NA DANAŠNJI DAN: Dan mladosti, Osmi putnik, Desant na Drvar, Džordž Flojd i još mnogo toga (25. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

1929. Premijera Nušićeve "Gospođe ministarke"

Nakon svega devet proba vođenih od strane reditelja i glumca Vitomira Bogića uz scenografiju Ananija Verbickog, 25. maja 1929. godine, za publiku u Narodnom pozorištu u Beogradu, premijerno je izvedena "Gospođa ministarka" Branislava Nušića.

Naslovnu ulogu tumačila je već tada legendarna Živana Žanka Stokić. Žanka je u to vreme bila možda i najveća glumačka zvezda u Jugoslaviji, a nezvanične informacije kažu da je Branislav Nušić, pišući "Gospođu ministarku", glavnu ulogu Živke ministarke unapred namenio upravo Žanki.

Bio taj podatak istinit ili ne, Žanka je u ulozi Živke ministarke briljirala, a predstava je doživela ogroman uspeh kod publike. Doduše, pozorišni kritičari tog doba imali su drugačije mišljenje. Kritika je uglavnom zamerala Nušiću na manjku inovativnosti i kulture uopšte, a u isto vreme na višku jeftinih i vulgarnih viceva kojima se, kako je objašnjavano, služio u svhu pridobijanja popularnosti, novca i slave.

Bilo kako bilo, pozorište ne živi od kritičara, već od publike, a publika je obožavala "Gospođu ministarku" toliko da je predstava za manje od godinu dana odigrana više od 50 puta, a za ukupno trinaest godina, koliko se predstava u ovom formatu i ovoj postavi igrala, odigrana je 200 puta, od čega je tri četvrtine puta Žanka bila u ulozi Živke ministarke.

Izvođenje predstave u ovom formatu prekinuće, kao i mnoge druge segmente običnog života, Drugi svetski rat i nacistička okupacija Beograda. Pred sam kraj rata, Žanka Stokić biće izvedena pred sud, gde će je, posle dužeg većanja, komunisti osuditi na osam godina gubitka nacionalne časti. Iako će biti pomilovana nešto više od dve godine kasnije, Žanka se nikada neće vratiti pozorištu. Preminula je samo tri dana nakon saopštenja o pomilovanju u svojoj šezdesetoj godini.

1935 "Najvećih 45 minuta u istoriji sporta"

Godinu dana pre nego što će na Olimpijskim igrama u Berlinu na oči Adolfa Hitlera osvojiti 4 zlatne medalje, Džesi Ovens je u rodnim Sjedinjenim Američkim Državama postigao nemoguće. Ozbiljno povređen samo nekoliko dana pred Big Ten univerzitetsko takmičenje, dvadesetdvogodišnji Džesi Ovens, u dogovoru sa svojim trenerom i medicinskim timom, ipak izlazi na takmičenje i u roku od neverovatnih 45 minuta beleži 4 svetska rekorda u atletici.

Prvo je izjednačio svetski rekord u trci na 100 jardi (ne metara) sa vremenom od 9,4 sekunde, a potom je redom obarao rekorde: u skoku u dalj - sa skokom od 8,13m, sprintu na 220 jardi (201,2m) - sa vremenom od 20,3 sekunde i za kraj 220 jardi sa niskim preponama - sa vremenom od 22,6 sekundi, postavši tako prvi čovek u istoriji koji je 220 jardi sa preponama istrčao za manje od 23 sekunde. U ovoj poslednjoj trci, Ovens će završiti sprintersku trku neverovatnih pet metara ispred svog prvog pratioca.

Poslednja dva oborena rekorda na 220 jardi takođe su i oboreni svetski rekordi na 200 metara, što bi zapravo značilo da je Ovens u samo 45 minuta izjednačio jedan i oborio 5 svetskih rekorda. 2005. godine, profesor istorije sporta na Univerzitetu Centralne Floride Ričard Krepo izabrao je ovih 45 minuta za najimpresivnije atletsko dostignuće od 1850. godine do danas.

