fbpx
Skip to main content
Ada Bojana

UBILA JE NEBRIGA! More progutalo jednu od OMILJENIH PLAŽA u Crnoj Gori

Foto: Profimedia
Nestajanje ostrva vidljivo je golim okom, a to pokazuju i sateliti koji potvrđuju da se plaža u trideset godina smanjila za 80 metara!

Na granici Crne Gore i Albanije Ada Bojana je "izrezbarena" s dve strane rekom Bojanom, dok je s treće blagoslovljena s 2,9 kilometara plaže koju zapljuskuje Jadransko more. S jakim vetrom i opuštenom atmosferom popularna je kod surfera, nudista i stranih turista. 

Ostrvo se iz meseca u mesec, iz godine u godinu, smanjuje.

- Kada sam počeo da radim moja je malena kuća, iz koje sam iznajmljivao ležaljke, bila 85 metara od mora, a danas bi bila pod morem. Plaža je 85 metara kraća - kaže Šikiri Kahari iz Ulcinja.

I nije u pitanju samo njegova kućica.

- I popularan restoran "Disko" na Adi nekada je bio 100 metara od mora, a danas je doslovno u moru - kaže turistički vodič i publicist Ismet Karamanaga.

- Sve bi nas to trebalo alarmirati, ne znam hoće li buduće generacije uopšte videti plažu na Adi - kaže on.

Crna Gora: Dozvoljeno nošenje hidžaba i brojanica

Crna Gora: Dozvoljeno nošenje hidžaba i brojanica

Učenici u školama uče kako nekadašnja jugoslovenska republika ima površinu od 13,812 kilometara kvadratnih, kako je veća od Libana ili Kipra, malo manja od Bahama. Međutim, zemlja spektakularne prirode zapravo se smanjuje svaki dan.

Erozija od mora, brane na rekama i podivljala gradnja stvorili su idealne uslove za nestanak poznate plaže (a možda i drugih plaža). Najugroženije su one gde su napravljene brane na rekama koje obalu "hrane" peskom i šljunkom.

Mere koje je preduzela država, kaže BIRN, a prenosi "Balkan Insight", su manjkave i sporadične.

- Nestajanje ostrva vidljivo je golim okom, a to pokazuju i sateliti koji potvrđuju da se plaža u trideset godina smanjila za 80 metara, dok na istočnom delu ostrva gotovo više ne postoji. Uticaj jakih talasa, morskih struja koje miču sediment i vode, te uklanjanje peska, a tome treba nadodati i nebrigu institucija, sve to utiče na ubrzani nestanak jedne od naših najlepših plaža - kaže ekolog iz Ulcinja Dželal Hodžić.

Šef ulcinjskog turističkog centra kaže kako "za sve nas u Crnoj Gori, kojima su glavni resurs peščane plaže, to je zvono za uzbunu. Moramo se fokusirati na uzroke da to sprečimo".

Cela ta regija dom je 500 zaštićenih biljnih vrsta, od koje su 23 strogo zaštićene. Tamo živi i 250 vrsta ptica, većina ih je zaštićena i prema standardima EU. Više od sto vrsta riba žive u delti koja je ekološki gledano, specifikum za ovaj deo Mediterana. Albanski je močvarni deo uključen na tzv. Ramsarovu listu iz 1971, međunarodnu konvenciju zaštite močvara.

Sama je reka najveća delta u Jadranu, nakon italijanske reke Po. Legenda kaže kako je Ada Bojana "rođena" sredinom 19. veka kada je brod imena Merito, čiji je vlasnik bio Antun Alegreti iz Trogira, a kapetan Naporeli, potonuo između dva mala ostrva, blokirajući naslage koje teku iz reke u more, i time se oko 1882. počelo stvarati ostrvo.

Priroda je pronašla balans između erozivnih sila mora i depozita reke Bojane. Taj je balans, međutim, narušen gradnjom brana i hidroelektrana na glavnom toku Bojane, reci Drim u Albaniji, tokom šezdesetih i sedamdesetih. Stručnjaci kažu kako je to smanjilo količinu naslaga za 30 posto, a tome treba dodati iskapanje peska koji treba građevinarima.

