Стана је носила оружје, пушила и дружила се у кафани, али у ЈЕДНО ЈЕ МОРАЛА ДА СЕ ЗАКУНЕ
Женама као што је она је дозвољено све што и мушкарцима. Ипак, те привилегије су скупе.
У августу прошле године је умрла последња такозвана вирџина из Црне Горе из села у близини Шавника. Стана Церовић рођена је 1936. године. Била је најмлађе дете у породици с пет девојчица и двојицом дечака - који су обојица умрли врло рано.
Необична традиција упорно се одржава још од средњег века у забаченим селима Балкана, пише британски Гардијан у причи посвећеној такозваним вирџинама. Према обичају из ових крајева, ако глава строго патријархалне породице умре не оставивши мушког наследника, једна ћерка тада "постаје мушкарац".
Како живи вирџина?
Она се облачи као мушкарац. Дозвољено јој је да пуши и дружи се с мушкарцима у сеоској кафани. Она може да носи оружје. Ипак, те привилегије су скупе. Она мора да се "закуне да ће остати девица".
Њен целибатски завет и обећање да ће чувати мајку, сестре и имање породице представљају доживотну обавезу. У многим случајевима, то је уједно и једини начин на који жена може да наследи породично имање.
Иако још дете, обећала је оцу да се никад неће удати и обавезала се да ће бринути о породици. Целог живота дружила се с мушкарцима. Почела је да пуши у петој години. У седмој години је почела да ради с оцем у пољу. Отац ју је научио и да пуца из ватреног оружја.
"Себе је сматрала мушкарцем, а њене сестре су је третирале као брата", недавно се присетила њена рођака Мара Церовић, што је такође пренео британски Гардијан.
Стана никад није носила женску одећу. Традиционално "женске послове", попут прања веша и чишћења, радиле су њене сестре. Одувек је била "мушко у породици".
Привилегија, а не ускраћеност
Према речима Станине породице, она је себе увек сматрала привилегованом, никако ускраћеном за женски идентитет. Уверење да је преузимање мушке улоге у породици част за жену, већ је вековима у корену овог обичаја.
Али 2016. године у осамдесет петој години живота, Стана Церовић је преминула и тако је Црна Гора остала без своје последње вирџине. Пет година раније, морала је да прода већину крава, након што ју је једна од њих повредила пре годину дана.
ПРЕНЕСИ ДАЉЕ: Пре него што заиграте ШОТУ прочитајте ЈЕЗИВУ ИСТИНУ како је настала!
Ови архаични обичаји потичу из 15. века. Заступљени су у планинским селима Црне Горе, југа Косова, севера Албаније, а и неки делови Далмације су их усвојили.
Изглед вирџине
Вирџине су секле косу, носиле искључиво мушку одећу, а често и мењале имена у мушка. Многе су увежбавале и усвајале мушке покрете.
Амерички фотограф Џил Петерс који је 2012. године путовао севером Албаније 2012, забележио је јединствену колекцију портрета вирџина, да би документовао овај феномен који нестаје. Овај обичај још увек опстаје у Албанији. У Далмацији и Босни је искорењен, а и у Црној Гори је близу изумирања.
Роман "Заклета девица" албанске списатељице Елвире Донес посвећен је овом феномену. Објављен је у Лондону 2007, и прати живот жене која, уз помоћ сестре, успева да се повеже са својим женским идентитетом изгубљеним у заклетви. Италијанска редитељка Лаура Биспури снимила је и филм на основу те књиге 2015.
Но, за разлику од хероине романа и филма, Стана Церовић из Црне Горе никад није зажалила због своје одлуке. Услишена јој је последња жеља, да је на породичном гробљу обележе као јединог преживелог сина њеног оца.