TRNOVIT put Kurda do NEZAVISNOSTI - Ko je ZA a ko PROTIV države Kurdistan?

Mesecima se turska vlada pokušava odupreti američkoj podršci sirijskim Kurdima. S jedne strane je to praćeno turskim željama za što većim uticajem u budućoj sirijskoj državi, a s druge strahom od kurdskog ujedinjenja.

Velika BITKA tek počinje: Evo zašto OSLOBAĐANJE Mosula neće značiti KRAJ ISLAMSKE DRŽAVE u Iraku

Erdoganova NOĆNA MORA se ostvaruje! Turski predsednik se PROTIVI referendumu iračkih Kurda!

Irak i Sirija kao propale države i Turska kao zemlja velikih političkih promena stvaraju sve veće mogućnosti za Kurde u tri zemlje, a ni Kurdi u Iranu nisu mirni. Američka podrška daje Kurdima političku i vojnu moć te od njih stvara sve jačeg faktora u bliskoistočnoj geopolitici. Ovde se ne radi toliko o Stranci demokratske unije (PYD) ili njenim borbenim Jedinicama narodne zaštite (YPG), kao ni Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK), iako će njihova uloga u jačanju Kurda biti vrlo važna. Irački Kurdi su ovde u prednosti, jer kombinacija regionalne nestabilnosti, skorašnje oslobođenje Mosula i stanje iračke politike može pomoći ciljevima ciljevima kurdskih čelnika. 

Od pojave IS predsednik Kurdistanske regionalne vlade Masud Barzani otvoreno govori o propasti Iraka te naglašava mogućnost nezavisnosti za tri provincije u kojima Kurdi imaju većinu.

U februaru prošle godine Barzani je rekao da je "opstanak kurdskog naroda na Bliskom istoku realnost" i da "Kurdi mogu kao i druge nacije ostvariti svoja prirodna i Božanska prava". Često se najavljuje referendum o nezavisnosti Kurdistana, iako to više liči da su Barzani i njegovi ljudi više skloni brendirati nezavisnost kao cilj njihove politike nego da zaista rade nešto po tom pitanju.

Njegova Kurdistanska demokratska stranka (KDP) time dobija auru državotvorne strane, što dva druga politička pokreta, Patriotsku uniju Kurdistana (PUK) i Pokret za promenu (Goran) stavlja u senku. Barzani govorom o nezavisnosti uspeva nadvladati pozive na političke reforme i ekonomski napredak. 

Kurdi nezadrživi u napadu na Raku: Počele su borbe za svaki pedalj grada (MAPA/VIDEO)

Koliko je ista najava vezana za referendum o nezavisnosti koji bi se trebao održati 25. septembra još nije sasvim jasno. Odluka je stigla nakon što se Barzanijev sin Masrur susreo neočekivano početkom maja u Bagdadu s iračkim premijerom Hajderom al-Abadijem. Masrur je poznat po tvrdom stavu protiv Bagdada, ali Abadi nije potvrdio da su pričali o nezavisnosti Kurdistana, već o vojnoj saradnji u oslobođenju Mosula. 

Irački lideri se još od nestanka Osmanskog carstva silovito bore protiv kurdske nezavisnosti, posebno jer Kurdi žele naftom bogatu regiju Kirkuk. Bagdad je ujedno protiv kurdske nezavisnosti i načelno to vidi kao pretnju iračkom i arapskom nacionalizmu. Nasuprot tom jazu Bagdada i Erbila, Kurdi su danas bliži središnjoj vladi barem iz potrebe zajedničke borbe protiv IS. Obe su strane ovde u potrebi saradnje u borbi protiv omraženog terorističkog pokreta, jer bi u protivnom borba protiv IS bila puno slabija. 

OBARANJE SIRIJSKOG AVIONA JE SAMO UVOD: Pravi rat za Siriju tek treba da počne! (MAPA)

Međutim, nakon što se Mosul oslobodi, Kurdi će imati manje razloga ostati u uniji s Bagdadom. Kurdski političari nastaviće govoriti o disfunkcionalnosti iračkog političkog sastava i nepoštovanja kurdskih prava. Ali dok je Barzani 2014. i 2015. govorio o unilateralnom proglašenju nezavisnosti, sada napominje da se moraju ostvariti dobri odnosi s Bagdadom kako bi se osigurao prosperitetan i stabilan nezavisan Kurdistan.

Dakle, Erbil se nada dogovornoj nezavisnosti. Za to postoje i neki pozitivni znaci unutar samog vladajućeg bloka u Bagdadu, gde se govori i o tome da bi u slučaju nezavisnosti 17 posto proračuna središnje vlade ostalo u arapskim rukama. To nije službeni stav vlade, ali predstavlja određeni pomak od dosadašnjeg negiranja bilo kakve priče o nezavisnosti.  

