Родом из Сомбора, најпознатији сликар српске наивне уметности имао је савет за ДУГОВЕЧНОСТ (ФОТО/ВИДЕО)

Сава Стојков је био је један од најпознатијих сликара српске наивне уметности са тенденцијама фотореализма. Рођен је 1925. године у Сомбору. Излагао је у земљи и иностранству, широм света око 312 пута, самостално као и на још 550 групних изложби и добитник је бројних награда и признања.

Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина

Живео је и стварао у Сомбору. Оставио је иза себе опус од преко 40 хиљада слика.

Стојков је добио своју сталну ретроспективну поставку у приземљу здања Препарандије у Сомбору, на свој 85. рођендан, 29.марта 2010. године.

Градитељ Новог Сада: Представљамо вам човека који је творац грађевина које су постале симбол града

У ходнику, у приземљу, налазе се познати радови Саве Стојкова настали у периоду 1975—1977, а у ходнику на спрату налазе се његови најстарији радови (шпахла на лесониту) из педесетих и шездесетих година двадесетог века.

На спрату су смештени и радови темпером и тушем, пастели, акварели, цртежи и графике из свих периода уметничког рада Саве Стојкова.

У "овалној" сали, на спрату здања Препарандије, налази се и атеље познатог сликара у коме је он свакодневно боравио и радио.

Његов син, Драган Стојков, је такође сликар.

Сава Стојков је умро 20. августа 2014. године у Сомбору, после краће и тешке болести.

Препарандија

Зграда је задужбина Његове светости Георгија Бранковића, патријарха српског, сомборског проте и некадашњег управника Учитељске школе.

Зграда је изграђена је 1895. године у стилу неоренесансе за потребе одржавања наставе за мушка одељења Учитељске школе која су овде била до 1948. године.

Мразовићева "Норма" је 1812. године пресељена у Сентандреју где је уздигнута у Препарандију и 1816. године враћена у Сомбор као прва Српска учитељска школа.

1973. године учитељска школа прераста у Педагошку академију, а 1993. у Учитељски факултета су овде била до 1948. године. Мразовићева "Норма" је 1812. године пресељена у Сентандреју где је уздигнута у Препарандију и 1816. године враћена у Сомбор као прва Српска учитељска школа.

1973. године учитељска школа прераста у Педагошку академију, а 1993. у Учитељски факултет.

Данас је у згради Препарандије смештена Галерија Саве Стојкова и Павла Блесића, као и Музејска збирка Педагошког факултета.

Савет за дуг живот

Имао је увек лепу реч да каже, а кад су га питали једном приликом који је савет за дуговечност испричао је како он пркоси старењу.

- Сваки дан устајем у пет сати и радим до једанаест увече. До доручка сликам код куће, после у атељеу у галерији коју ми је наменио Педагошки факултет, после ручка имам једну малу паузу - размишљам у хоризонтали, мало читам и понекад одспавам. То су све навике, и мислим да су управо добре навике и самодисциплина тајна мог успеха и дуговечности – рекао је Сава.

Отац му говорио: "Нема леба од твог шкрабања"

Иако је био веома познат и поштован сликар, његов отац је и даље није био задовољан синовљевим опредељењем, сматрао је да је требало да се бави другим послом.

- Сећам се мог оца, који ми је често говорио "Сине мој, иди чувај свиње, нема леба од тог твог шкрабања!" Ја сам имао неку малу оловку и у свакој прилици нешто сам цртао. А ето, захваљујући сликарству, ја сам 1954. године купио кућу. Родитељи нису могли да појме да сам ја од ‘шкрабања‘ могао купити кућу у центру града. Једва доведем оца да види кућу, а он неће преко капије, гледа час у кућу, час у мене па ће: "Сине, где си ти новце украо?" - говорио је Сава о свом оцу.