Ovih 6 stvari MORATE ZNATI pre nego što glasate na izborima u Republici Srbiji
Možda ste čuli, ali sigurno ne znate
Jedanaesti po redu predsednički izbori biće održani 2. aprila 2017. godine. Mediji svakodnevno pomno prate šta se dešava u predizbornim kampanjama, stoga se događa da čitaocima ili slušaocima određeni pojam koji se koristi i nije baš najjasniji ili prosto nisu sasvim sigurni u značenje istog.
Ovo je NAJMOĆNIJE ORUŽJE predsednika Republike Srbije
U narednim redovima bliže vas upoznajemo sa pojmovima koje u narednom periodu morate da savladate jer se izbori bliže iz dana u dan.
IZBORNA LISTA
Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
Lista kandidata za narodne poslanike koju podnosi politička stranka, stranačka koalicija i grupa građana.
Sadrži naziv liste, ime i prezime nosioca liste, kao i redni broj svakog kandidata, njegovo lično ime, matični broj, zanimanje, prebivalište i adresu stana, kao i stranačku pripadnost u slučaju koalicione liste.
ANALITIČARI SAGLASNI: Opozicioni kandidati pomažu Vučiću u UBEDLJIVOJ DOMINACIJI na izborima
RIK
Republička izborna komisija je stalni izborni organ.
Članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju se na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore.
Ona se stara o zakonitom sprovođenju izbora, organizuje tehničku pripremu za izbore, prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom izbornog zakona i u najširem smislu pokriva sve obavezne segmente izbornog procesa. RIK se stara i o otklanjaju svih mogućih neregularnosti.
MANDAT
Poslanički mandati se dodeljuju kandidatima sa izborne liste prema njihovom redosledu, počev od prvog kandidata sa liste.
Ovaj pojam u politici predstavlja funkciju ili vlast koju poštenim glasanjem biračko telo, sa svojim pravom na biranje predstavnika, dodeljuje članu zakonodavnog tela i poveravaju obavljanje političke vlasti predstavničkom telu, što je osnovni i suštinski koncept demokratije.
Republička izborna komisija dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, nakon čega sačinjava izveštaj o sprovedenim izborima, koji podnosi Narodnoj skupštini.
BIRA SE NA PET GODINA I PREDSTAVLJA REPUBLIKU SRBIJU: Ovo su SVE OBAVEZE predsednika u našoj zemlji
IZBORNA JEDINICA
Izborna jedinica predstavlja teritorijalni okvir gde birači glasaju za kandidate ili liste kandidata i u kome se raspodeljuju mandati .
Izborna jedinica može biti jednomandantna i višemandatna.
Jednomandatna izborna jedinica karakteristična je za većinski izborni sistem, a višemandatna za proporcionalni.
Prilikom formiranja izbornih jedinica treba uvažavati istorijske, kulturlološke , geografske, etničke elemente.
Uzimajći u obzir ove elemente, ali i broj stanovnika određene oblasti, prilikom formiranja izbornih jedinica može doći do velikih manipulacija.
To je najmanipulativniji element izbornog sistema. Istraživači su došli do zaključka da što je manja izborna jedinica to je veća disproporcija između glasova i mandata. Zbog toga od veličine izborne jedinice zavisi broj stranaka u parlamentu.
KONTROLNI LIST
Sigurno ste primetili listić u glasačkoj kutiji koji se razlikuje od ostalih na kojima glasate, ali jednostavno niste se dovoljno zainteresovali da saznate šta taj papir znači i koja je njegova uloga.
Taj listić naziva se kontrolni list i bez njega se svi glasovi u kutiji smatraju nevažećim.
Birački odbor proverava glasačku kutiju u prisustvu birača koji PRVI dođe na biračko mesto, nakon čega se rezultat kontrole upisuje u kontrolni list, koji potpisuju članovi biračkog odbora i birač koji je prvi došao na biračko mesto.
Nakon toga, u glasačku kutiju ubacuje se kontrolni list, a zatim se ona u prisustvu prvog birača pečati, što se unosi u zapisnik o radu biračkog odbora.
IZBORNO PRAVO
Tokom celog izbornog postupka obezbeđena je zaštita izbornog prava.
Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno. To znači da je svaki birač slobodan da odluči da li će izaći na izbore ili ne.
Stoga, niko nema pravo da sprečava ili primorava bilo koga da glasa, da poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od birača traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.
Kolika je važnost ostvarenja biračkog prava kao jednog od osnovnih političkih prava građana u suvremenim demokratijama ogleda se u činjenici što su temeljna načela za njegovo ostvarivanje najčešće propisana ustavom, a detaljno razrađena u izbornim zakonima.