктори језика прича је која више од 40 година мучи породице жртава. Преносимо вам причу једне од девојчица коју су агенти грешком отели када је имала само 13 година. 

Јапанска девојчица Мегуми Јокота отета је једне вечери пре 30 година када се са другарицама враћала са тренинга. Магуми, тада 13-годишња девојчица растала се са од другарица и наставила до своје куће, у коју на жалост никада није стигла. Како је време одмицало њена мајка је била уплашена за њу и почела је свуда да је тражи, међутим и данас, после више од 40 година, од ње није било ниједног трага.

Док су породица и мештани тражили девојчицу, она је већ била на пучини Јадранског мора у броду којим су управљали севернокорејски агенти, а који се кретао ка Корејском полуострву. Иза себе нису оставили ниједен траг.

Међутим како су године пролазиле постало је јасно да Мегуми није једина жртва Северне Кореје. Јапанска влада тврди да су у периоду од 1977. до 1983. године севернокорејске власти отеле најмање 17 Јапанаца, мада неки аналитичари сматрају да би број жртава могао да буде већи од 100. 

У првих годину дана од Магуминог мистериозног нестанка, више од 3.000 полицајаца трагало је за њом, претраживано је и Јапанско море, али од несрећне девојчице није било ни трага ни гласа.

Након скоро 20 година неуспешне потраге, девојчицини родитељи и браћа први пут су нешто чули о њој тек 1993. године. Севернокорејски шпијун Ан Мон Џин који је побегао у Јужну Кореју причао је властима о јапанској девојчици која је грешком отета, а која је одговарала опису нестале Магуми.

- Један од њених отмичара, који важи за шпијуна вишег ранга испричао ми је једном да је отмица те девојчице била велика грешка. Нико није намеравао да је отме, њу су приметила два агента која су на плажи чекала да их покупи брод. Плашили су се да ће бити откривени и одлучили су да је киднапују, како не би били откривени. Девојчица је била висока за своје године, а у мраку нису могли да виде да је у питању само дете- испричао је Џин.

У Северну Кореју стигла је након што је у складишту брода провела 40 сати закључана у мрклом мраку.

- Нокти су јој били поломљени и крвави од покушаја да побегне напоље. Агенти који су је отели, санкционисани су због своје грешке. Била је превише лада. Какву су корист могли да имају од ње? У почетку је дуго плакала за мајком и одбијала је да једе. Како би је смирили обећали су јој да ако буде вредно радила и научила корејски језик да ће је пустити да оде кући- рекао је одбегли шпијун.

Међутим, то је била лаж и њени отмичари нису имали намеру да је икада врате. Уместо тога, натерали су је да ради као инструктор у школи за шпијуне и учи Севернокорејце јапански језик.

Убрзо је ова пракса за севернокорејске власти постала пракса коју су неретко обављали. Тадашњи будући лидер земље Ким Џонг Ил имао је план да се мрежа шпијуна брзо прошири, па отети странци више нису коришћени само као инструктори.

Јапанске плаже пуне обичних људи који су растерећено дошли да уживају, биле су савршено место за отимање људи, који поред одлично обучених шпијуна, на жалост нису имали велике шансе.

Иако је прошло толико година њен брат, који је тада ишао у нижи разред основне школе каже да се сестре врло добро сећа. Сестру памти као врло дружељубиву и живахну. Прве две деценије од Мегуминог нестанка, породица Јокота није имала ништа сем случаја који је почео да застарева, а мучила их је и жеља да схвате шта се са њом десило.  

- Стално се питам како је остарила. Да ли је и сада висока, као што је тада била? Да ли је задржала оне рупице у образима које је имала као девојчица?- рекао је брат несрећне жене.

У обалским градовима у Јапану с краја седамдесетих гласина кружиле су гласине о необичним радиоталасима и потрошених корејских паклица цигарета које су проналажене на обали.

Велику пажњу јавности привукао је случај једног пара који су на плажи 1978.године покушали да отму севернокорејски агенти, а који се спашен када је сасвим случајно отмицу угледао човек који је на обали шетао пса.

Међутим, нису сви били те среће.

Случај ухапшене терористкиње

Случај терористкиње Ким Хјун Хуи која је убила 115 људи, тако што је помогла да се прокријумчари бомба у јужнокорејски путнички авион 1987. године. поново је покренуо причу о отетим људима.

На суђењу у Сеулу, сведочила је да је била севернокорејски агент и да је  поступала по наређењу државе.

