fbpx
Skip to main content
Operacija oluja

Kolona duga decenijama: Da li je jedan sastanak mogao promeniti sve i kako su SAD priznale da je "Oluja" mogla biti obustavljena

Foto: YoutubePrintscreen/SD/Ilustracija
SAD su prema rečima tadašnjeg ambasadora Amerike u Zagrebu mogle da zaustave progon Srba

Operacija Oluja je bila vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj ove operacije je bio zauzimanje najvećeg dela teritorije Republike Srpske Krajine koja je bila aktivna za vreme rata vodeći politiku zasnovanu na težnji Srba u Hrvatskoj da ostanu u Jugoslaviji.

Operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca

POTPUNO BEZBEDNO: Evo kako najlakše da zaštite i vas i vaše mališane od komaraca

NASELJE IZGRAĐENO IZ IZBEGLIČKE KOLONE: Busije zovu "Krajina u malom", a ovako danas žive ljudi iz "Oluje" (FOTO)

NASELJE IZGRAĐENO IZ IZBEGLIČKE KOLONE: Busije zovu "Krajina u malom", a ovako danas žive ljudi iz "Oluje" (FOTO)

OLUJA U HAGU - ZLOČINI BEZ KAZNE: Kako je Trubinal od ratnih zlikovaca Gotovine i Markača napravio heroje?

OLUJA U HAGU - ZLOČINI BEZ KAZNE: Kako je Trubinal od ratnih zlikovaca Gotovine i Markača napravio heroje?

Beograd, 3. Avgust 1995. - iz Američke ambasade prema tadašnjem pisanju medija u bivšoj državi, izašla su dva smrknuta lica i dva zabrinuta muškaraca. Prvi je predsednik vlade Republike Srpske Krajine Milan Babić, a drugi Piter Galbrajt, američki ambasador u Zagrebu. Pretpostavili šta će se uskoro dogoditi, za nepunih 24 časa nakon prijema u ambasadi.

Milan Babić je tada na sastanku prihvatio mirovni plan Z-4 (plan o pregovorima za prekid rata u Hrvatskoj političkim rešenjem), ali suviše kasno. Naime nakon tog sastanka, Babić smrknut i zabrinut tražio je prijem kod tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, međutim do sastanka nije došlo. Milošević kao da je znao šta sledi.

Mnogo godina kasnije Piter Galbrajt je u jednom može se reći sramnom intervju (snimak iznad), izjavio kako Amerika da je želela, mogla je da stopira zločinački poduhvat zvan "Operacija Oluja", ali da to nije želela?

- SAD nisu pružale nikakvu pomoć, niti logistiku. SAD se nisu protivile operaciji, da smo se suprotstavili do operacije ne bi došlo, ali mi se nismo protivili, razlog za to je što smo videli šta se dogodilo u Srebrenici - rekao je tada Olbrajt.

Operacija oluja
Foto: SD/ilustracija

Oko 5 sati ujutru 4. Avgusta 1995, "Oluja" je počela, i prve granate pale su na Knin. Nakon četiri godina postojanja, Republika Srpska Krajina raspala se za samo četiri dana. Nakon četiri veka postojanja Srba na ovim prostorima, oni su nasilno proterani zauvek.

 

Kako je zločinačka NDH proterala Srbe - hronologija događaja

4. avgust

Dana 4. avgusta na pravoslavni praznik Blage Marije, u 5 časa posle ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale dva radara snaga krajiških Srba, samo sat vremena pre početka operacije. Ovaj čin je još više demoralisao Srbe. U samoj operaciji je učestvovalo preko 138.000 hrvatskih vojnika i policajaca. Iako su zvanično poricale umešanost u "Oluji", američke snage su aktivno podržavale ovu operaciju etničkog čišćenja. Američka oprema je korišćena za ometanje srpskih komunikacija, tako da je komandni sektor SVK bio potpuno odsečen. Akcija je počela napadom na tzv. sektore "Sever" i "Jug", na frontu dugom 700 km. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospićkom i splitskom zbornom području. Dubina prodora hrvatskih oružanih snaga tada je već bila od 5 do 15 km. Hrvatske 4. i 7. gardijska brigada su se probile kroz srpski front i ubrzo zauzele Knin i veći deo Severne Dalmacije 5. avgusta.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeležila je zauzimanje Svetog Roka. Knin je već bio u okruženju, žestoko granatiran, a hrvatske jedinice na svega nekoliko kilometara pred gradom. Srbi odgovaraju napadima na Sisak, Karlovac, Šibenik, Otočac, Gospić, Ogulin... Državna televizija Srbije je prvu informaciju o agresiji na RSK objavila tek u 19:30 za vreme Dnevnika.

5. avgust

Mapa operacije Oluja

Oko podneva objavljena je vest: hrvatske jedinice ušle su u Knin. Na kninskoj srednjovjekovnoj tvrđavi postavljena je velika hrvatska zastava. Zauzeta su i okolna mesta - Vrlika, Kijevo, Žitnić, Drniš, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica. Jedino je pružen snažan otpor oko grada Gline i kod Petrinje (jugozapadno od Siska).[traži se izvor] Do večeri je ostvareno oko 80% planiranog, a srpski civili napustili su zauzeta područja preko Srba i Dvora. Srbi odgovaraju raketnim napadima iz Bosne na Županju, iz istočne Slavonije na Osijek, Vinkovce i Nuštar, s Korduna na Karlovac, a iz istočne Hercegovine na dubrovačko područje.

6. avgust

Dana 6. avgusta, Prva hrvatska gardijska brigada je probila teritoriju oko grada Slunja (severno od Plitvica) i napredovala do granice sa Bosnom i Hercegovinom gde su se sastali sa snagama 5. korpusa Armije RBiH na zapadu Bosne.

Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vijećem odbrane (vojskom bosanskih Hrvata) i Petim korpusom Armije RBiH na granici sa BiH, na reci Korani kod Tržačkih Raštela. Time je presečen strateški pravac srpskog snabdevanja Knin - Bihać. Poslepodne u Knin dolazi i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Krajina je poražena. Pali su Obrovac, Petrinja, Slunj, Kostajnica, Plitvička jezera, Glina... Snage Vojske RSK su trećeg dana akcije "Oluja" u rasulu: 21. kordunaški korpus, koji se predao 8. avgusta, bio je u okruženju, a 15. lički i 39. banijski korpus pred razbijanjem.

7. avgust

Poslednjeg dana "Oluje" pali su i Turanj i Tušilović, pa Vojnić i Topusko, Gornji i Donji Lapac... U 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je da je akcija "Oluja" završena s vojnog aspekta, jer je većina granice sa Bosnom bila pod kontrolom Hrvata. Par preostalih jedinica srpske vojske se predalo u roku od sledećih par dana.

I posle mnogo godina, ljudi iz kolone i dalje ne znaju šta ih je tih dana snašlo, i kako se život koji su gradili vekovima odjednom urušava. A da li je moglo biti drugačije, da li bi nešto promenilo da je na vreme prihvaćen plan Z-4? Verovatno da.

Životi mnogih ljudi su unazađeni, bol i rane koji su im nanesene nikada neće izbledeti, zauvek će ostati ožiljak i beleg na živote "reke" ljudi koji su tih dana krenuli u nove živote, zauvek napuštajući svoj pravi dom, svoje ognjište.

 

Vremenska prognoza
Pretežno vedro
16 Beograd