1939. - Rođen Ser Ijan Mari Makelen

Legendarni britanski glumac i borac za prava LGBT+ populacije, Ser Ijan Makelen danas proslavlja svoj 84. rođendan. Proslavio se glumeći, između ostalog, Magneta o popularnoj naučnofantastičnoj franšizi "Iks-ljudi", kao i u ulozi dobrog čarobnjaka Gandalfa Sivog u originalnoj trilogiji "Gospodara prstenova" i trlilogiji "Hobit" novozelandskog reditelja Pitera Džeksona.

Nakon smrti glumca Ričarda Herisa 2002. godine, Makelenu biva ponuđena uloga čarobnjaka profesora Dambldora, upravnika Hogvortske škole za čarobnjaštvo i veštičarenje u ekranizaciji trećeg dela kultne književne franšize "Hari Poter" engleske književnice Dž. K. Rouling.

Ipak, budući da je Heris za života uputio neke neumesne komentare na račun Makelena i njegovih kolega Dereka Džejkobija i Keneta Brane, Makalen uz dužno poštovanje odbija ulogu.

"Ne bih mogao da nasledim ulogu od glumca za koga znam da to ne bi odobrio" - izjavio je Makelen u svom gostovanju na BBC televiziji.

1944. Desant na Drvar

Šifrovani naziv Operacija Konjićev skok, bilo je ime nemačke akcije iz maja i juna 1944. godine, koja je za cilj imala uklanjanje vođstva partizanskog pokreta otpora u Jugoslaviji i zarobljavanje prvog čoveka pokreta - Josipa Broza Tita.

Saznavši lokaciju pećine u kojoj se krio Vrhovni štab NOVJ na čelu sa Josipom Brozom, Nemci počinju vazdušni desant na Drvar 25. maja 1944. godine. Nakon bombardovanja Drvara, pripadnici padobranskih SS jedinica krenuli su prema pećini u kojoj se nalazio Tito u društvu savezničkih saboraca Randolfa Čerčila (sina britanskog premijera Vinstona Čerčila) i Evelin Vo. Na putu ka pećini, pripadnici SS trupa ušli su u žestok okršaj sa pripadnicima Oficirske škole i Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, koji je rezultovao velikim brojem žrtava sa obe strane.

Dolaskom Treće ličke brigade, nemačke trupe bile su prisiljene da pređu u defanzivu, što je omogućilo izvlačenje Tita i njegove pratnje iz pećine na sigurno. Rovovska borba između pripadnika Treće ličke brigade i ostataka 500. SS bataljona, kom se u zoru 26. maja pridružila još jedna grupacija nemačkih vojnika, trajala je do 3. juna, kada je Tito, sa članovima štaba, avionom evakuisan. 6. juna, Nemačka je operaciju proglasila neuspelom.

1957. Dan mladosti

Od 1945. godine, na inicijativu kragujevačke omladine, uvedena je praksa nošenja "Titove štafete". Te prve godine, u Titovoj štafeti učestovalo je 12,500 omladinaca, koji su kombinovano pretrčali 9,000 kilometara, a prvih deset štafetnih palica i plava knjiga sa 15,000 potpisa omladinaca Šumadija lično je uručeno Titu u Zagrebu. Nakon te godine, svake sledeće, Josip Broz je lično dočekivao poslednje nosioce štafete na Belom dvoru.

Priča kaže da su većinu trupa, koje su tog 25. maja 1944. godine, u nemačkom desantu na Drvar, spasile život Josipa Broza, činili omladinci. Kako bi se odala počast njima i njihovoj žrtvi, Tito ovaj datum uzima za svoj rođendan, i na njegovu inicijativu, on će se 1957. godine proglasiti za Dan mladosti, a dotadašnja "Titova štafeta" biće preimenovana u "Štafetu mladosti".

Od tog dana, Štafeta mladosti nosiće se svakog 25. maja. Na dan Titove smrti, 4. maja 1980. godine, štefeta je bila na svom putovanju po hrvatskoj. Kad su vesti o smrti druga Tita stigle, štafeta je prekinuta i jedna palica biva položena na odar pokojnog predsednika u Skupštini SFRJ. 1988. godine u Beogradu, održana je poslednja priredba povodom Dana mladosti, koju će Savez socijalističke omladine Jugoslavije ukinuti naredne godine.

1977. Ratovi zvezda: Epizoda IV - Nova nada

Rodonačelnik kapitalne i širom sveta obožavane naučnofantastične franšize Džordža Lukasa, sa Markom Hemilom, Keri Fišer i Harisonom Fordom u glavnim ulogama, sleteo je na ozbiljno ograničeni broj bioskopskih platna u Americi na današnji dan pre 46 godina.

