Један од најзначајнијих књижевника српског романтизма живео је у Сомбору, знате ли о коме је реч? (ФОТО/ВИДЕО)

Лаза Костић остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма. Рођен је 1841. године у Ковиљу, где је и завршио основну школу. Гимназију је завршио у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету.

Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина

Почетни посао му је био као гимназијски наставник у Новом Саду, затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда.

Знамените личности Новог Сада: Жена мушке борбености која је имала храброст да се бори за равноправност

Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.

Живео је и у Београду где је уређивао "Српску независност", због притиска реакционарне владе морао је да напусти Србију. На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору где је био пет година и радио као уредник званичних црногорских новина и кнежев политички сарадник. Након сукоба који је и ту доживео, вратио се у Бачку.

У Сомбору је провео остатак живота релативно мирно, где је десет година био председник Српске народне читаонице која се данас по њему назива.

Изабран је за члана Српског ученог друштва 27. фебруара 1883, а за редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909. године.

Како су се волели Лаза Костић и Ленка Дунђерски

О љубави Лазе Костића и Ленке Дунђерки ће се заувек причати као најтрагичнијој љубавној причи. Сам Лаза Костић је описао своју љубавну драму у најпознатијој песми коју је написао "Санта Мариа della Салуте". Њих двоје су се упознали 1891. године, љубав између њих двоје била је веома интензивна, али разлике у годинама су биле један од разлога због чега је њихова веза била немогућа.

Како живот поред Ленке није био могућ, Лаза Костић се на наговарање пријатеља, Лазара Дунђерског оженио се са Јулијом Паланачком. Венчање је обављено 10. септембра 1895. године, а песников кум је био Ленкин отац. Само два месеца касније, Ленка Дунђерски је трагично преминула у Бечу, 8. новембра, на свој 25. рођендан. О узроцима смрти се много спекулисало, али до данас као званична верзија остаје да је Ленка преминула услед тифусне грознице.

Сазнавши за Ленкину смрт, док је био на путовању у Венецији, Лаза скрхкан од бола написао је почетне стихове познате песме.

Умро је 1910. године у Бечу, годину дана након смрти своје супруге и објављивања химне љубави "Санта Мариа della Салуте". Последњих дана живота Ленка му је редовно била у сновима, чак је веровао и да будан чује њене кораке. Цео свој живот и хтења преточио је у песму са именом италијанске цркве у наслову, у којој је љубав основни принцип живота, место сусрета њега и Ленке и после смрти.

Сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору.

Кућа Лазе Костића у центру Сомбора

Почетком маја 2011. године, у Улици краља Петра Првог, испред куће у којој је сомборски зет Лаза са супругом Јулијаном провео последњих 15 година живота (1895-1910), написавши своју најпознатију песму "Санта Мариа della Салуте", постављен је споменик којим су се Сомборци одужили великом писцу.

Кућа у којој су Лаза и Ленка живели изграђена је у типу грађанске архитектуре. Пројектовао ју је архитекта Антон Вашкаш у стилу неоренесансе, а зидао Аугустус Пушкаш. Приземље је обликовано с квадерима каменог облика што даје наглашену рустику. Испод кровне стрехе је фриз од флоралних гриланди, а на спрату, изнад прозора и врата, троугласти су тимпанони. Објекат је сачувао изворни изглед.

Културни центар "Лаза Костић"

Културни центар "Лаза Костић" основан је 28.11.1995. године одлуком СО Сомбор. Културни центар је основан као наследник славне "Ликовне јесени" и носи име најзначајнијег књижевника који је икада живео и радио у Сомбору. Културни центар је од самог почетка упућен да делује у више од једне области уметности.

Најпрепознатљивија делатност Културног центра је изложбена активност у једној од најбољих малих галерија у земљи, но рад установе не огледа се само у галеријској делатности: музички, сценски, књижевни програми, издаваштво, подршка активностима младих као и културноуметничком аматеризму, дају целовиту слику о раду установе.

Кулутрни центар својим ангажовањем употпуњује представу о Сомбору као граду културе и уметности.