"PUTIN NEĆE PREŽIVETI, DANI ZELENSKOG ODBROJANI" Ukrajina počela pregovore sa SAD, Moskva postavila tri uslova za kraj rata, svet traži rešenja za mir

Uz standardne uvrede i prebacivanje krivice za početak sukoba u Ukrajini, prethodnu nedelju na političko-diplomatskom planu obeležio je tzv. Samit u Saudijskoj Arabiji i predlog mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije, koji su usvojile zemlje učesnice.

Početak nedelje obeležila je izjava ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, koji nema dileme oko sudbine koja čeka ruskog lidera. 

- Vladimir Putin neće preživeti idućih 10 godina - rekao je predsednik Ukrajine u intervju za brazilsku televizijsku stanicu TV Globo.

Zelenski je odbacio mogućnost da će rat u Ukrajini, poput onoga u Siriji, potrajati 30 godina. 

- Ne može. Putin neće poživeti toliko. Uporedite Siriju i Ukrajinu. On se u Siriji nije borio ovim tempom kojim se bori protiv nas. Zato neće opstati 30 godina. On neće postojati, on će umreti - rekao je ukrajinski predsednik i predvideo da onemoćali Putin, koji će 7. oktobra napuniti 71 godinu, neće doživeti 80-u.

Zelenski je rekao da ruski vojnici "duboko u svome biću" znaju da ne mogu pobediti Ukrajinu i da će Putinov plan da je pokori propasti. 

- Sve što pokazuju na bojištu govori da Rusija nije sposobna da okupira celu Ukrajinu i uništi nas - dodao je ukrajinski predsednik.

Skoro uporedo sa izjavom Zelenskog, brazilski predsednik, Luiz Inasio Lula da Silva, rekao je da njegova zemlja radi na miru u Ukrajini, ali da ni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ni ruski šef države nisu spremni da razgovaraju o miru

- Ni Putin, ni Zelenski nisu spremni za mir - rekao je Lula stranim dopisnicima na konferenciji za novinare, dodajući kako će mirovni predlozi koje traži sa drugim neutralnim zemljama biti spremni kada Rusija i Ukrajina budu spremne da pregovaraju.

Zelenski je ubrzo izjavio da se nada da bi "Samit mira" mogao da bude održan ove jeseni u Ukrajini. 

- Radimo na tome da samit bude održan ove jeseni. Jesen stiže vrlo brzo, ali ima još vremena za pripremu samita na kojem će učestvovati većina zemalja sveta - poručio je Zelenski. 

Predsednik Ukrajine i njegov tim rade sa saveznicima na prikupljanju široke podrške za mirovni samit koji, kako navode mediji, "ima za cilj obustavljanje ruske agresije koja je počela u februaru 2022. godine". 

Samit bi se zasnivao na Planu od 10 tačaka koji je Zelenski ranije objavio, a koji podrazumeva potpunu obnovu teritorijalnog integriteta Ukrajine i potpuno povlačenje ruskih trupa, zaštitu prehrambene i energetske bezbednosti, nuklearnu bezbednost, kao i oslobađanje svih zatvorenika. 

U međuvremenu, Ukrajina i Sjedinjene Države počele su razgovore kojima je cilj pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini, obelodanio je šef Kabineta ukrajinskog predsednika, Andrej Jermak, nakon obećanja zemalja G7 prošlog meseca na samitu NATO-a. 

Ukrajini je rečeno da će zemlje G7 sastaviti i poštovati bezbednosne garancije i pomoći u jačanju ukrajinske vojske u kontekstu sedamnaestomesečnog rata Rusije i Ukrajine. Vlada u Kijevu razgovore vidi kao prelaznu fazu u očekivanju pristupanja NATO.

- Simbolično je da SAD, naš najveći strateški partner, postaje prva zemlja s kojom je Ukrajina počela taj proces. Ovaj će proces stvoriti uspešan model za naše partnere - napisao je Jermak.

On je ponovio stav Ukrajine da će garancije "ojačati Ukrajinu na putu prema budućem članstvu u evro-atlantskoj zajednici, uključujući NATO i Evropsku uniju". Nije, međutim, spomenuo gde se odvijaju ti razgovori niti ko u njima učestvuje. 

S druge strane, šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, poručio je da Rusija ceni sve napore za postizanje pravednog i održivog mira u Ukrajini. 

- U vezi sa mnogobrojnim inicijativama za rešavanje ukrajinske krize potvrđujemo da cenimo sve napore u cilju postizanja pravednog i održivog mira - rekao je Lavrov za spoljnopolitički časopis "Međunarodni život".

Ruski ministar je istakao da se ni u jednom sukobu ne može doći do mira ukoliko nema poštovanja prava nacionalnih manjina, za šta posebno nema alternative u Ukrajini gde je ruski jezik uvek bio maternji za većinu stanovništva. 

- Niko ni u Vašingtonu, ni u Londonu, Parizu, Briselu ni reč nije rekao povodom jasno i više puta iznetog stava kijevskog režima: "Uzećemo Krim, Donbas i druge naše zemlje i uništiti tamo sve rusko" - naveo je Lavrov. 

On je, takođe, rekao da su afričke države na nedavno održanom samitu "Rusija‒Afrika" u Sankt Peterburgu pokazale interesovanje da razumeju prirodu krize u Ukrajini i perspektive za izlazak iz nje. 