На питање од кога је научила јапански језик и понашање одговорила је да ју је научила њена "учитељица отета Јапанка са којом је живела неколико година". 

Иако је њено сведочанство било убедљиво, јапанска влада није желела да покрене истрагу о отмици Јапанаца од стране Северне Кореје.

Кад су јапански преговарачи покушали да покрену ову тему приватним путем, Северна Кореја је негирала да постоје било какви отети људи и прекинула све преговоре.

Тачно 20 година од Мегуминг нестанка Пјонгјанг је коначно пристао на истрагу.

"Имамо информацију да је ваша ћерка жива"

Јапански званичник по имену Тасукичи Хјомото, лични секретар скупштинског посланика, контактирао је породицу Јокота.

Истраживао је отмице које је спроводио Пјонгјанг последњих десет година и желео је да се сретне с њима што је пре могуће. Поред озбиљног шока, породици се коначно вратила нада, да ће њихова ћерка после толико година бити поново са њима. Влада је веровала да је Магуми жива, а питање које се одмах наметнуло било је како вратити отету жену?

Породица Јокота након разговора са јапанским званичником изађли су са причом у јавност.

- Плашимо се да би Северна Кореја могла да убије Магуми да би прикрила оно што се десило, али случај ће се третирати као рекла-казала уколико се не објавимо њено име. Преклињемо власти Јапана да нам помогну- рекао је отац отете Јапанке.

У мају је влада коначно јавно потврдила да Магуми није једини случај, било је још људи као што су породица Јокота, који пате за отетим ћеркама, синовима, сестрама, браћом, мајкама и очевима.

Седам породица формирало је групу за подршку да би захтевале ослобађање најмилијих: Удружење породица жртава које је отела Северна Кореја.

Неколико јапанских политичара сматрало је да су те тврдње о несталим људима дезинформације којесе шире да би се дискредитовала Северна Кореја.

Коначно признање

Пола сата пре историјског састанка лидера Јапана и Северне кореје 2002.године, појавио се списак са именима и Северна Кореја је признала да је отела 13 држављана Јапана. Али тврдили су да је само петоро њих живо.

Као узроци смрти наведени су дављење, гушење од издувних гасова покварене пећи на угаљ, срчани удар жене старе 27 година и две саобраћајне несреће у земљи у којој су приватни грађани ретко поседовали аутомобиле.

Пјонгјанг је тврдио да не може да обезбеди њихове посмртне остатке, јер су скоро све њихове гробове однеле поплаве.

Говорили су и о Магуми, тачније о њеним отмичарима којима се судило и који су проглашени кривима 1998. године.

- Један је погубљен, док је други умро током служења 15-годишње казне, рекли су из Пјонгјанга.

У Јапану, у једном  пансиону у власништву Министарства спољних послова, породице отетих нестрпљиво су чекале новости. Магумини родитељи сели су са замеником министра спољних послова Шигеом Уетакеом који им је нажалост саопштио лоше вести.

Северна Кореја тврдила је да се Магуми Јокота обесила у шуми 13. априла 1994. године, у дворишту менталне болнице у Пјонгјангу у којој се лечила од депресије.

Два датума смрти

Северна Кореја је у почетку тврдила да је умрла 13. марта 1993. године, пре него што је исправила ту грешку. Као доказ, Пјонгјанг је приложио нешто за шта је тврдио да је болничка умрлица. Али речи "улазак и излазак из болнице" биле су прекрижене неколико пута, а реч "смрт" била је исписана преко њих.

Јапан је рекао Северној Кореји да јој је тај документ изузетно сумњив.

Још једна отета Јапанка, Фуке Чимура, касније је рекла да се Мегуми уселила у стан до њеног у јуну 1994. године, два месеца после наводне Магумине смрти, и да је живела тамо неколико месеци.

Две године попошто је Магуми проглашена мртвом, Пјонгјанг је породици предао пепео за који су тврдили да припада Магуми.  Њени родитељи су сачували пупчану врпцу са њеног рођења и извршена је ДНК анализа која је показала да се узорци не поклапају. 

Северна Кореја је 2014. године пристала да отвори истрагу о судбинама осморо потврђених отетих које није вратила, упркос томе што их ја прогласила мртвима.

То је трајало све до 2016. године, а потом је истрага отказана због санкција у вези са тестирањем нуклеарног оружја.

Петоро преживелих враћени су авионом у Јапан, а на аеродрому су их сачекале њихове породице.

Шта се заиста догодило са осам наводно преминулих Јапанаца породице можда никада неће сазнати.