SEKS, INCEST, BOLEST I NASILJE Ko je istrebio našeg pretka čijih 2 odsto DNK nosimo I MI U SRBIJI
Čemu nam služi ta neandertalska DNK?
Dve nove genetske analize pomažu nam da razumemo neočekivanu ulogu neandertalaca u životu savremenih ljudi, ali i njihov nestanak sa lica Zemlje. Moderni ljudi (homo sapiensi) i neandertalci imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre oko pola miliona godina. Kada su se dve grupe tog pretka razdvojile, počele su da se paralelno razvijaju: ljudi slični nama u Africi i neandertalci na evroazijskom kontinentu. Kada su ljudi stigli u Evroaziju, imali su seks sa neandertalcima, čime je došlo do razmene DNK.
Pročitajte i:
Danas, ljudi koji žive u Evropi i Aziji, a nisu afričkog porekla, pa samim tim i mi u Srbiji, duguju oko 2 odsto DNK svojim
neandertalskim precima. Ali šta nam radi i čemu nam služi ta neandertalska DNK?
Depresivni ste pušač? Krivi su neandertalci
Prethodne studije su povezivale neandertalsku DNK u nama sa raznim zdravstvenim stanjima, kao što su depresija, nikotinska zavisnost i
poneka kožna oboljenja. S dobre strane, ta DNK u nama je uticala i na stvaranje otpornosti na neke bolesti, čime je pomogla drevnim ljudima da prežive. Naučnici su zatim otkrili neandertalsku DNK u našim genima koji nas čine podložnijim artritisu, šizofreniji, poremećajima ishrane...
Zašto se Srbi ljube TRI PUTA? Pravi razlog je OVAJ - nemojte pogrešno učiti decu!
Ti geni određuju i način na koji ljudi reaguju na antipsihotike, na nivo lošeg holesterola itd. U studiji objavljenoj u „Američkom žurnalu ljudske genetike“ istraživači su uporedili DNK jedne neandertalke nađene na planini Altaj, u Sibiru, sa više od 100.000 današnjih ljudi. Otkrivena je neandertalska DNK u genima koji određuju da li je neko noćna ptica, sklon depresiji i osećaju usamljenosti, a povezana je i sa sklonošću ka cigaretama.
NAŠ REPORTER U STAROJ SRBIJI, NA SRPSKO-MAKEDONSKOJ GRANICI: Srbi sa obe strane, ali ih je sve manje
Potraga za ubicom neandertalaca
Posle svega se postavlja pitanje: zašto su neandertalci uopšte izumrli, a mi opstali? Postoji mnogo teorija o tome. Prema jednoj, savez ljudi i pasa nam je omogućio da budemo bolji lovci, pa su neandertalci izumrli od gladi. Prema drugoj, ljudi su se brže razmnožavali. Bilo je i teorija da su ljudi istrebili neandertalce u međusobnim okršajima za hranu i teritoriju, kao i da je neandertalce ubila epidemija neke bolesti. Da bi saznali istinu, naučnici moraju da dešifruju genom neandertalaca.
Ovo je prilika za Srbe: OVOJ DRŽAVI su potrebni radnici, a posebnu prednost imaju NAŠI GRAĐANI
Tragovi u genima
U studiji objavljenoj u magazinu „Sajens“, naučnici su uporedili neandertalsku DNK nađenu u pećini Vindija, u Hrvatskoj, sa neandertalskom DNK sa planine Altaj. Prva DNK je pripadala ženi neandertalcu koja je živela pre 52.000 godina, a druga takođe ženi, ali koja je živela pre oko 122.000 godina. Ali, iako prostorno i vremenski veoma udaljene, čak 70.000 godina, one su genetski bile izuzetno slične, što ukazuje na to da su neandertalci živeli u malim zajednicama i da su imali izuzetno male genetske različitosti.
Srbi masovno počinju da uzgajaju OVO voće, zarada je 30.000 evra
- Bili su toliko genetski usko povezani da danas ne možemo naći dve osobe na planeti koje bi bile toliko povezane - kaže autor studije Kej Prufer, sa Instituta "Maks Plank". A priroda, da se tako izrazimo, ne voli male genetske različitosti, već veliku raznolikost, pa ovi rezultati podržavaju teoriju da su neandertalci izumrli upravo zbog malog genetskog diverziteta. Genetska raznolikost čini osnovu prirodne selekcije. Kada bi svi u određenoj populaciji imali iste verzije istih gena, onda bi samo jedna bolest ili veoma oštra zima mogla da izbriše sve te jedinke sa lica zemlje.
Naši, a služe tuđoj domovini: Ovo su najpoznatiji američki generali SRPSKOG POREKLA!
Pošto nema genetske raznovrsnosti, ne bi bilo ni preživelih koji bi dalje preneli te "otpornije" gene koji bi omogućili sledećoj generaciji da preživi novu epidemiju ili još gore klimatske uslove.
Odgovor iz groba starog 34.000 godina
Nasuprot neanderatskoj genetskoj unifomnosti, studija objavljena u magazinu „Sajens“ ukazuje na to da su drevni ljudi živeli u velikim, složenim društvenim mrežama koje su im pomogle da razmene gene. Naučnici sa Univerziteta u Danskoj analizirali su DNK muškarca, dva deteta i jedne izdubljene butne kosti sahranjene u Sungiru, u Rusiji, pre oko 34.000 godina.
UKLETO MESTO na kom ginu SRPSKI TURISTI na putu za Grčku: Najviše smrti se desi između 7 i 10 sati
Dva deteta su bila sahranjena zajedno u istom grobu. Ipak, otkriveno je da niko od njih nije bio u bliskom srodstvu i da je kod njih genetska različitost bila mnogo veća nego kod pomenute dve neandertalke analizirane u drugim studijama. Naučni tim je izračunao da je potrebno da oko 300 ljudi u više generacija međusobno ima seks kako bi nastala takva genetska varijacija kakva je utvrđena kod nađenih ostataka muškarca i dece.
To ukazuje da su se manje grupe ljudi okupljale u veće društvene mreže, gde su ljudi imali seks. To je sprečilo da ljudi stupaju u incestuozne odnose i da budu genetski homogeni poput neandertalaca.