За овог музичара кажу да би погледао госта и знао тачно коју песму да му свира: Ово је прича о великом Јаники Балажу (ВИДЕО)
Магија коју је ширио на својој тамбури и данас живи
Јаника Балаж, легенда тамбурашке музике, симбол боемског Новог Сада рођен је Лукином селу (насељу града Зрењанина) 23. децембра 1925. године.
Прочитајте и:
Овај музичар коме осмех није силазио са лица рођен је у ромској породици са јаком музикалном традицијом што му је дало предуслове да и сам крене стопама оца контрабасисте и деде цимбалисте. Кажу да још није научио ни прва слова, када је свирао на тамбурици, без нота, већ по слуху.Породично име његовог оца било је Рац (Рáцз), мађарски стари назив за Србе, али је он преузео мајчино презиме Балаж.
Одрастао је у Бечеју где је почео да свира виолину у локалној кафани у својој десетој години. Касније је свирао у музичкој групи "Браћа козаци" у околини Суботице и Хоргоша. Од 1948. до 1951. године радио је за Радио Титоград у Црној Гори, где је усавршио свирање тамбуре.
Многим музичким великанима био узор
Јаника је учествовао у више документарних и представних филмова. Песме "Осам тамбураша с Петроварадина" (текст Ратко Шоћ, музика Миња Вучетић) и "Примаши" су посвећене њему. Током своје каријере је радио с многим познатим музичарима, као што су Звонко Богдан и Јулија Бисак.
Од 1951. године радио је за Радио Нови Сад који се те године основао. Ту је радио до краја своје каријере. Био је члан "Великог тамбурашког оркестра".
Алберт Ајнштајн је уписан на списак знаменитих Новосађана, а ево и због чега
Пропутовао је скоро читав свет. Само је у париској Олимпији свирао је чак 36 пута. Свирао је и пред краљицом Елизабетом ИИ, која му је након наступа честитала и нагласила да "те тренутке никада неће заборавити".
Јаника Балаж и његова музика су употпуниле два велика филмска остварења и то "Сакупљачи перја" и "Биће скоро пропаст света".
Постоји једна интересантна прича о великом признању које је добио Јаника Балаж, а све се десило 1972. године када је Нови Сад је посетио један од највећих виолиниста свих времена – Давид Ојстрах. Он је свратио и у кафану на Петроварадинској тврђави, где је Јаника свирао са својим оркестром. Одушевљен наступом, устао је и пред свима рекао: "Ви мене славите као највећег виртуоза свих времена, али овај човек је већи уметник од мене".
Поштоваоци његовог лика и дела осовали су удружење "Тамбурица Јанике Балажа" 10. фебруара 2001. године у Новом Саду, где су се скупили сви стари Јаникини сарадници, запослени у РТВ Нови Сад, музички уредници, етномузиколози и музичари, са циљем да очувају сећање на њега.
У Новом Саду је, после његове смрти подигнут споменик од белог камена у природној величини, вајара Ласла Силађија, и данас се он налази на Тргу Незнаног јунака, преко пута Петроварадинске тврђаве.