Najzaslužniji za stvaranje Republike Srpske i odbranu Srba u Bosni: Danas je bitan dan za Ratka Mladića!
Ratko Mladić (selo Božanovići kod Kalinovika, 12. mart 1943), general i komandant Vojske Republike Srpske u periodu od 1992. do 1996. godine. Bio je oficir Jugoslovenske narodne armije od 1965. do njenog raspada 1992. Optužen je pred Haškim tribunalom zbog navodnih ratnih zločina. Od 1996. do 2011. godine nije bio dostupan javnosti. Uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevu kod Zrenjanina.
Darko Mladić otvoreno o ocu: Putin pročitao knjigu o Ratku! Moj otac će dočekati slobodu! (VIDEO)
Oca Ratka Mladića, Neđu (1909—1945), ubile su ustaše u blizini Ivan sedla. Majka Stana (1919—2003, devojačko Lalović), sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944—2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.
Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U JNA stupa putem konkursa na Vojnu akademijudana 20. oktobra 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Vojnu Akademiju SFRJ završio je 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra 1965, kao potporučnik i komandant automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandant izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976—1978. pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.
Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.
BURNO U HAŠKOM TRIBUNALU: Ratko Mladić je svom advokatu izdao samo JEDAN NALOG!
U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.
Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.
Dana 4. oktobra 1991. godine, Predsedništvo SFRJ je unapredilo pukovnika Ratka Mladića u čin general-majora. Dana 24. aprila 1992. godine, unapređen je u čin general-potpukovnika, a 25. aprila 1992. postavljen je za načelnika štaba/zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 9. maja 1992. godine. Dana 10. maja 1992. godine, Ratko Mladić je preuzeo dužnost komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA.
Dana 12. maja 1992. godine formirana je Vojska Republike Srpske, a Ratko Mladić je imenovan za komandanta Glavnog štaba VRS. Juna 1994. godine, unapređen je u čin general-pukovnika. Ostao je komandant Glavnog štaba VRS najmanje do 8. novembra 1996. godine.
Ratko Mladić je mislio da umire i imao je samo JEDNU želju! Posle 20 dana doživeo NAJBOLNIJU IZDAJU (VIDEO)
Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen pred Haškim tribunalom.
Dana 8. novembra 1996. godine, ukazom tadašnjeg predsednika Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom predsednika Republike Srpske „prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića”. Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Skupštini Srbije i Crne Gore, dana 7. aprila 2006. godine.
General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.
Građani Republike Srpske ga smatraju najvažnijom ličnošću u procesu stvaranja Republike Sprske, kao i zaštitnikom od napada muslimanskih ekstremista u Bosni.
Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, oko 5:30 časova ujutro.
DETALJI O ODNOSU RATKA MLADIĆA I ARKANA: Generalova odluka koja je SVE promenila! (VIDEO)
Vest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije Boris Tadić, koji se javno hvalio na televiziji hapšenjem i obećavao "evropsku budućnost Srbije" na pres-konferenciji u Beogradu. Hapšenju Ratka Mladića je prethodila poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu sredinom maja 2011.