Smeštena u veoma dalekoj prošlosti u veoma dalekoj galaksiji, kojom je tiranski vladala Galaktička Imperija, ova svemirska opera prati grupu pobunjenika, čiji je cilj bio uništenje najnovijeg superoružja Imperije - Zvezde smrti.

Veoma brzo, ovaj revolucionarni film postaje blokbaster, a publika će se neko vreme otimati za bioskopske karte. Zbog snažnog vetra popularnosti koji je duvao u leđa svemu vezanom za ovaj film i  neverovatnog finansijskog uspeha, Džordž Lukas tri godine kasnije izbacuje nastavak pod nazivom Ratovi zvezda: Epizoda V - Imperija uzvraća udarac, a tri godine nakon toga i drugi nastavak, treći film originalne trilogije pod nazivom Ratovi zvezda: Epizoda VI - Povratak džedaja, koji je objavljen na današnji dan pre tačno 40 godina.

Poslednji deo originalne trilogije, ali hronološki šesti deo cele Skajvoker sage, bio je finansijski i po kvalitetu jednako uspešan kao i njegova dva prethodika.

Originalna tri filma Ratova zvezda smatraju se jednom od najboljih trilogija u filmskoj istoriji, a na njenoj osnovi biće snimljene još dve trilogije, od kojih jedna opisuje događaje pre, a druga događaje posle originalne trilogije. Pored ovih šest filmova, izaći će još dva igrana i jedan animirani film, kao i jedna tv serija, čije epizode još uvek izlaze.

1979. Osmi putnik

Na uvodnoj večeri Filmskog festivala u Sijetlu, tačno u ponoć, američkoj publici prikazan je film koji će postati jedan od najvećih kult-klasika žanrova horora i naučne fantastike u istoriji, kako filma, tako i stripova, igračaka, romana i video-igrica. 

Snimljen po scenariju Dena O'Benona i u režiji Ridlija Skota, ovaj biser filmske umetnosti svojim kvalitetom ujedinjuje mišljenja publike i kritičara i postaje svetska senzacija. Kvalitet i brzo stečena slava doneće mu, između ostalih priznanja, i Oskara za Najbolje vizuelne efekte. 

Ipak, isprva u holivudskim studijima nisu bili oduševljeni scenariom. Pisci Den O'Benon i Ronald Šaset išli su po holivudu i od studija do studija nosili svoj scenario, ne bi li se neko usudio da ga producira - bez uspeha, niko nije želeo da snimi film po tom scenariju. Čak je i 20th Century Fox, koji je kasnije bio distributer ovog filma, prvobitno odbio ponudu za snimanje. 

Ipak, dve stvari zaslužne su za to što smo te 1979. na današnji dan ipak dobili Osmog putnika. Prva stvar bila je ta da se Volteru Hilu iz Foksa, jednom od budućih producenta filma, zapravo dopao scenario i želeo je da ga producira. 

Druga stvar se nalazi upravo u ovom članku, samo jedan segment iznad ovoga kog trenutno čitate. Da, upravo tako - Ratovi zvezda: Epizoda IV - Nova nada. Astronomski finansijski uspeh Ratova zvezda promenio je stanje u Holivudu - odjednom su svi želeli da snimaju filmove sci-fi žanra. Ovaj film je i snimljen u produkciji foksa, a iz ove kuće odmah su se setili Osmog putnika i odlučili da odmah počnu sa snimanjem.

Nakon fantastičnog uspeha prvog dela franšize, biće snimljena još tri nastavka originalne serije sa Sigurni Viver u glavnoj ulozi: Osmi putnik 2 (1986), Osmi putnik 3 (1992) i osmi putnik 4: Vaskrsnuće (1997). Pored ovih filmova, tokom 2000-ih, biće snimljena i dva filma sa radnjom smeštenom pre događaja iz originalne serije pod nazivima Prometej (2012) i Osmi putnik: Kovenant (2017). Takođe, biće snimljena i dva kros-overa sa franšizom Predator, pa ćemo dobiti i Osmi putnik protiv Predatora (2004) i Odmi putnik protiv Predatora: Rekvijem (2007).

