ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН! Народна веровања кажу - ево шта ТРЕБА, а шта НИКАКО не би ваљало да радите!

Српска православа црква и верници данас славе Видовдан, један од најзначајних празника српског народа.

Видовдан је посебно занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са нараодним обичајима и веровањима оличеним у развоју косовског мита упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида.

Француз први пут освештао славски колач: ДОКАЗАНИ пријатељ СРБА од ДАНАС прославља ВИДОВДАН (ФОТО)

За оне који не знају, Вид је сматран врховним божанством - “Богом над боговима” а сви други богови тек полубоговима.

Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који "отвара очи".

Са чим ћемо пред Милоша? Знате ли зашто се баш ОВО ПИТАЊЕ поставља на Видовдан?

ДА ВАМ СЕ ОСТВАРИ ВИДОВДАНСКО ЧУДО: Имате још пар сати да урадите ОВО

Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако девојке често призивају врховно божанство – светог Вида.

У неким крајевима Шумадије видовчица, трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, брана је зором, пре сунца, а у другим крајевима с вечери. Обично то раде девојке -  удаваче и потапају је у воду, па се ујутру цела породица умива ради очног вида, да их преко године не би болеле очи.

На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу - да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне.  Тог дана треба пробати и  зрело воће.

Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.

ВИДОВДАН КРОЗ ВЕКОВЕ: Ево шта нам се све догодило на 28. јун!

У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се "проветре ради мољаца". Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. Изношене су и кесе с новцем - да се види и изброји.

На Хомољским планинама се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да "птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана", а у Шумадији да на "Видов дан, у глуво доба ноћи, све воде на Косову потеку црвене као крв", а крвљу косовских јунака обојени су и косовски божури.

Тако је у околини Власенице био обичај да девојке, убравши видове траве, налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканину коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: "Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан."