Skip to main content
  • Read more Svetislav Pešić Košarka

    LUDNICA U KUPU KRALJA: Pešić i Barsa odbranili trofej protiv velikog rivala iz Madrida (VIDEO)

  • Read more Šaban Šaulić Društvo

    Pevač POTRESNIM pismom o Šabanu Šauliću RASPLAKAO NACIJU: Pevao mi je najlepše, srcem i dušom... U sebi je nosio TUGU

  • Read more Šaban Šaulić Hronika

    Šabanova deca sletela u Nemačku! Još uvek im NE DAJU DA VIDE OČEVO TELO!

  • Read more Jasmina Dominić Region

    ČAK JE I OTAC SUMNJAO U ĆERKU: Posvađala se sa sestrom Jasminom, pa je ubila i ubacila u zamrzivač?!

  • Read more Aleks Renfro Košarka

    ONI SU PRELOMILI: Renfro MVP finala, Lendejl najbolji strelac u Nišu (FOTO)

  • Read more KK Partizan Košarka

    PARTIZANOV JUNAK POSLE ODLUČUJUĆIH KOŠEVA: Ovo nema nigde na SVETU (FOTO)

  • Read more Šaban Šaulić VIP

    Objavljena POSLEDNJA FOTOGRAFIJA ŠABANA ŠAULIĆA! Žena iz Nemačke rasplakala sve OVIM prizorom!

Znamenite ličnosti Novog Sada

ZLATNA GREDA Novog Sada: U ovoj ulici živeli su poznati istoričari, književnici, ugledni trgovci, cenjeni sveštenici (FOTO)

Foto: SD/Ilustracija
Ponos grada, ali i cele Srbije

Prema istorijskim podacima, prvih godina naseljavanja Novog Sada, ulice su se gradile po gredama koje su bile zaštićene od poplava, pa je to razlog današnjeg nepravilnog rasporeda ulica u gradu. Jedna od prvih koje su sagrađene je Zlatna greda, ulica koja je osim po starini poznata i po tome što su u njoj živela mnogi veliki pesnici, istoričari, ugledni trgovci, cenjeni sveštenici, učitelji...

Zgrada broj 1 pripadala je velikoj dobrotvorki Mariji Trandafil. Rođena u porodici Popović, Marija je, prema podacima, bila pismena i odlično poznavala nemačku literaturu. Udala se za Jovana Trandafila, grčkog trgovca krznom iz Erdelja. Pošto su im deca rano umrla, kao i Marijina braća, otac i majka, čitavu imovinu porodice Popović ostavljaju zaveštanjem svojoj ćerki.

Marija Trandafil
Marija Trandafil
Foto: Printscreen/youtube/Miroslav Farkas

Nakon smrti Jovana Trandafila, Marija se vraća u svoju rodnu kuću gde i umire 1883. godine. Tela Trandafilovih pokopana su u kripti Nikolajevske crkve u Novom Sadu. Svu svoju imovinu Marija je zaveštala Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj. Iza Marije ostali su brojni plemeniti podvizi, zadužbine koje su pomagale deci pri školovanju.

Više o ovoj "najvećoj srpskoj dobrotvorki" možete pročitati OVDE.

Preko puta je gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj, i to na mestu gde se nalazila rodna kuća ovog velikog pesnika. Osnovana 27. januara 1810. godine u gradu koji je od 1748. uživao status slobodnog grada u Austrijskoj monarhiji, a bio je i najznačajniji ekonomski i kulturni centar Srba na prostoru Balkana. Osnovao ju je trgovac i građanin Novoga Sada, Sava Vuković od Bereksova, pošto je poklonio iznos od 20.000 forinti za tu svrhu.

Kuća sa brojem 10, sa po četiri polukružno završenih prozora sa svake strane ajnfort-kapije, izuzetno dekorativno je obrađena bila je dom akademika Jovana Radonića, istoričara i bibliotekara. U staroj kući na ovom placu živeo je poznati slikar i pisac Novak Radonić.

Znameniti Novosađani
Znameniti Novosađani
Foto: SD/ilustracija

U kući broj 13 stanovao je sekretar Matice srpske i dugogodišnji urednik Letopisa, dr Milan Savić, sa ćerkom, poznatom pesnikinjom Anicom Savić-Rebac. Kuća Savića u Novom Sadu bila je centar okupljanja književnika, umetnika i ostalih značajnih ličnosti početka 20. veka među kojima su Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Uroš Predić i mnogi drugi koji su posećivali dom njenog oca.

Prava "zlatna greda" grada

Ulica izgrađena je na dugačkoj gredi, koja je izdignuta iznad okolnog zemljišta i Dunav je nije plavio, zbog čega ie i nazvana zlatnom. Nazivala se u XIX veku na mađarskom "Aranydomb utca" (ulica Zlatne grede), a posle smrti pesnika Jovana Jovanovića Zmaja dobila je njegovo ime. Ono nije menjano ni između dva rata, pa ni za vreme mađarske okupacije. Kad je posle II svetskog rata Glavna ulica dobila Zmajevo ime, vraćen je ovoj ulici prvobitni naziv. Na desnoj strani gde je sada gimnastička dvorana Zmaj-Jovine gimnazije, nalazila se rodna kuća velikog pesnika. Spomen-ploča na fasadi obeležava ovo mesto.