2011. Poslednji Šou Opre Vinfri

Nakon 25 godina, 25 snimljenih sezona i ukupno 4,561 epizode, Oprin šou je došao do svoje poslednje epizode na današnji dan 2011. godine.

Opra je svoju emisiju koristila kao platformu za edukaciju, gde je mentalno zdravlje i samousavršavanje igralo ozbiljnu ulogu, a tema o kojoj se najviše razgovarao bila je "Roditeljstvo i odnosi u porodicama".

10. novembra 1986, u emisiji posvećenoj seksualnom zlostavljaju, Opra otkriva da je sama bila žrtva silovanja od strane svog rođaka kada je imala samo 9 godina. Od tada, jedna od najvećih misija šoua bila je pronalaženje i hapšenje seksualnih predatora, kao i širenje svesti i pružanje podrške žrtvama ovog gnusnog zločina. 

Tokom 25 godina postojanja, Opra će u svom tok-šou ugostiti preko 850 poznatih ličnosti, a neki od njih bili su: Vitni Hjuston, Majkl Džekson, Donald Tramp, Elizabet Tejlor, Tom Kruz, Selin Dion i Džulija Roberts.

Unapred najavivši da će emisija svoje finale doživeti u 25. sezoni, Opra je te 2011. godine ugostila tada aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država i prvu damu - Baraka i Mišel Obamu, gde se predsednik emotivno obratio Opri rečima: "Imaš veliko srce, koje deliš sa ljudima. Niko ne zna kako da se poveže s čovekom bolje od tebe. [...] Svi smo blagosloveni što te imamo u svojim životima."

U poslednjoj emisiji, prikazanoj pre tačno osam godina, nije bilo gostiju iznenađenja. Jedini "gost" bila je sama Opra, koja se zahvaljivala i opraštala od svoje verne publike.

"Neću reći zbogom. Samo ću reći - Do idućeg susreta, Bože zdravlja." - bile su njene poslednje reči, nakon čega je ustala, poljubila i zagrlila svog dugogodišnjeg partnera i pozdravlja se sa publikom, pokušavajući da obuzda suze. Ovo je bila njena najbolje ocenjena emisija u poslednjih 17 godina.

2020 Ubijen Džordž Flojd

Tačno tri godine su prošle od trenutka kada nas je sve zatekla užasavajuća vest i snimak u kome se vidi kako policijski službenik Derek Šoven u Mineapolisu, u Minesoti (SAD), ubija čoveka prilikom hapšenja, stajući mu kolenom na vratu punih 8 minuta i 46 sekundi, dok je čovek ležao na podu vezan lisicama, okrenut licem nadole.

Uhapšeni čovek zvao se Džordž Flojd, odnosno Džordž Peri Flojd Mlađi, imao je samo 46 godina i bio je otac petoro doce. Sumnjičio se za sitne zločine, a tog dana uhapšen je jer je u jednoj prodavnici pokušao da iskoristi falsifikovanu novčanicu od 20 dolara.

Prva obdukcija, obavljena po službenoj dužnosti, pokazala je da Flojd nije umro od gušenja, već od posledica srčanog udara koji je bio izazvan stresom zbog hapšenja, lošeg Flojdovog zdravlja i količine opijata u krvotoku. Druga obdukcija, finansirana od strane Flojdove porodice, pokazala je da je uzrok smrti bio upravo gušenje.

12. maja 2021. godine, Flojdova porodica, od grada Mineapolisa, dobiće 27 miliona dolara zbog svega što se desilo, a nešto pre toga, 20. aprila iste godine, Flojdov ubica i policajac Derek Šoven biće otpušten iz službe i optužen za ubistvo drugog i trećeg stepena, kao i ubistvo iz nehata. 25. juna iste godine, Šoven će biti osuđen na 22 i po godine zatvora.

Flojdova smrt prouzrokovala je masovne demonstracije, prvo u SAD, a onda i u celom svetu, protiv policijskog nasilja nad Afroamerikancima, nedostatka policijske odgovornosti i rasizma u Americi. 8 minuta i 46 sekundi postaće simbol policijske brutalnosti, a lik Džordža Flojda simbol mučeništva i nepravde. Flojdovi murali, nedugo zatim, osvanuće na zidovima širom sveta.