MUČNA STRADANJA: Sudbina koja ih je zadesila, ledi krv u žilama svakom čoveku... (VIDEO)
Britanski brod Zong, u vlasništvu sindikata Gregson iz Liverpula, postao je sinonim za mučna stradanja nedužnih robova u 18 veku.
Brod je u avgustu 1781. godine zaplovio iz Akre preko Atlantika do Jamajke. Na njemu je bilo 470 robova, što je dvostruko više od broja ljudi koliko zaista može primiti. Iz čiste oholosti i želje za zaradom, neiskusni kapetan Luke Kolingvud usmerio je brod prema otvorenom moru, ne sluteći da će postati mesto najgoreg pakla, bolesti i agonije.
Brodovi koji su prevozili robove, nisu bili građeni da budu udobni za putovanja. Zong, dokazuje nešto još gore - robovi su morali doslovno da leže jedan na drugom zbog nedostatka prostora. Međutim, kada se zna da su robovi imali novčanu vrednost i da je pre puta svaki od njih životno osiguran, onda je jasno zašto je kapetanima bio cilj što više robova dovesti do kupca.
Brod je 18. ili 19. novembra trebao u Tobagu da preuzme nove zaliha pitke vode, ali, iz nepoznatog razloga, to nije učinio. Ne zna se ko je u tom razdoblju upravljao brodom budući da je kapetan Kolingvud već neko vreme bio teško bolestan. Čovek koji bi ga inače zamenio, Džejms Kelsal, prethodno je bio suspendovan sa dužnosti zbog svađe.
Prema tvrdnjama istoričara Džejmsa Valvina, haos u zapovednom lancu verovatno je razlog zbog kojeg je došlo do grešaka u navigaciji i ne preuzimanja zaliha vode.
Pri kraju novembra, brod je bio nadomak Jamajke, ali ju je kapetan zamenio za francusku koloniju San Dominik smeštenu na ostrvu Hispaniola (danas deo Haitija). Zong je nastavio svoj put dalje, ostavljajući Jamajku iza sebe, što će kapetan tek naknadno shvatiti. Brod se uskoro našao u mračnim, nepoznatim vodama.
Iako su se naposljetku vratili na pravi smer, prenatrpanost, nedostatak hrane i vode i bolesti počele su da uzimaju svoj danak. Nekoliko mornara i 42 roba su umrla, a smrt je pretila i ostalima.
Vlasnici broda znali su da ako dovezu mrtve robove, da za njih neće dobiti nikakvu naknadu, pa su odlučili da bace mrtve, bolesne i nemoćne u more kako bi mogli zatražiti odštetu od osiguranja. Uslovi osiguranja predviđali su 30 funti po glavi roba u slučaju da je izgubljen za vreme putovanja, baš kao da se radi o robi. Najprije su se 29. novembra rešili 54-oro dece i žena. Potom su 1. decembra izbacili još 42 muškarca, sledećih nekoliko dana njih još 36.
BOLESNA ISPOVEST MONSTRUMA: Maštam kako DEVOJKAMA stavljam kečap na TRBUH, a onda...
Brod sa 208 robova uplovio je u Jamajku 22. decembra. Preživeli robovi prodati su za oko 36 funti po osobi.
Kad se Zong vratio u Britaniju sindikat iz Liverpula podneo je zahtev za odštetom zbog gubitka "robe". Osiguravajuće društvo je odbilo da platiti i doveli su slučaj pred sud. Zanimljivo, dnevnik putovanja nestao je odmah čim je brod uplovio u Jamajku, gotovo dve godine pre nego je suđenje uopšte počelo.
Posada je tvrdila da su se morali rešiti robova, jer nije bilo dovoljno zaliha vode za ostatak putovanja. Kasnije je ova tvrdnja opovrgnuta, nakon što je utvrđeno da je na brodu u trenutku kad je uplovio na Jamajku bilo još 1900 litara vode. Osim toga, Kelsal je u svom svedočenju kazao da je na dan kad su sa broda bacili 42 roba padala jaka kiša, zbog čega su skupili dodatnih šest bačvi vode. To je otprilike dovoljno za 11 dana putovanja.
Oko celog slučaja se podigla znatna buka u javnosti, u koju su se uključili i britanski protivnici ropstva (abolicionisti). Čitav je slučaj dao veliki zamah kampanji za ukidanje ropstva u Velikoj Britaniji. I zaista,1807. godine trgovina robljem je u Ujedinjenom Kraljevstvu zabranjena.