Usledio je napad ukrajinskog drona na ruski tanker "Sig" u Kerčkom moreuzu, a tim povodom se oglasio zamenik šefa Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, rekavši da Ukrajini očigledno nije dovoljno udara na Odesu i Izmail i da razume samo surovost i silu.

- Kopilad i degenerici razumeju samo surovost i silu. Očigledno, nije im dovoljno udara na Odesu, Izmail. Ako kijevski ološ hoće da upriliči ekološku katastrofu u Crnom moru, mora je dobiti na onom delu svoje teritorije koji će uskoro pripasti Poljskoj i koji će smrdeti vekovima posle toga - napisao je Medvedev na Telegramu.

Potom je kao bomba odjeknula vest da SAD, prema rečima bivšeg operativca CIA, Lerija Džonsona, nameravaju da fizički uklone ukrajinskog predsednika Zelenskog i okrive Rusiju za njegovu smrt. 

- Zapad na ovaj ili onaj način želi da eliminiše Zelenskog, a potom za to okrivi Rusiju kako ne bi preuzeo odgovornost za njegovo ubistvo - sugerisao je bivši operativac CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam Leri Džonson. 

Prema njegovim rečima, ukrajinskom lideru nije ostalo još mnogo vremena na položaju predsednika. 

- Njegovi dani su odbrojani - dodao je Džonson.

U Saudijskoj Arabiji u subotu su počeli razgovori o rusko-ukrajinskom sukobu. Više od 40 zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Sjedinjene Američke Države i predstavnike zemalja članica EU, ali ne i Rusije, učestvovali su na skupu u Džedi, kao deo diplomatskog pritiska kojim zvanični Kijev pokušava da pridobije podršku zemalja koje nisu među ključnim zapadnim saveznicima Ukrajine.

Na pregovorima u Džedi predstavljen je mogući mirovni plan, koji su razvile saudijske vlasti i još nekoliko zemalja. Prema pisanju medija, o inicijativi je obaveštena i Rusija. 

Deo alternativnog plana koji se razlikuje od takozvanog "mirovnog plana Zelenskog" je integritet Ukrajine i prekid vatre na svim frontovima, početak mirovnih pregovora pod okriljem Ujedinjenih nacija i razmena zarobljenika.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, komentarišući razgovore u Džedi, istakla je da je donošenje odluka o ukrajinskoj krizi na političkom nivou bez učešća Moskve apsurdno i besmislica. Ipak, delegati imaju "pun prostor za kreativnost" da razgovaraju o ovom pitanju, naglasila je ona. 

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ranije je rekao da je glavni cilj ovog sastanka o Ukrajini "pokušaj da se ubede predstavnici globalnog juga da bar donekle podrže 'formulu mira' Zelenskog, što je apsolutno neprihvatljivo i neperspektivno". 

Dmitrij Medvedev, komentarišući navedeni sastanak, napisao je na Telegramu da je "teško osuditi želju za okončanjem rata", ali da je "nemoguće raspravljati o tačkama Povelje UN, s obzirom da pored suvereniteta postoji i pravo nacija na samoopredjeljenje". 

- Predlozi o miru imaju šanse za uspeh, ako se ispune tri ključna uslova: Učešće obe strane u sukobu, čega nema; Istorijski kontekst, to je da Ukrajina kao nikada nije postojao pre 1991, bila je deo Ruske Imperije. Trenutna realnost, a ona je da je Ukrajina u fazi poluraspada, a deo njenih teritorija se vratio Rusiji. Taj posrednik koji je spreman da prizna ove očigledne stvari ima šanse za uspeh. Svi drugi, nikakve - napisao je Medvedev. 

Šef Kabineta ukrajinskog predsednika, Andrej Jermak, izjavio je da su razgovori o mirovnom rešenju za Ukrajinu održani proteklog vikenda u Saudijskoj Arabiji zadali "ogroman udarac" Rusiji. 

Jermak je na brifingu za novinare u Kijevu rekao da su sve zemlje koje su bile prisutne na pregovorima u Džedi u potpunosti podržale ukrajinsku nezavisnost i teritorijalni integritet. Ipak, on je priznao da učesnici nisu postigli dogovor o nekim tačkama ukrajinske mirovne formule ne želeći da precizira o kojim tačkama je reč. Prema njegovim rečima o tim tačkama se još razgovara, a učesnici su se angažovali izradi nacrta okvirnog dokumenta koji bi mogao da bude usvojen na sledećem mirovnom samitu. 

Usledila je pretnja Zelenskog da će Rusija ostati bez brodova ako nastavi da blokira pomorski koridor na Crnom moru nakon povlačenja iz prehrambenog sporazuma. 

- Nakon blokiranja prehrambenog koridora Ukrajina mora da traži obilazne puteve za izvoz proizvoda. Ako Rusija nastavi da dominira Crnim morem, ispaljujući rakete, Ukrajina će se braniti... Rusija mora da shvati da ako nastavi u istom duhu, neće joj ostati nijedan brod do kraja sukoba - rekao je Zelenski u intervjuu za argentinski "Nasion". 

Stigao je svojevrstan odgovor predsednika ruske Dume, Vjačeslava Volodina, da se sudbina američkih i evropskih marioneta uvek završava na siti način, te da će Zelenski ponoviti sudbinu bišeg predsednika Gruzije, Mihaila Sakašvilija, koji je uhapšen. 

- Sakašvilija su zapamtili samo po ižvakanoj kravati. On je odbačen i uhapšen. Zelenski je sledeći - napisao je Volodin.