U najranijoj mladosti okrenula se književnosti, a zahvaljujući očevoj podršci već je u svojoj 12. godini štampala prve prevode, a naredne godine i svoje prve pesme u listu Brankovo kolo, da bi sa svega 17 godina objavila i svoj prvi esej. 

Pančevo je bila njena inspiracija: Slikarka Maja Poljak je otišla u Abu Dabi, ali ovo još uvek pamti (FOTO)

Osim Gimnazije, sve kuće u ulici Zlatne grede su prizemne i pretežno stambene, porodične. Samo je na poslednjoj s leve strane dozidan sprat. Građene su u istoricizmu, klasicizmu, a zbog čestih prepravki mnoge zgrade izgubile su odlike prvobitnog stila.

Dve poslednje zgrade u ovom delu ulice, pripadale su pre rata advokatu dr Oskaru Ciprisu, koji je stradao u ratu. Na uglu Zlatne grede i ulice Milovana Vidakovića, pod brojem 15 stanovao je cenjeni sveštenik Milan Ćirić.

Bitan dan za Novi Sad: Danas se obeležava godišnjica oslobođenja u Velikom ratu

Dom porodice Malešev posebano je interesantan poznavaocima istorije, jer je u jednom periodu tu živeo prvi srpski socijalista, Svetozar Marković i to u petiodu između 1872. i 1873. godine.

Rođen je1846. godine i bio je osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo prvi socijalistički list u Srbiji "Radenik" 1871. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.

Spomen-ploča na kući Svetozara Markovića
Spomen-ploča na kući Svetozara Markovića
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Zbog napada na vlast, godine 1874. osuđen je na devet meseci zatvora, iz kojeg je izašao teško narušenog zdravlja. Ubrzo ga je, u dvadeset devetoj godini pokosila tuberkuloza. Preminuo je 1875. godine u Trstu. 

Kasnije je  u ovom domu stanovao direktor gimnazije Stevan Milovanov.

Ah, kad tebe ljubit ne smem, drugu ljubit neću ja: Ove stihove svi znate, a napisao ih je jedan Pančevac

Zgrada pod brojem 25 građena je u građena u stilu istorcizma, sa elementima secesije, sa karakterističnom kapijom od kovanog gvožđa. Tu je jedno vreme živeo pesnik Laza Kostić. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava na Peštanskom univerzitetu. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; Zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Govorio je grčki, latinski, engleski, nemački, francuski, ruski, mađarski jezik. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. godine.

Napisao je oko 150 lirskih i dvanaestak epskih pesama, balada i romansi, tri drame i brojne tekstove polemičkog karaktera, predavanja, skice i feljtone. Njegovim najznačajnijim prevodima smatraju se Šekspirovi Romeo i Julija, Hamlet i Ričard II. Napisao je i nekoliko pripovedaka: Čedo vilino, Maharadža i Mučenica. Laza Kostić je umro je 1910. godine u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Svoju najbolju pesmu i jednu, po opštem mišljenju kritičara, od najlepših pesama srpske književnosti uopšte, Santa Maria della Salute, Laza Kostić završio je pred smrt. Pisao ju je 14 godina. Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski, najmlađoj ćerki Lazara Dunđerskog - trgovca i veleposednika, u koju je bio zaljubljen iako je bila dosta mlađa od njega. Pesma je nastala nakon Lenkine smrti 1895 godine.

Udruženje koje čuva tradiciju: "Brežanke" su žene koje se bave humanitarnim radom u Somboru (FOTO)

Na nekadašnjoj kući apotekara Nerandžića, pod brojem 31, nalazi se spomen-ploča koja obeležava mesto gde je bila rodna kuća Đure Daničića, filologa svetskog glasa, bliskog saradnika Vuka Karadžića.

Rođen je pod imenom Đorđe J. Popović, kao četvrti sin novosadskog sveštenika Jovana Popovića, u Novom Sadu, 1825. Prve škole učio je u Novom Sadu i Požunu, a pravne nauke u Pešti i Beču, gde je došao 1845. godine.  Pod uticajem Karadžića i Miklošiča počeo je da se bavi slovenskom filologijom, kojoj je kasnije, a naročito proučavanju srpskog jezika.

Ako vas put nanese u Sombor, ovih šest znamenitosti ne smete da propustite (FOTO)

Godine 1856. postao je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu i sekretar Društva srpske slovesnosti, a 1859. profesor Liceja (Velike škole). Godine 1865. ostavio je profesuru, i na kratko vreme postao činovnik Uprave pošta, a 1866. otišao je u Zagreb za sekretara tada osnovane Jugoslovenske Akademije. 1873. se vratio na katedru srpskog jezika u Veliku školu u Beogradu, predavajući u njoj do 1877.

Otišao je zatim na odmor u Zagreb da produži rad na započetom velikom Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na tom poslu ga je i zatekla smrt. Njegovo telo preneseno je novembra iste godine (1882) u Beograd i tu je sahranjeno na Markovom groblju. Svoje prezime zamenio je 1847. prezimenom Daničić, kojim se potpisao na prvom svom naučno-polemičkom radu Rat za srpski jezik i pravopis i pri tom prezimenu je ostao.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vojvodina

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Mist
0 Beograd