СРПСКИ ГЛУМАЦ РАМЕ УЗ РАМЕ СА БРАНДОМ: Невероватна прича о нашем ОСКАРОВЦУ: Волео је Србију, а због овога је само једном био у Београду

Марлон Брандо / Извор: Фото: Youtube printscreen/Hamza Nazzal

Многи домаћи глумци оставли су траг у југословенској кинематографији својим импознатним улогама, а само је један Србин успео да добије Осакара и заигра на Бродвеју, али и буде у остварењима са Марлоном Брандом.

Ако пролазите Студенским тргом и поред Југословенске кинотеке, сигурно сте видели скулптуру која изгледа као да се глумац држи за трамвајску шипку, што је омаж сцени из серије "Улице Сан Франциска". Е управо је то Карл Малден, односно, Младен Секуловић, који је бриљирао у остварењу "Трамвај звани жеља", у којем је играо са Марлоном Брандом и добио је Оскара. Са њим је играо и у остварењу "На доковима Њујорка".

Карл Малден је рођен 1912. године у Чикагу од оца Петра Секуловића, емигранта из Билеће и мајке Марије, чешког порекла.

ПРЕ 8 ГОДИНА ЈЕ ОТИШАО МОЈ ТАТА: Ћерка Петра Краља на годишњицу његове смрти објавила емотивну поруку

Српска глумица ЗАПРОСИЛА дечка, извадила прстен - рекао је ДА! Онда је он зауставио ауто НАСРЕД улице

МАРКО У СУЗАМА "Ушао сам кад је умирао" Огласио се Бићко: "Нисмо се чули и виђали у последње време"

Малден је на филму дебитовао 1940. године и остварио је 72 улоге. Малден је играо и у домаћем филму "Сутон" Горана Паскаљевића. Први је Србин који је био председник Филмске академије у Лос Анђелесу, добитник је награде за животно дело и звезде на Булевару славних у Холивуду.

Његов брак са супругом Моном такође је био у жижи интересовања јавности, пошто је пар годину дана пре његове смрти прославио 70 година идиличне романсе. Малден је имао две ћерке – Милу и Кару – три унуке и четворо праунучади.

Иначе, Оскаровац Карл Малден, оставио је траг и у српској кинематографији, главном улогом у филму Горана Паскаљевића "Сутон" из 1982. године.

- Карл Малден, односно Младен Секуловић био је изузетно принципијелан човек, даровит и пре свега човек који воли људе. Оно што је њега одликовало то је поштен однос и према сарадницима и према послу који ради - рекао је раније за Танјуг Паскаљевић.

Он је подсетио да је 1980. године његов филм "Посебан третман", који је био и у Кану, номинован за америчку награду Златни глобус, међу пет најбољих иностраних остварења.

- Позван сам на свечану церемонију и седео сам за истим столом са Френсисом Фордом Кополом и Малденом, са којим ме је упознао Дан Тана - рекао је Паскаљевић, подсећајући на још једног успешног холивудског посленика српског порекла, продуцента Тану (Танасијевића). Том приликом смо причали како би лепо било да нешто заједно радимо Карл и ја, пошто је његов отац из наших крајева, из Херцеговине. Сећам се да је говорио је један стари српски језик, на пример увек би рекао цигаретла, а не цигарета - сећа се Паскаљевић.

- Јако му се свидео "Посебан третман" и питао ме је да ли имам неки нови пројекат. Тада сам спремао један мали, једноставан филм о деди који се брине о два унука чији су родитељи отишли да зараде паре радећи у Немачкој. Њему се то као идеја допало, међутим имао је примедбу која је гласила - не умете ви да напишете прави добар холивудски сценарио који би овде, у Лос Анђелесу могао да добије подршку - каже Паскаљевић.

Најширу популарност стекао је почетком 70-их година прошлог века када је тумачио лик детектива Мајка Стона у дуговечној телевизијској серији "Улице Сан Франциска" и више пута номинован за награду "Еми".

У плодоносној каријери, започетој на позоришној сцени, на Бродвеју, а настављеној од 1940. године пред камерама остварио је око 70 улога на филму и телевизији. Од 1988. до 1993. године био је председник Америчке филмске академије.

Малден је у Београду био само једном, почетком 80-их година прошлог века, када је допутовао због филма "Сутон", који је сниман у Истри. У Београду је провео два дана, а затим је посетио Билећу, одакле му је отац и где је био једном у раној младости.

Паскаљевић је додао да је Малден, који је рођен у Герију (Индијана), где живи пуно досељеника из наших крајева, редовно комуницирао са њима и увек учествовао у акцијама које је тамо организовала српска заједница. Преминуо је 2009. године у Лос Анђелесу, у 98. години.