MILU SE DRMA FOTELJA Da li je najbogatiji Crnogorac zadao fatalni udarac Đukanoviću posle 30 GODINA NA VLASTI?

MILU SE DRMA FOTELJA Da li je najbogatiji Crnogorac zadao fatalni udarac Đukanoviću posle 30 GODINA NA VLASTI?

Kapacitet korita Bojane je sada 2,5 puta manji nego pre tri decenije, a tome treba dodati i oko 600 vikendica sa crnogorske strane.

- Prirodni tok reke Drim je posve izmenjen. Od tamo nadalje sve je drugačije nego pre - kaže profesor iz Beograda Sava Petković.

Ada Bojana
Ada Bojana
Foto: Profimedia

Međutim, država već godinama ne radi ništa, iako je to pretnja turizmu koji godišnje doprinese milione. Državna firma koja je zadužena za brigu o crnogorskim plažama, u julu 2018. upozorila je kako je smanjenje i nestanak plaža nešto što će imati "beskonačan negativni efekt na razvoj turizma, a dosadašnja je taktika za borbu protiv erozije tla bila raditi ništa".

Predrag Jelusić, čelni čovek spomenute državne firme, potvrđuje kako se Ada Bojana "povukla i smanjila za 80 metara". Rekao je kako se trend i nastavlja.

- Sve je manje prostora za kupače, to će biti pogubno - kaže, a grupe za zaštitu okoline slažu se kako je reč o zločinu i zanemarivanju. - Država bi zaštiti plaža trebala prići sistematično, jer je jasno kao dan koliko nam je turizam važan i ne smemo dozvoliti da nam plaže nestaju ispred očiju - kaže Hodžić.

Milo se bogati na račun građana: Porodica i bliski ljudi Đukanovića u poslu sa mini elektranama

Milo se bogati na račun građana: Porodica i bliski ljudi Đukanovića u poslu sa mini elektranama

Jelena Marojević iz NGO-a "Green Home" kaže da je koren problema manjak integrisanih planova za menadžment vode u Drim koritu.

- Civilno je društvo i u Crnoj Gori i u Albaniji već nekoliko puta pokušalo podići autoritete na noge, ali niti radionice niti pokušaji obrazovanja nisu urodili plodom - kaže Marojević za BIRN.

Petković je pak pozvao na čišćenje korita Bojane "jer samo povećanje depozita kojim reka hrani more može pomoći ostrvu". Tok se toliko usporio da je u jednom trenutku Bojana postala poluostrvo, nije više bila ostrvo.

Sredinom 2018. pumpan je višak materijala kako bi se produbilo korito i to je akcija koja se nastavlja. Količina materijala koji "otpluta" u Jadran popeo se sa tri posto na 10 posto, a trebalo bi biti duplo od toga, barem prema dogovoru koji su sklopili Albanija i Crna Gora. Da bi se nadodao materijal na plažu iskopano je oko 5.000 kubnih metara naslaga.

Milutin Simović na leto je rekao kako vlada aktivno radi, i sarađuje sa županijom. Simović kaže kako će i Crna Gora i Albanija raditi na kvalitetu vode, prevenciji poplava i održavanju vodotoka, s posebnim naglaskom na reku Bojanu.

Hodžić, ekolog iz Ulcinja, kaže kako koordinacija između dve zemlje je krucijalan korak za uspeh.

- Nakon decenija zanemarivanja ovo će biti trenutak kada možda uspemo da spasimo ekosistem - a za to će se moći povlačiti i iz EU fondova.

Ako je Španija oživela svoje plaže na više od 400 lokacija, valjda i mi ovo možemo. Neki žele i više od toga - sredinom 2008. nemački stručnjak Stefan Doempke naručio je od Svetske banke istraživanje o kreiranju regionalnog parka delte reke Bojane koju je opisao kao najvažnije močvarno područje na istoku Mediterana, a Crna Gora će dobiti imidž ekološke države.

Nikada se to nije ostvarilo, ali pozivi za takvu zaštitu postoje. Postalo je jasno da Evropa, kao i celi Mediteran moraju da zaštite svoje plaže.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 1 Pogledaj sve komentare
flamantes's picture

flamantes

A što je vas to briga i onako idete u Grčku i Tursku

2 | 0

SD region

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Mist
-1 Beograd