Veliku ulogu ovde igra i nafta. Kad je IS počeo 2014. napredovati prema Kirkuku, KDP je poslao dve brigade u zaštitu zapadnih iračkih naftnih polja. Kako je PUK bio sumnjičav prema Barzanijevim planovima i oni su postavili svoje snage severno od Kirkuka. PUK smatra da je KDP time učinio uslugu Bagdadu i da Kurdi čuvaju za Bagdad naftna polja te izigravaju volju za nezavisnosti. S druge strane se govori da je vojna prisutnost na naftnim poljima znak kurdske snage i dobra osnova za pregovore i dobijanje naftnih resursa zapadno od Kirkuka u procesu osamostaljenja.

Povratak! Posle DVE GODINE ponovo se ZAVIJORILA zastava Sirije na iračkoj granici!

U samoj provinciji Kirkuk imaju druge zamisli. Oni smatraju da bi Kirkuk trebao biti poluautonomna regija i u Iraku i u Kurdistanu sa svim sastavnicama decentralizacije, pre svega upravljanjem naftnim bogatstvom. 

Ovakvo rešenje najviše bi zadovoljilo Amerikance koji su se opirali kurdskoj nezavisnosti na temelju pretnje raspada Iraka, smanjivanja turske sigurnosti i provociranja sukoba s Iranom.

Mnogi analitičari smatraju da bi kurdska država bila ekonomski nemoguća. Ali, Vašington sada u Kurdima vidi svog velikog saveznika i s nezavisnim Erbilom bi mogao bolje razgovarati i razvijati odnose bez antagonizma u Bagdadu. Nezavisni Kurdistan bi zapravo bio američka polukolonija jer bi SAD morale dati veliku vojnu pomoć i ekonomsku pidršku, ali bi time Vašington dobio partnera koji može igrati za američke političke i bezbednosne interese. 

Turska takođe od 2007. ima jake političke, diplomatske i ekonomske veze s iračkim Kurdistanom, a AKP i KDP imaju i stranačke odnose. Turska je među najvećim ulagačima u Kurdistanu, najveći trgovački partner i preko Turske se odvija najveći dio izvoza kurdistanske nafte, a postoji i mogućnost da sama Ankara prihvati kurdistansku nezavisnost.

Turci vide u iračkim Kurdima tampon zonu protiv nestabilnosti iračke države. Kako Turska klasifikuje PKK, PYD i YPG terorističkim organizacijama, a PUK daje potporu PKK-u, tako turska i kurdistanska vlada imaju zajedničke političke stavove. U tom pogledu bi Ankara svakako podržala nastavak Barzanijeve vladavine, a radije bi prihvatila kurdistansku državu u Iraku pod Barzanijevim vođstvom nego jačanje turskih i sirijskih kurdskih snaga. 

Četvrta država s kurdskim prisustvom je Iran, gde živi između pet i sedam miliona Kurda. Teheran i Erbil imaju zajednički interes borbe protiv IS, ali nemaju iste misli o nezavisnosti Kurdistana.

DRŽAVA, TO SAM JA: Šta nam donosi početak nove ere Erdogana Veličanstvenog?

Iran je veliki podržalac središnje vlade u Bagdadu i iračkog teritorijalnog jedinstva. Ujedno se Iran boji ustanaka u vlastitim kurdskim regijama, kao i uticaju američke i turske politike među Kurdima. Napad u Teheranu je pokazao da su Kurdi važni i za nacionalnu bezbednost. Naime, svi pokazatelji govore da su se radikalizovani iranski suniti pridružili Islamskoj državi i drugim militantnim skupinama u poslednjih šest godina. Odmah po napadu, iranske bezbednosne snage su uhapsile niz osumnjičenih u gradu Paveh u provinciji Kermanšah. Iranska televizija je potvrdila da je policija uhapsila 41 osobu povezanu s napadima i IS u raznim iranskim provincijama. 

Iranski politički aktivista Mohtar Hušmand, koji je služio zatvorsku kaznu, potvrdio je da je u zatvoru upoznao sunitske ekstremiste te tako saznao da oko 150 iranskih Kurda od početka 2016. učestvuje u IS. Sada se Hušmand bavi džihadističkom ideologijom među Kurdima te potvrđuje da se u poslednje dve decenije salafijska ideologija proširila među iranskim Kurdima.

Hoće li LAVANDA zamirisati Sirijom?! Da li NOVI AKTERI i FAZE RATA menjaju tok KRVAVOG sukoba?

Ali, ako bi irački Kurdistan postao samostalna država, Iran bi mogao pronaći dva vrlo važna interesa. Prvi je da se kroz Kurdistan suzbije radikalizacija Kurda, a drugi je ekonomska saradnja i izvozni partner za treće zemlje. S te strane se može govoriti kako katastrofa golemog rata može biti izbegnuta, no za to Erbil mora smiriti kurdske političke pokrete u Siriji, Turskoj i Iranu.