Primorani da reaguju? Otkrivena TEMA novog sastanka Putina i Merkelove

Predstojeći sastanak nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina 18. avgusta u Berlinu pokazuje da su sve zemlje, čak i saveznici SAD, primorane da reaguju na carinsku politiku i nepredvidivu diplomatiju američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema rečima portparola Vlade Nemačke Štefana Zajberta, lideri dveju zemalja će razgovarati o situaciji u Siriji i na istoku Ukrajine, ali i o izgradnji Severnog toka 2.

Prema rečima eksperata, cilj pregovora mogao bi, međutim, da bude i pokušaj da se učvrsti međusobno partnerstvo i da se razmene ideje o reakciji na Trampovo uvođenje carina na aluminijum i čelik koje su pogodile i Nemačku i Rusiju. List navodi da je poslednji sastanak Merkelove i Putina održan u maju ove godine u ruskom gradu Sočiju. Dvoje lidera redovno razgovaraju i telefonom o spornim spoljnopolitičkim pitanjima.

- Posmatrao bih ovaj sastanak u širem, globalnom kontekstu. Ne vidim u tome znak otopljavanja odnosa Berlina i Moskve, ali oni imaju zajedničke interese i sve više pokušavaju da u vezi sa njima sarađuju - naveo je šef Centra za izučavanje Centralne i Istočne Evrope, Rusije i Centralne Azije Štefan Majster.

Dugu istoriju uzajamnih odnosa, koja je otpočela pre dolaska Merkelove na vlast 2005. godine, imaju i sami lideri dveju zemalja, navodi američki list.

Očekuje se da će Merkelova, koju redovno kritikuju zbog migracione politike, u okviru razgovora o situaciji u Siriji postaviti pitanje povratka sirijskih migranata kućama. Imajući u vidu ulogu Rusije u podršci predsedniku te zemlje Bašaru al Asadu, svaki sporazum o tom pitanju zahteva rusko učešće, navodi se.

Postoje i strahovanja da bi nove američke sankcije Rusiji mogle uticati na rad nemačkih preduzeća, što predstavlja povod za širenje saradnje.

Zaharova odgovara na pretnje Vašingtona: Branićemo se svim sredstvima

- Ne vidim promene u odnosima Moskve i Berlina, ali na nekim konkretnim pitanjima oni bliže sarađuju, što je odgovor na spoljnu politiku SAD - istakao je izvršni direktor Istočnog komiteta za nemačku ekonomiju Mihael Harms.Reč je, prevashodno, o izgradnji gasovoda Severni tok 2 koji će isporučivati ruski gas Nemačkoj, zaobilazeći Ukrajinu i Poljsku. SAD su protiv tog projekta, ali Rusiju i Nemačku povezuju ekonomske i istorijske veze, kao i nasleđe dva svetska rata. U Nemačkoj živi oko tri miliona ruskih Nemaca koji pretenduju na državljanstvu po krvnom pravu.